Eos
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Eos ili Eoja (grč. Eos; lat. Aurora) je bila boginja jutarnjeg rumenila neba i praskozorja, kćerka titana Hiperiona i njegove žene Teje.
| Eos | |
|---|---|
_-_Dawn_(1881).jpg) „Zora“, Vilijams-Adolf Bugro | |
| Porodica | |
| Potomstvo | zvezde i vetrovi |
| Roditelji | Hiperion i Teja |
| Porodica | Selena i Helije |
| Ekvivalenti | |
| Rimski ekvivalent | Aurora |
Mitologija uredi
Gliptoteka Minhen, Berlin
Eos je bila lepa kao samo svitanje dana, prozračna i sjajna, a i volela je sve što je lepo. Volela je i lepe muškarce pa se veoma često i veoma lako zaljubljivala.
Njen prvi muž bio je titan Astrej, sa kojim je rodila mnogo dece — sve zvezde i vetrove.
Jednom jy je Afrodita zatekla u Aresovoj postelji, i zbog toga je proklela da stalno žudi za mladim smrtnicima. Zaljubila se u sina Melapoda Klita, a zatim u velikog junaka Atine Kefala, pa u slavnog lovca Oriona, a za Titona, sina trojanskog kralja Laomedonta, se udala i živela sa njim na samom kraju sveta, gde je on postao kralj Etiopije.
Eos je toliko mnogo volela svog muža Titona da je od Zevsa tražila, i uspela u svojim molbama, da mu on da besmrtnost. Titon je postao besmrtan, ali je Eos zaboravila da mu Zevs da i večnu mladost, tako da je on, vremenom sve više stario, i postao sasušen izlapeli starac koji se jedva držao na nogama. Pored toga toliko je mnogo pričao da se to pričanje pretvorilo u nepodnošljiv zvuk. kako je vreme prolazilo on se sve više savijao i na kraju se skroz skvrčio i smanjio, tako da se pretvorio u cvrčka.
Sa Titonom Eos je imala dva sina — Emationa i Memnona. Prvi sin Eos nije postigao neku veliku slavu i nije se mnogo isticao, ali je zato Memnon bio jedan od najslavnijih junaka Trojanskog rata. Memnon je, u pravom trenutku pritekao u pomoć svom stricu Prijamu, a nakon smrti Prijamova sina Hektora postao je, zbog svojih vrlina, svoje snage i hrabrosti, vrhovni zapovednik trojanske vojske. Nije prošlo mnogo vremena od toga, a Memnon je poginuo je u dvoboju s grčkim junakom Ahilom.
Posle smrti svoga sina, neutešna Eos je, u velikom bolu prolivala suze — koje se na zemlji svakoga dana pokazuju kao rosa.
O Eos uredi
Minhen, Nemačka
Boginja Eos je prikazivana kao lepa mlada žena odevena u odelo šafranove boje, koja svakoga jutra izranja iz Okeana da ljudima donese svetlo novog dana.
Epiteti koji su joj pripisivani su bili "ružinprst" ili "rađanjejutra", a prikazivana je sa velikim krilima, obično na kolima koje vuku beli ili ružičasti krilati konji.
Boginji Eos Grci nisu pridavali posebne počasti jer se jutro rađa samo, bez ljudske pomoći i nije ga podrebno prizivati, a samo po sebi niti je ljudima ni korisno ni štetno.
Upravo je simbolično, iako je posredi slučaj, da je ruska krstarica, koja je svojim pucanjem objavila svitanje nove epohe u istoriji čovečanstva, nosila ime boginje svitanja Aurore.
Eos u umetnosti uredi
Od velikog broja antičkih slika sa likom Eos najznačajnija je Durisova Eos tuguje nad mrtvim sinom Memnonom, naslikana na čaši, otprilike 490. do 480. godine pre nove ere (danas se nalazi u pariskom Luvru). Od dela iz novijeg doba to su slike s likom Aurore od Guercina, u rimskoj Vili Ludovisi (1621—1623) i u palati Pallavicini-Rospigliosi G. Renija (1613—1614), te slike Aurora i Kefal od N. Poussina, iz 1630. godine (u londonskoj Narodnoj galeriji) i Aurora budi Lunu, L. Silvester mlađi iz 1715. godine. Od kipova se posebno izdvajaju dva slavna Mikelanđelova Aurora, u grobnici Lorenca di Medici u Firenci (oko 1520) i Rodinova Aurora s titanom (koja se nalazi u Rodinovom muzeju u Parizu). Od muzičkih dela izdvaja se opera autora E. T. A. Hoffmann iz 1811. godine, pod naslovom Aurora.
Literatura uredi
- Vojtech Zamarovský: Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije. Školska knjiga — Zagreb 1985.
