Epifite

Epifite (Epiphyte, grč. ἐπι + φυτόν − na biljci) su biljke koje rastu na drugoj biljci, bez kontakta sa površinom zemlje.

Epifitna Bromeliaceae

Epifitna Ficus microcarpa na palmi Phoenix canariensis

Izuzetno dobro su prilagođenu za osvajanje prostora u specifičnim uslovima tropske prašume. naseljavaju stabla, grane, pa čak i listove, i tako dospevaju u najviše spratove tropskih kišnih šuma gde ima i najviše svetlosti. Za razliku od lijana koje su sačuvale vezu sa zemljištem, epifite su se u potpunosti odvojile od zemlje. Kod niza epifita (posebno kod onih iz porodica orhideja) na korenu postoji posebno tkivo − velamen − koje poput sunđera upija vodu i prenosi je u unutrašnjost biljke. Ovo tkivo je obrazovano od mrtvih i praznih ćelija koje su međusobno povezane nizom otvora. Velamen u stvari predstavlja sistem kapilarnih cevčica koje su u stanju da brzo i efikasno upijaju kišnicu u vreme padavina. Postoje i vrste epifita koje na asimilacionim organima imaju posebne ljuspice za upijanje vode. Kod nekih vrsta epifita voda se skuplja u posebnim rezervoarima čiji se oblik i funkcionisanje razlikuju od vrste do vrste. Najprostiji slučaj je kada listovi na stablu domaćina obrazuju udubljenje u kom se skuplja voda i biljni i životinjski ostaci.

Epifite se dele u 4 grupe:

• protoepifite − predstavljaju prvi stepen u evoluciji epifita;
• hemiepifite − provode epifitni način života samo za vreme klijanja i u početku ontogenetske faze, a zatim pomoću već izgrađenog korenovog sistema dolaze u kontakt sa zemljištem;
• gnezdaste epifite − posebno prilagođene za skupljanje vodnj i hranjivih materij;
• epifite cisterne − imaju slabo razvijeno korenje koje im služi samo za učvršćivanje u podlozi, a hrane se isljučivo preko listova.

Epifitna paprat Asplenium nidus (gnezdo paprat) sa Jave ima dugačke listove koji u svojoj osnovi obrazuju levak u koji se skupljaju velike količine vode, insekata, grančica, prašine i drugih materija koje trunu i formiraju hranjivi supstrat sličan zemljištu. Unutar tog levka nalazi se i korenov sistem koji crpi te hranjive materije, te mladi izdanci. Kod paprati Platycerium alcicorne postoji izrazit lisni dimorfizam. Jedni listovi koji imaju oblik raščlanjene ploče predstavljaju isključivo asimilacione organe, dok drugi listovi formiraju nišu u kojoj se skupljaju hranjive materije i voda i u kojoj se nalazi korenov sistem. Kod epifite Dischidia Rafflesiana listovi su metamorfozirani u naročite tvorevine slične bokalu unutar kog se nalaze stome i korenov sistem. Iako u osnovi epifite nisu karnivore, postoji značajan broj karnivornih biljaka koje su epifitne. Njihova karnivorsnost predstavlja prilagođenost za dopunsko dobijanje hranjivih materija, posebno azotnih jedinjenja, u specifičnim uslovima epifitnog načina života.

Kod nekih epifita postoji složen odnos sa insektima, posebno sa mravima. Tako, kod epifitne biljke Myrmecodia koja raste na Malajskim ostrvima, stablo je u donjem delu razvijeno u vidu krtole koja predstavlja mravinjak sa sistemom komora i kanala. U brazilskim kišnim šumama mravi uz pomoć epifitnih biljaka grade svoje mravinjake na stablima i na drveću, često i na visinama od 20 do 30 metara. Od semiepifitnih biljaka u tropskim šumama su raširene različite vrste fikusa − posebno Ficus bengalensis − čije seme klija na kori drugog drveća. S vremenom fikus pruža svoje korenje ka tlu i povezuje se sa zemljištem, a biljka domaćin biva potpuno uništena.

Epifite tropskih kišnih šuma mogle su u toku svoje evolucije nastati pre svega iz onih biljaka čija su semena mogla da se prenose, vetrom ili pticama, visoko na drveće.

U tropskim kišnim šumama postoji jedna interesantna pojava kod orhideje Epidendron paulense. Na otvorenom ova orhideja raste u žbunastom obliku. Međutim kada je susedno grmlje preraste, na njenom gornjem delu obrazuju se bočni izdanci na čijim osnovama izbijaju mnogobrojni vazdušasti korenovi koji se zakače na listove okolnih biljaka, i na taj način orhideja nastavlja život kao epifitna biljka.

Dodatna literatura

• Stanton, Daniel E.; Huallpa Chávez, Jackelyn; Villegas, Luis; Villasante, Francisco; Armesto, Juan; Hedin, Lars O.; Horn, Henry (2014). „Epiphytes improve host plant water use by microenvironment modification”. Functional Ecology. 28 (5): 1274—1283. doi:10.1111/1365-2435.12249. 
• Everhart, Sydney E.; Ely, Joseph S.; Keller, Harold W. (2009). „Evaluation of tree canopy epiphytes and bark characteristics associated with the presence of corticolous myxomycetes”. Botany. 87 (5): 509—517. doi:10.1139/b09-027. 
• Schuettpelz, Eric (2007), The evolution and diversification of epiphytic ferns Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2010) (PDF), Duke University PhD thesis