Žak Konfino

Žak Konfino
Žak Konfino
Datum rođenja	22 jun 1892
Mesto rođenja	Leskovac, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1975.

Dr Žak Konfino (Leskovac, 22. jun 1892 — Beograd, 16. avgust 1975) bio je lekar i pisac, jedan od najpoznatijih i najviđenijih Leskovčana svoga doba. Objavio je desetak knjiga, pripovedaka, romana i pozorišnih dela.^[1]

Biografija

Njegovi preci proterani su iz Španije u XV veku i živeli su kao sefardski Jevreji u Carigradu i Solunu da bi se krajem XVIII i početkom XIX veka doselili u Leskovac, gde se Žak i rodio 22. juna 1892. Otac mu je bio limar a majka prva moderna krojačica u tadašnjoj varošici. Studirao je medicinu u Beču (1910—1914.) i Bernu (1916—1918), gde je završio studije. U toku Prvog svetskog rata služio je kao lekarski pomoćnik u Valjevu i Leskovcu i sa srpskom vojskom dospeo u Albaniju.

U rodnom gradu proveo je period od 1920 do 1936. godine kao lekar, a nakon toga prešao je u Beograd, gde je otvorio privatnu ordinaciju kao stručnjak za lečenje astme i rendgenologiju. Zahvaljujući Konfinu, Leskovac je 1924. godine dobio prvi rendgen aparat koji je on instalirao u svojoj privatnoj ordinaciji. Bio je aktivan učesnik u procesu formiranja gradskog pozorišta 1926. godine. Dve godine kasnije, zajedno sa doktorom Deklevom, otvorio je prvi privatni sanatorijum u Leskovcu.^[2]

Žak Konfino, kao lekar i porodični prijatelj, provodio je dosta vremena u krugu porodice Velmar – Janković. Jedan veseo nasmejan, od dobrote istopljen majmunski lik – kako ga je Svetlana opisala – doktor Žak Konfino, umeo je da usreći Svetlanu Velmar-Janković na poseban način. Spisateljica se sa radošću seća zime 1941. kada ju je, bolesnu, posetio Žak, od milosti nazvan Žakili, i sedeći pored nje, zasmejavao je i pregledao. A kada joj je objasnio da mora da joj da injekciju i da će je malo zaboleti, ali samo malo, Svetlana mu se prepušta bez imalo straha. I upravo će Žak ugušiti u Svetlani strah od bilo koje injekcije za čitav život. Štaviše, Žak će za nju biti najbolji čovek, iscelitelj sa najlepšim osmehom na svetu. Zato će se u njoj i roditi želja da kada poraste bude, kao i čika Žak, dečji lekar i pisac. Presrećno lice doktora Konfina u tom trenutku zauvek će ostati u Svetlaninom sećanju.^[3]

Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu u Italiji. Nakon oslobođenja, vratio se u Beograd i radio kao lekar Glavne vojne bolnice.^[1] Konfino je pisao priče, humoreske, putopise i objavljivao ih najpre u "Leskovačkom glasniku", u kome je bio jedan od stalnih saradnika, potom u "Jevrejskom životu", "Južnom pogledu", "Politici", "Srpskom književnom glasniku", "NIN"-u, "Medicinskom glasniku", „Ježu” i dr. U „Politici” su izlazile njegove kratke priče i humoreske.^[2] Knjige su mu prevedene na albanski, češki, engleski, mađarski, nemački, poljski, portugalski, slovački, turski i dr. a on sam, prevodio je sa nemačkog i italijanskog, a služio se francuskim i portugalskim.

Konfino se prvi put javlja u književnosti tek u svojim četrdesetim godinama, i to humorističkim pričama.

U okviru stalne etnološke postavke Gradske kuće u Leskovcu postoji soba posvećena Žaku Konfinu.

Bibliografija

Scenario za film

Eks Gertrude Šulc

Pripovetke i humoreske

Moji opštinari, Beograd, 1934, »Geca Kon«
lice i naličije, Beograd, 1936, »Geca Kon«
Humoreske, Beograd, 1941, »Geca Kon«
Rotarijanci, Beograd, 1953, »Jež«
Lekarske priče, Beograd, 1953, »Narodna knjiga«
Nove humoreske, Beograd, 1960, »Minerva«

Romani

Moj Jocko, Beograd, 1937, »Geca Kon«
Moje jedinče, Beograd, 1952, »Prosveta«
100 godina — 90 groša, Beograd, 1952, »Nova pokoljenja«
Jesi li ti razapeo Hrista?, Beograd, 1968, »Jež«

Drame

Plagijat
Siroto moje pametno dete
Zaklinjem se
U sredu se registrujem
Krv nije voda (Ekseriment)
Štrajk u zarobljeničkoj bolnici (Repatrirci)

Popularna medicina

Požuti doktore! Priručnik za lekare i medicinare, a, vala, i za bolesne i zdrave

Izvori

[1]. Jevrejski glas
Danilo Kocić, "Leskovački pisci - tragovi i traganja (I-II)", Leskovac 2015.
Danilo Kocić: "Leskovački pisci - bibliografije i komentar (1878—2018)", (Leskovac, 2019)

Reference

^ ^a ^b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 368.
^ ^a ^b Ninošević, Mira; Trajković, Veroljub; Šimunec, Zvonimir. Zlatno doba Leskovca 1918-1941. Narodni muzej Leskovac.
^ „Legat br. 4[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 01. 02. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[лексикон-1] Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 368.

[златнодоба-2] Ninošević, Mira; Trajković, Veroljub; Šimunec, Zvonimir. Zlatno doba Leskovca 1918-1941. Narodni muzej Leskovac.

[3] „Legat br. 4[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 01. 02. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[1]

[2]

[3]