Žak de Mole
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Žak de Mole (franc. Jacques de Molay) je bio dvadesettreći i zvanično poslednji veliki majstor vitezova Templara, tu funkciju obavljao je od 1292. do 1314. godine.
Žak de Mole | |
|---|---|
 | |
| Mesto rođenja | Sveto rimsko carstvo |
| Datum smrti | 18. mart 1314. |
| Mesto smrti | Pariz Francuska |
Pre izbora za velikog majstora imao je titulu maršala reda. Iako je period od pre njegovog proglašenja za vođu istoriji gotovo nepoznat tragičan kraj Molea i njegovih templara učiniće ga, zajedno sa Ig de Pejenom najpoznatijim vitezom ovog reda. Papa Kliment V zabraniće Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama zvanično 1312. mada je stvarno uništenje reda počelo 1307. pod vođstvom francuskog kralja Filipa IV kada je i uhapšen Žak de Mole, u petak 13. oktobra. Templari su optuženi za jeres, zbog mučenja priznavali su da su tokom obreda poricali Boga, Isusa, Devicu Mariju kao i da su davali " poljubac srama " koji je podrazumevao ljubljenje inicijanta u usta, pupak, penis i zadnjicu. Goreći na lomači, Žak de Mole, veliki majstor, je prokleo kralja Filipa i papu Klimenta V da izađu pred božji sud u roku od godinu dana. Papa Kliment je umro samo mesec dana kasnije, a Filip IV sedam meseci kasnije. Mnogi su bili oduševljeni takvim razvojem događaja i tu priču naglašavali u svojim hronikama.
Mladost uredi
O njegovoj mladosti se malo zna. Rođen je u oblasti Molej između 1240. i 1250. u Francuskoj koja je u to vreme bila pod upravom Svetog rimskog carstva. Kao i većina drugih templara pripadao je porodici manjeg ili srednjeg plemstva. U red je ušao sa dvadesteg godina, inicijacija se održala u jednoj kapeli u Bonu. Na istok odlazi 1270. i o njegovim aktivnostima narednih dvadeset godina se ne zna gotovo ništa.
Veliki majstor uredi
Nakon pada Akre preostali Evropljani su se povukli na Kipar. Kipar je predstavljao centralnu bazu za eventualne buduće vojne operacije protiv Mameluka ali i sedište odakle se u tom momentu samo moglo posmatrati nestajanje kraljevine Jerusalim. Templari su se takođe okupili na Kipru i u jesen 1291. Mole je na jednom sastanku govorio o potrebnoj reformi reda stavljajući tako sebe kao alternativu trenutnom majstoru Godenu. Već sledeće godine Tibo Goden umire i kako nije imao drugih ozbiljnih protiv kandidata Žak de Mole postaje novi veliki majstor. Tokom proleća 1293. kreće na put po zapadu pokušavajući da skupi podršku za novo osvajanje Svete zemlje. Razvija odnose sa eropskim liderima kao što su papa Bonifacije VIII, Edvard I Plantagenet, Karlo II Napuljski. Ovim kontaktima Mole uspeva da ojača odbranu Kipra i da obezbedi dopremanje zaliha ali ne i čvrstu garanciju za novi vojni pohod. U ovom periodu vršen je pritisak da se Templari i Hospitalci spoje u jedan zajednički red, međutim obe strane su takvu mogućnost u potpunosti odbijale.
Na Kipar se vraća u jesen 1296. da bi branio interese templara protiv Henrija II, sukoba koji je datirao još od Gijom de Boža kada je kralj Kipra konsfikovao deo imovine reda. Od 1299. do 1303. bio je angažovan u planiranju i sprovođenju novih napada, plan je bio da Mole koordiniše aktivnostima hrišćanske vojske i eventualnih saveznika Ilkanata. Cilj pohoda bio je osvajanje utvrđenja Tortoze u Siriji. Mongoli su u više navrata pokušavali da osvoje Siriju ali bi njihov napad ili odbili Memluci ili bi ga oni sami prekinuli zbog unutrašnjih problema. Pokušaj saveza Mongola i Evropljana je propao zbog loše komunikacije. De Mole je 1300. isplovio sa malom flotom od 16 brodova i napao delove Egipatske i Sirijske obale. Flotom je komandovao Henri II sa bratom Amalrikom. Namera je bila da jedinice dođu do obale a zatim tu čekaju mongolsko pojačanje. Do toga nije došlo jer se Mongoli jednostavno nisu pojavili, isto se desilo i 1301. i na kraju i 1302. kada su u septembru u jednom napadu kralj i njegova pratnja izgubili i to poslednje uporište na plaži.
Nakon ovog poraza Mole je predlagao promenu taktike i da se umesto malih i sporadičnih napada preduzme jedan veliki, odnosno da se povede novi Krstaški rat. Realizaciji njegovih planova ovaj put se isprečio sukob braće Henrija II i Amalrika za vlast na Kipru. Templari su u ovom sukobu podržali Amalrika koji je uzeo krunu i proglasio se kraljem 1306. a Henrija proterao sa ostrva. Tokom ovog sukoba ponovo se javio pritisak na Molea da se ujedini sa Hospitalcima i da njihov vođa treba da bude novi kralj Jerusalima kada se on ponovo osvoji.
Novi papa uredi
Novoizabrani papa Kliment V je 1305. pisao velikim majstorima Templara i Hospitalaca pitajući ih za mišljenje o novom pohodu kao i o ideji spajanja dva reda. Zahtevao je da mu pismom odgovore na sva postavljena pitanja. De Mole je u odgovoru papi izrazio neslaganje sa idejom spajanjem smatrajući da bi ova dva reda odvojeno bila jača. Takođe je Klimentu preneo svoje uverenje da bi eventualni novi pohod morao biti masovan jer pojedinačne i male akcije nisu dale rezultate. U junu sledeće godine lideri oba reda su pozvana na sastanak kod pape. Prvobitan datum je odložen zbog papine bolesti tako da De Mole u Francusku stiže krajem 1306. ili početkom 1307. gde ga čeka vest o ponovnom odlaganju sastanka za maj, razlog za to je isti kao i prethodni put, papino narušeno zdravlje.
Kralj Filip IV uredi
Kralj Filip je u to vreme bio u ratu sa Englezima ali i u templarskim dugovima. On se zalagao za spajanje dva reda koji bi se potom stavili pod njegovu kontrolu ali se De Mole oštro suprotstavio takvoj sudbini reda. Filip je već imao istoriju sukoba sa Vatikanom. Njegov pokušaj da oporezuje sveštenstvo je izazao papin revolt koji ga je potom ekskomunicirao iz crkve, kralj mu je odgovorio tako što ga je oteo i optužio za jeres. Papa Bonifacije VIII se izvukao ali je na kraju ipak umro 1303. od povreda koje je zadobio tokom zarobljeništva. Slična sudbina zadesila je i njegovog naslednika Benedikta XI koji je na čelu crkve bio samo godinu dana a za kog se veruje da je otrovan od strane Filipa. Trebalo je da prođe još gotovo godinu dana da bi se izabrao novi papa, ovaj put to je bio Kliment V, Francuz po nacionalnosti, papa na kojeg je od samog početka vršen pritisak da se povinuje Filipovoj volji. Kako je vođstvo Hospitalaca najavilo svoj dolazak tek za kraj leta, De Mole se sastao sa papom i razgovarao o novom pohodu ali i o optužbama, navodno bivših templara, o bludnim radnjama tokom inicijacije u red. De Mole je o ovim optužbama već razgovarao sa Filipom u Parizu 24. juna 1307. i delimično je uspeo da ″ubedi″ kralja u njihovu neistinitost. Ipak, usled sve većih optužbi papa saziva zvaničnu istragu 24. avgusta.
Optužba i hapšenje uredi
Optužba se sastojala iz pet glavnih tačaka:
- Pljuvanje krsta tokom inicijacije u red
- Ljubljenje inicijanta u usta, pupak i druge delove tela
- Neprirodne požude su bile dozoljene
- Obožavanje idola, Bafometa
- Sveštenicima koji nisi bili u templarskom redu pristup je bio zabranjen
Delovi optužnice glasili su ovako:
Klanjali su se spomenutom idolu kao da se radi o Svevišnjem, govoreći da ih ta glava može spasiti, da je Redu donela sva bogatstva, te da čini da iz zemlje niču biljke i raste drveće.
Filip je 14. septembra poslao tajnu naredbu svojim agentima da 13. oktobra sprovedu masovno hapšenje templara. Kralj je želeo da pored templara zarobi i njihovo blago koje bi mu pomoglo da se oslobodi ogromnih dugova. De Mole je bio u Parizu gde je dan pre zarobljavanja prisustvoao sahrani supruge Šarla Valoa, brata Filipa IV. Racija je započela u zoru i veliki majstor je zarobljen zajedno sa još šezdesetak vitezova. Tokom nasilnog ispitivanja od strane kraljevih agenata na univerzitetu u Parizu 24./25. oktobra De Mole je priznao „odricanje od Hrista i gaženje po krstu“ tokom inicijacije. Bio je primoran da napiše pismo u kojem je zamolio ostale templare da priznaju svoje „grehe“. Pod Filipovim pritiskom papa je naredio hapšenje svih vitezova templara širom Evrope. Ipak, hteo je da čuje i De Molea pa je u decembru 1307. poslao dva kardinala da ga saslušaju, veliki majstor je pred njima povukao svoja ranija priznanja. Papa i kralj su se dogovorili o podeli suđenja tempalarima, odnosno o formiranju dve komisije od kojih će jedna suditi vitezovima a druga redu u celini. Kliment V je sazvao sabor u Vijenu 1310. na kom će se odlučivati o daljoj sudbini templara. De Mole i ostali vitezovi treba da budu osuđeni od strane pape. Papska komisija se suprotstavlja kralju tvrdeći da veliki majstor ne priznaje optužbe protiv reda međutim svako dalje dokazivanje nevinosti templara bilo je osuđeno na propast kada je Filip došao do priznanja ostalih vitezova koji su uhapšeni u raciji. Između 10. i 12. maja 1310. 54 templara su spaljena na lomači. Dve godine kasnije 22. marta 1312. papskim dekretom red je zvanično ukinut.
Spaljivanje uredi
Veliki majstor je 18. marta 1314. izveden ispred Notr Dama zajedno sa još nekoliko poglavara reda. Trebalo je da zatvorenici tu dobiju kaznu koju je papa za njih odredio. Žak de Mole je dobijenu kaznu doživotnog zatvora zamenio smrtnom kada je zajedno sa templarskim oficirom Godfrijem de Šarnejom rekao da je kriv, ali ne za jeres već za lažno priznanje i uništenje reda. Vest o istupu se brzo pročula i sigla do kralja. Filip je bio ljut i nakon konsultacija sa svojim savetnicima tražio je da jeretici budu spaljeni. To je i učinjeno istog dana. Godfri i de Mole su odbili da ponovo priznaju krivicu i tako se spasu sigurne smrti. Žak de Mole, zvanično poslednji veliki majstor vitezova Templara, izgoreo je na lomači. Navodno je de Mole na lomači prokleo Filipa IV Lepog i papu da umru tokom sledeće godine. Bez obzira da li je de Mole zaista prokleo kralja i papu, narod je zaista poverovao u to, pošto je papa umro u agoniji mesec dana kasnije, dok je Filip IV Lepi preminuo novembra iste godine.[1]
Legenda uredi
Svavako najčuvenija legenda je ona o kletvi koju je majstor bacio na kralja i papu rekavši im da će se naći na Božjem sudu za manje od godinu dana. Oba poglavara su umrla u tom vremenskom roku. Žak de Mole se spominje i u priči o Torinskom pokrovu gde se umesto Isusovog lika zapravo nalazi njegov. Kao naslednici templara danas se pominju slobodni zidari. Neki autori Roslinsku kapelu nude kao dokaz da su templari koji su pobegli od Filipa otišli do Amerike i da su je otkrili pre Kolumba jer se na unutrašnjim zidovima kapele nalaze slike kukuruza i duvana, u to vreme te biljke nisu bile poznate Evropi.
Reference uredi
Literatura uredi
- Lord, Evelyn (2014). The Templar's Curse. Routledge. str. 65. ISBN 978-1-317-86519-3.
- Kristofer Najt i Robert Lomas: Hiramov ključ, „Kairos“, 2000, Novi Sad
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Jacques de Molay (1244??-1314) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2012)
