Žan-Mari Gistav le Klezio
Žan-Mari Gistav le Klezio (franc. Jean-Marie Gustave Le Clézio; Nica, 13. april 1940) je francuski i mauricijuski prozni pisac. Napisao je preko 30 književnih dela. Dobitnik je Nagrade Renodo za 1963. godinu i Nobelove nagrade za književnost 2008.
| Žan-Mari Gistav le Klezio | |
|---|---|
 Žan-Mari Gistav le Klezio 2008. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. april 1940. |
| Mesto rođenja | Nica, Francuska |
Biografija uredi
Rođen je u Nici, a detinjstvo je proveo u Nigeriji (Afrika). Posle toga se ponovo nastanio u svom rodnom gradu Nici. Počeo je s pisanjem u osmoj godini života.[1] Stalne teme njegovog pisanja i interesovanja su traganje za identitetom i usamljenost kao konačnost ove potrage. Aktuelna je još jedna tema, a to je sunce kao opsesija čovekove tesne veze sa univerzumom. Bavi se pitanjima egzila, siromaštva, migracija i problemima naroda koji žive na margini civilizacije.[2] Na njega su uticali pesnici, pre svih Lotreamon, Anri Mišo i Antonen Arto.[3] Poznat je i kao veliki putnik – kad je 2008. dobio Nobelovu nagradu, zvali su ga pisac nomad. Le Klezio se istakao i kao veliki formalni eksperimentator na književnom polju, tako što nije dopustio da se svede na pripadnost nekoj određenoj književnoj školi. Upravo su iskustva stečena prilikom brojnih putovanja doprinela eklektičnosti Le Klezioovog stila. Elementi orijentalne ili kratko rečeno ne-zapadne mitologije i filozofije provejavaju Le Klezioovim delima posle 1975. Tada se uočava sukob između racionalnog, naučnog objašnjenja sveta i njegovog mističkog sklada. Godina 1975. je godina preokreta spoznaje sveta u Le Klezioovom književnom stvaralaštvu.[3]
Popularnost uredi
On se odlikuje lakoćom pripovedanja. Njegove teme avanture i putovanja su za čitaoce provokativne, tematski različite. Prikazuje neprerađenu stvarnost gde svaki fragment čini mikrokosmos. A onda sve te činjenice prikuplja u jedinstven makrokosmos sa novim značenjima.[4]
Važnija dela uredi
- Ispitivanje (Le Procès-Verbal), 1963.
- Potop (Le déluge), 1966.
- Rat (La guerre), 1970.
- Ka ledenim bregovima (Vers les icebergs (Essai sur Henri Michaux)), 1978.
- Pustinja (Désert), 1980.
- Meksički san ili prekinuta misao (Le rêve mexicain ou la pensée interrompue), 1988.
- Ljudi oblaka (Gens des nuages), 1990.
- Zlatna ribica (Poisson d'or), 1997.
- Afrikanac (L'Africain), 2004.
- Uranija (Ourania), 2006.
Nagrade uredi
Klezio je već u 23. godini dobio prestižnu nagradu Renodo.[2] Švedska kraljevska akademija nauka u Stokholmu dodelila je priznanje Le Kleziu u njegovoj 68. godini života za avanturističke romane, eseje i dečiju književnost. Ovo je bilo prvi put od 1985. godine da je francuski pisac dobio ovu prestižnu nagradu.[5][6]
Reference uredi
- ^ „Geopoetika bekstva”. Dom kulture Studentski grad. Pristupljeno 31. 1. 2020.
- ^ a b „Savremeni pisci: Žan-Mari Gistav le Klezio”. RTS. Pristupljeno 31. 1. 2020.
- ^ a b „Putovanja i samoće Žan-Mari Gistava le Klezioa”. Politika - dnevne novine. Pristupljeno 31. 1. 2020.
- ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 26—30.
- ^ „Le Klezio dobitnik Nobelove nagrade za književnost”. Radio-televizija Vojvodine. Arhivirano iz originala 31. 01. 2020. g. Pristupljeno 31. 1. 2020.
- ^ „Pisanjem bežim od smrti”. Novosti. Pristupljeno 31. 1. 2020.
