Живот и прикљученија
Život i priključenija je autobiografsko delo Dositeja Obradovića, glavne i središne ličnosti srpske književnosti svoga vremena.[1]
Život i priključenija | |
---|---|
Nastanak i sadržaj | |
Autor | Dositej Obradović |
Zemlja | Srbija |
Jezik | srpski jezik |
Originalni naslov dela je:
narečenoga u kaluđerstvu Dositeja
njim istim ispisan i izdat[2]
O delu
urediDositejev "Život i priključenije" je, pored ostalog, priča o oslobađanju sopstvenog uma za samostalno mišljenje. U delu se smenjuju priče o događajima i naravoučenija - moralističke pouke. Ponegde se i prepliću, kada odmah za opisom događaja sledi i piščev komentar. U tom pogledu Dositejeva autobiografija liči na moralistički roman 18. veka, kakvi su i Robinson Kruso Danijela Defoa i Volterov Kandid.[3]
Ovo delo nije samo svedočanstvo piščevog života, već i srpskog društva tog vremena, koje je on kritički osmotrio i subjektivno analizirao. Zato se ne može klasifikovati ni kao roman, ni kao priča, već kao svojevrsno “pismo”, napisano kako bi njime pisac komunicirao s društvom. Najpre sa svojom porodicom, a onda i svima koji žele da slušaju. Ova stara forma ima jaku dokumentarističku vrednost, jer jasno predočava slike iz nekih prošlih vremena.[4]
Sadržaj
urediKnjiga je originalno objavljena u dva dela, sa pet godina razmaka između izdanja. Prvi i drugi deo se tematski razlikuju.
Prvi deo života
urediSastoji se iz poglavlja u kojima se opisuje rođenje, roditelji, ujak, detinjstvo, zanat, bekstvo u manastir Hopovo. Ovo svoje kazivanje Dositej čas naziva „istorija“ čas „doživljaj“. Detaljno pripoveda o svim pojedinostima najranijeg detinjstva, ali je to pripovedanje prožeto moralnim komentarima, savetima roditeljima i čitaocima, komentarima svega što opisuje. Svako poglavlje završava se esejističko-filozofskim segmentom sa ideološkom kritikom manastira, monaha i sujeverja ili pak izlaganjem sopstvenih ideja o slobodnom mišljenju, vaspitanju pojedinca i prosvećivanju naroda. Tako se svaka celina ovog dela života može podeliti na dva dela - pripovedni i refleksivni sa naravoučenijem.[5]
Drugi deo života
urediOpisuje istoriju koja započinje „bekstvom iz raja“, iz Hopova, pa sve do boravka y Lajpcigu, gde će započeti izdavanje svojih knjiga. U čemu su prikazani svi oni događaji koji vezuju mladog Dositeja za ovaj svet naspram onog y kojem je do tada živio. Iguman ovoga manastira Teodor Milutinović glavni je krivac upravo za takvo nešto, naime on ga odvraća u nekoj meri od svih do tada poznatih knjiga o manastiru, vjeri i drugim nematerijalnim tj duhovnim stvarima kojima se on i bio posvetio. Tjera ga da putuje i upoznaje nove običaje, jezike - ljude uopšte itd.[5]
Reference
uredi- ^ Skerlić, Jovan (2005). „Dositej Obradović”. Izabrana Dela (Dositej Obradović). Beograd: Narodna knjiga. str. 5—33. ISBN 978-86-331-1904-7.
- ^ Obradović, Dositej (2005). „Život i priključenija Dimitrija Obradovića, narečenoga u kaluđerstvu Dositeja njim istim ispisan i izdat I-II”. Izabrana Dela (Dositej Obradović). Beograd: Narodna knjiga. str. 45—214. ISBN 978-86-331-1904-7.
- ^ Grdinić, Nikola (2007). „Otkrivanje Dositeja”. Dela (Dositej Obradović) (2. izd.). Beograd: Draganić. str. 353. ISBN 978-86-441-0771-2.
- ^ B., V. „Život i priključenija (1. deo)”. lektire.rs. Pristupljeno 20. 1. 2020.
- ^ a b „Dositej Obradović: Život i priključenija analiza, detaljno prepričano”. beleske.com. Pristupljeno 20. 1. 2020.