Žigmund Batori ili Sigismund Batori (mađarski: Báthory Zsigmond; 1573—27. mart 1613) je bio knez Transilvanije (Erdelja) u više navrata, između 1586. godine i 1602. godine.

Žigmund Batori
Žigmund Batori
Lični podaci
Datum rođenja1573.
Mesto rođenjaVeliki Varadin, Kneževina Transilvanija
Datum smrti27. mart 1613.(1613-03-27) (39/40 god.)
Mesto smrtiLibohovice, Češka
GrobKatedrala Svetog Vida
Porodica
SupružnikMarija Kristina Habzburška
RoditeljiKristofer Batori
Elizabeta Bočkaj
DinastijaBatori
knez Transilvanije
Period1598-1602
PrethodnikAndrija Batori
NaslednikMojsije Sekelj

Biografija

uredi

Žigmund je bio sin Kristofera, transilvanijskog kneza, i Elizabete Bočkaj. Nećak je Stefana Batorija. Izabran je za transilvanijskog kneza još tokom očevog života. Kako je u trenutku očeve smrti (1581) bio maloletan, državom je upravljalo namesništvo. Preuzeo je vlast 1588. godine. Po savetu svog miljenika, Alfonsa Karila, udaljio se od dotadašnje tradicionalne politike transilvanijskih kneževa oslanjanja na Portu kao protivteža habzburškom uticaju. Ušao je u savez hrišćanskih vladara protiv Turaka. Uspešno se borio protiv Turaka. Nasledio je vojničke veštine svoga strica, a njegove pobede oduševile su hrišćansku Evropu. Godine 1595. pokorio je Valakiju i uništio vojsku Sinan-paše u bici kod Đurđa (vođena u sklopu Dugog rata). Presudni događaj u njegovoj karijeri jeste razvod od austrijske nadvojvotkinje Marije Kristine Austrijske (1599), nakon čega je prisiljen na abdikaciju. Tom prilikom ponudio je svoj presto svetorimskom caru Rudolfu u zamenu za vojvodstvo Opeln. Sledeće godine je na čelu poljsko-kozačke vojske pokušao da povrati svoj presto, ali je poražen od strane velikog moldavskog kneza Mihaja Hrabrog u bici kod Gorožloa. Umro je u Pragu 1613. godine, gde se sklonio nakon novog poraza od Mihaja.

Izvori

uredi