Википедија

Žozef Furije

Žan Batist Žozef Furije (franc. Jean-Baptiste Joseph Fourier;[1] Okser, 21. mart 1768 — Pariz, 16. maj 1830) bio je francuski matematičar i fizičar rođen u Oseru, a poznat je po istraživanju Furijeovih redova i njihove primene na probleme prenosa toplote i vibracija. U njegovu čast su nazvani Furijeova transformacija i Furijeov zakon. Furijeu se, takođe, pripisuje otkriće efekta staklene bašte.[2]

Žozef Furije
Lični podaci
Puno imeŽan Batist Žozef Furije
Datum rođenja(1768-03-21)21. mart 1768.
Mesto rođenjaOkser, Francuska
Datum smrti16. maj 1830.(1830-05-16) (62 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
ObrazovanjeViša normalna škola
Naučni rad
Poljematematika
fizika
istorija
UčeniciLežen Dirihle
Đovani Plana
Klod Luj Navje
MentoriŽozef Luj Lagranž
Poznat poFurijeov red
Furijeova transformacija

Sin krojača, ostao je siroče u osmoj godini. Školovanje je započeo u jednom benediktinskom manastiru a zatim prešao u vojnu školu. Kasnije pristupa Visokoj školi (École normale supérieure). Imao je za profesore Laplasa i Lagranža. Godine 1797. dobija katedru u Politehničkoj školi. Učestvovao je u Francuskoj revoluciji. Prati Napoleona u Egipat 1798. i dobija visoko mesto diplomate. Postaje sekretar Egipatskog instituta. Vraća se u Francusku 1801. godine, da bi se 1816. preselio u Pariz. Postaje član Akademije nauka (Académie des sciences) 1817. godine, a 1826. član Francuske akademije (Académie française) na poziciji 5.[3] Umire u Parizu 1830. godine. Univerzitet Žozef Furnije u Grenoblu je nazvan po njemu.

Biografija uredi

Furije je rođen u Oseru (sada u departmanu Jon u Francuskoj), kao sin krojača. On je ostao siroče sa devet godina. Furije je preporučen biskupu Osera i zahvaljujući tome je obrazovan od strane benediktinskog reda samostana Svetog Marka. Komisije u naučnom korpusu vojske bile su rezervisane za one uglednog roda, što ga je činilo nepodobnim, te je prihvatio vojno predavanje iz matematike. On je imao prominentnu ulogu u svom okrugu u promovisanju Francuske revolucije, služeći u lokalnom Revolucionarnom komitetu. Nakratko je bio u zatvoru tokom terora, ali je 1795. postavljen u Normalnu školu i potom je nasledio Žozefa Luja Lagranža na Politehničkom univerzitetu.

Furije je pratio Napoleona Bonapartu u njegovoj Egipatskoj ekspediciji 1798. godine, kao naučni savetnik, i bio je imenovan za sekretara Egipatskog instituta. Odsečen od Francuske britanskom flotom, organizovao je radionice na koje je francuska vojska morala da se oslanja za svoju ratnu municiju. Takođe je doprineo sa nekoliko matematičkih radova Egipatskom institutu (koji se naziva i Kairski institut) koji je Napoleon osnovao u Kairu, sa ciljem da oslabi britanski uticaj na Istoku. Posle britanskih pobeda i kapitulacije Francuza pod generalom Menuom 1801. godine, Furije se vratio u Francusku.

 
Akvarelne karikature iz 1820. francuskih matematičara Adrijen-Mari Ležandra (levo) i Žozefa Furijea (desno) francuskog umetnika Žilijena-Leopolda Bolija, akvarelni portret brojevi 29 i 30 iz Albuma 73 portreta akvarela članova instituta.[4]

Godine 1801,[5] Napoleon je imenovao Furijea prefektom (guvernerom) departmana Izer u Grenoblu, gde je nadgledao izgradnju puteva i druge projekte. Međutim, Furije se ranije vratio kući sa Napoleonove ekspedicije u Egipat da bi ponovo preuzeo svoju akademsku poziciju kao profesor na Politehničkoj školi, kada je Napoleon odlučio drugačije u svojom napomenom

... kako je nedavno umro prefekt departmana Izer, želeo bih da izrazim svoje poverenje u građanina Furijea tako što ću ga postaviti na ovo mesto.[5]

 
Portret Furijea, rad slikara Kloda Goteroa, oko 1806.

Pošto je bio veran Napoleonu, preuzeo je dužnost prefekta.[5] U Grenoblu je počeo da eksperimentiše sa širenjem toplote. Svoj rad O širenju toplote u čvrstim telima predstavio je Pariskom institutu 21. decembra 1807. Takođe je doprineo monumentalnom Opisu Egipta.[6]

Furije se nikada nije ženio.[7]

Godine 1830, njegovo narušeno zdravlje počelo je da uzima danak:

Furije je već doživeo, u Egiptu i Grenoblu, neke napade aneurizma srca. U Parizu je bilo nemoguće pogrešiti u pogledu primarnog uzroka čestih gušenja koja je doživljavao. Međutim, pad, koji je pretrpeo 4. maja 1830. dok se spuštao niz stepenice, pogoršao je bolest u većoj meri od onoga čega se ikad mogao bojati.[8]

Ubrzo nakon ovog događaja, umro je u svom krevetu 16. maja 1830. godine.[9]

Radovi uredi

Godine 1822. objavljuje Analitičku teoriju toplote (Théorie analytique de la chaleur),[10] u kojoj je svoje rasuđivanje zasnovao na Njutnovom zakonu hlađenja, naime, da je protok toplote između dva susedna molekula proporcionalan izuzetno maloj razlici njihovih temperatura. Ova knjiga je prevedena,[11] sa uredničkim 'ispravkama',[12] na engleski 56 godina kasnije od strane Frimana (1878)..[13] Knjigu je takođe uredio Darbu, sa mnogim uredničkim ispravkama, i ponovo je objavljena na francuskom 1888. godine.[12]

Pripisuje mu se otkriće koje je objavio u eseju iz 1824. da atmosferski gasovi mogu da povećaju površinsku temperaturu na Zemlji. Ovaj efekat će kasnije biti nazvan efekat staklene bašte. Uspostavio je koncept energetskog balansa planeta. Između 1822. i 1829. objavljuje Izveštaj o napretku matematike.[3]

Bibliografija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Fourier”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  2. ^ Cowie 2007
  3. ^ a b „Žozef Furije”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  4. ^ Boilly, Julien-Léopold. (1820). Album de 73 Portraits-Charge Aquarelle’s des Membres de I’Institute (watercolor portrait #29). Biliotheque de l’Institut de France.
  5. ^ a b v O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Žozef Furije”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  6. ^ Nowlan, Robert. A Chronicle of Mathematical People (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2015-02-02. 
  7. ^ „No. 1878: Jean Baptiste Joseph Fourier”. www.uh.edu. Pristupljeno 2022-11-06. 
  8. ^ Arago, François (1857). Biographies of Distinguished Scientific Men. 
  9. ^ „Joseph Fourier | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27. 
  10. ^ Fourier 1822.
  11. ^ Freeman, A. (1878). The Analytical Theory of Heat, Cambridge University Press, Cambridge UK, cited by Truesdell, C.A. (1980), The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854, Springer, New York. ISBN 0-387-90403-4. str. 52.
  12. ^ a b Truesdell, C.A. (1980). The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854, Springer, New York. ISBN 0-387-90403-4. str. 52.
  13. ^ Gonzalez, Rafael; Woods, Richard E. (2010). Digital Image Processing (Third izd.). Upper Saddle River: Pearson Prentice Hall. str. 200. ISBN 978-0-13-234563-7. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Žozef Furije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жозеф_Фурије&oldid=27552227”