Википедија

Zagađenje podzemnih voda

Zagađenje podzemnih voda nastaje kada se zagađujuće materije ispuštaju u zemlju i u podzemne vode. Ova vrsta zagađenja vode može se pojaviti i prirodno zbog prisustva neželjenog sastojka, zagađujuće materije ili nečistoće u podzemnoj vodi.

Primer zagađenja podzemnih voda u Lusaki, Zambija, gde septička jama u pozadini zagađuje plitki bunar u prvom planu patogenima i nitratima.

Zagađujuća materija često stvara zagađujući stub u vodonosnom sloju. Kretanje vode i disperzija unutar vodonosnog sloja širi zagađujuću materiju na širem području. Napredujuća ivica stuba može se ukrštati sa bunarima podzemne vode ili površinskim vodama i izvorima, što zalihe vode čini nebezbednim za ljude i životinje. Kretanje stuba, nazvano front stuba, može se analizirati putem hidrološkog transportnog modela ili modela podzemne vode. Analiza zagađenja podzemnih voda može se usredsrediti na karakteristike tla i geologiju lokaliteta, hidrogeologiju, hidrologiju i prirodu zagađujuće materije.

Zagađenje može nastati iz kanalizacionih sistema na lokaciji deponija, otpadnih voda iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, iz kanalizacije koja curi, benzinskih pumpi ili zbog prekomerne primene đubriva u poljoprivredi. Do zagađenja (ili kontaminacije) može doći i zagađujućim materijama koje se javljaju u prirodi, poput arsena ili fluorida. Korišćenje zagađenih podzemnih voda izaziva opasnost po javno zdravlje zbog trovanja ili širenja bolesti.

Različiti mehanizmi utiču na transport zagađujućih materija u podzemnoj vodi, npr. difuzija, adsorpcija, padavine, razlaganje. Interakcija zagađenja podzemnih voda sa površinskim vodama analizira se korišćenjem hidroloških transportnih modela.

Vrste zagađujućih materija uredi

Zagađujuće materije pronađene u podzemnim vodama pokrivaju širok spektar fizičkih, neorganskih hemijskih, organskih hemijskih, bakterioloških i radioaktivnih parametara. U principu, mnoge od istih zagađujućih materija koje igraju ulogu u zagađenju površinskih voda takođe se mogu naći u zagađenim podzemnim vodama, iako se njihov značaj može razlikovati.

Arsen i fluoridi uredi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznala je arsen i fluoride kao najozbiljnije neorganske zagađujuće materije u vodi za piće na svetskom nivou.[1]

Neorganski arsen je najčešća vrsta arsena u zemlji i vodi.[2] Metaloidni arsen može se prirodno pojaviti u podzemnim vodama, što se najčešće sreće u Aziji, uključujući Kinu, Indiju i Bangladeš.[3] U Ganškoj ravnici na severu Indije i Bangladeša ozbiljna kontaminacija podzemnih voda prirodnim arsenom pogađa 25% vodenih bunara u plićem od dva regionalna vodonosna sloja. Podzemne vode u ovim oblastima su takođe zagađene upotrebom pesticida na bazi arsena.[4]

Arsen u podzemnoj vodi takođe može biti prisutan tamo gde se obavljaju rudarske radnje ili postoje deponije rudničkog otpada koji sadrži arsen.

Prirodni fluorid u podzemnim vodama izaziva sve veću zabrinutost jer se koristi dublja podzemna voda, „sa više od 200 miliona ljudi pod rizikom od pitke vode sa povišenim koncentracijama“.[5] Fluorid se naročito može osloboditi iz kiselih vulkanskih stena i raspršenog vulkanskog pepela kada je tvrdoća vode niska. Visok nivo fluorida u podzemnim vodama ozbiljan je problem u argentinskim Pampama, Čileu, Meksiku, Indiji, Pakistanu, istočnoj Africi i na nekim vulkanskim ostrvima (Tenerife).[6]

U područjima koja imaju prirodni visok nivo fluorida u podzemnoj vodi koja se koristi za piće, i zubna i skeletna fluoroza mogu biti raširene i teške.[7]

Patogeni uredi

 
Vodene bolesti mogu se širiti preko bunara podzemne vode koji je kontaminiran fekalnim patogenima iz poljskih klozeta

Nedostatak odgovarajućih sanitarnih mera, kao i nepropisno postavljeni bunari, mogu dovesti da vode za piće budu zagađene patogenima koji se prenose preko izmeta i urina. Tako izazvane bolesti uključuju tifus, koleru i dijareju.[8][9] Od četiri tipa patogena koji su prisutni u izmetu (bakterije, virusi, protozoe i helminti ili jaja helminta), prva tri se obično mogu naći u zagađenoj podzemnoj vodi, dok se relativno velika jaja helminta obično izdvoje na česticama zemlje.

Duboke, zatvorene izdani se obično smatraju najsigurnijim izvorom vode za piće s obzirom na patogene. Patogeni iz prečišćenih ili neočišćenih otpadnih voda mogu kontaminirati određene, posebno plitke vodonosne slojeve.[10][11]

Nitrati uredi

Nitrati su najčešći hemijski zagađivači u podzemnim vodama i izdanima sveta.[12] U nekim zemljama sa niskim prihodima nivoi nitrata u podzemnim vodama su izuzetno visoki, što uzrokuje značajne zdravstvene probleme. Takođe su stabilni (ne razgrađuje se) pod uslovima visokog sadržaja kiseonika.[1]

Nivoi nitrata iznad 10 mg/l (10 ppm) u podzemnoj vodi mogu izazvati „sindrom plave bebe“ (stečena methemoglobinemija).[13] Standardi kvaliteta vode za piće u Evropskoj uniji predviđaju manje od 50 mg/l za nitrate u vodi za piće.[14]

Međutim, veze između nitrata u vodi za piće i sindroma plave bebe osporavane su u nekim studijama.[15][16] Izbijanje sindroma može biti posledica drugih faktora osim povišene koncentracije nitrata u vodi za piće.[17]

Povišeni nivoi nitrata u podzemnim vodama mogu biti uzrokovani odlaganjem mulja iz kanalizacije i poljoprivrednim aktivnostima.[18]

Organska jedinjenja uredi

Isparljiva organska jedinjenja opasne su zagađujuće materije podzemnih voda. U životnu sredinu se uglavnom unose nepažljivim industrijskim aktivnostima. Za mnoga od ovih jedinjenja nije bilo poznato da su štetna do kasnih 1960-ih i prošlo je neko vreme pre nego što su redovna ispitivanja podzemnih voda identifikovala ove supstance u izvorima vode za piće.

Primarne organske zagađujuće materije pronađene u podzemnoj vodi uključuju aromatične ugljovodonike (komponente benzina) kao što su benzen, toluen, etilbenzen i ksileni) i hlorisani rastvarači, uključujući tetrahloretilen, trihloretilen (hemijsko čišćenje, odmašćivanje metala) i vinil hlorid.

Ostali organski zagađivači prisutni u podzemnoj vodi i koji potiču iz industrijskih aktivnosti su policiklični aromatični ugljovodonici. Zbog svoje molekularne težine, naftalen je najrastvorljiviji i najpokretljiviji u podzemnoj vodi, dok je benzo(a)piren najotrovniji. Oni se uglavnom proizvode kao nusproizvodi nepotpunog sagorevanja organske materije.

Organski zagađivači se takođe mogu naći u podzemnim vodama kao insekticidi i herbicidi. Kao i mnoga druga sintetička organska jedinjenja, većina pesticida ima vrlo složene molekularne strukture. Ova složenost određuje rastvorljivost u vodi, kapacitet adsorpcije i pokretljivost pesticida u sistemu podzemnih voda. Dakle, neke vrste pesticida su pokretnije od drugih, tako da mogu lakše doći do izvora pitke vode.[5]

Metali uredi

Nekoliko metala u tragovima se prirodno javlja u određenim stenskim formacijama i može ući u životnu sredinu prirodnim procesima poput vremenskih uticaja. Međutim, industrijske aktivnosti poput rudarstva, metalurgije, odlaganja čvrstog otpada, farbanja i emajliranja itd. mogu dovesti do povišenih koncentracija toksičnih metala, uključujući olovo, kadmijum i hrom. Ovi zagađivači imaju potencijal da se probiju u podzemne vode.[19]

Na migraciju metala (i metaloida) u podzemne vode utiče nekoliko faktora, posebno hemijske reakcije koje određuju raspodelu zagađujućih materija među različitim fazama i vrstama. Dakle, pokretljivost metala prvenstveno zavisi od rN i redoks stanja podzemne vode.[5]

Farmaceutski proizvodi uredi

Tragovi farmaceutskih sredstava iz prečišćene otpadne vode koja se infiltrira u vodonosni sloj spadaju među novonastale zagađivače podzemne vode koji se proučavaju širom Sjedinjenih Država. Popularni farmaceutski proizvodi poput antibiotika, antiflamatornih sredstava, antidepresiva, dekongestiva, sredstava za smirenje itd. se obično nalaze u prečišćenim otpadnim vodama.[20] Ova otpadna voda se ispušta iz postrojenja za prečišćavanje i često se probija u vodonosni sloj ili izvor površinske vode koja se koristi za pijaću vodu.

Količina lekova u tragovima i u podzemnim i u površinskim vodama je daleko ispod onoga što se u većini područja smatra opasnim ili zabrinjavajućim, ali to može predstavljati sve veći problem kako stanovništvo raste i što se više obnovljenih otpadnih voda koristi za komunalne vodosnabdevanje.[20][21]

Ostalo uredi

Ostali organski zagađivači uključuju niz organohalida i drugih hemijskih jedinjenja, naftne ugljovodonike, razna hemijska jedinjenja koja se nalaze u proizvodima za ličnu higijenu i kozmetiku, lekove. Neorganske zagađujuće materije mogu da uključuju druge nutrijente kao što su amonijak i fosfat, i radionuklidi poput uranijuma ili radona koji su prirodno prisutni u nekim geološkim formacijama.

Zagađenje podzemnih voda je svetski problem. Studija o kvalitetu podzemnih voda glavnih vodonosnika Sjedinjenih Država sprovedena između 1991. i 2004. godine, pokazala je da 23% domaćih bunara ima sadržaj zagađujućih materija na nivoima većim od referentnih vrednosti za ljudsko zdravlje.[22] Drugo istraživanje sugeriše da su glavni problemi zagađenja podzemnih voda u Africi, s obzirom na redosled važnosti, (1) zagađenje nitratima, (2) patogeni agensi, (3) organsko zagađenje, (4) zaslanjivanje i (5) odvodnjavanje iz rudnika.[23]

Uzroci uredi

Uzroci zagađenja podzemnih voda uključuju sledeće:

  • Prirodni (geogeni) uzroci
  • Sanitarni sistemi na licu mesta
  • Kanalizacija i mulj iz kanalizacije
  • Đubriva i pesticidi
  • Komercijalna i industrijska curenja
  • Hidraulična lomljenja
  • Procedne vode deponije
  • Ostalo

Prirodni (geogeni) uzroci uredi

„Geogeni“ se odnosi na prirodne pojave kao rezultat geoloških procesa.

Do prirodnog zagađenja arsenom dolazi jer sedimenti vodonosnih slojeva sadrže organske materije koje stvaraju anaerobne uslove u vodonosnom sloju. Ovi uslovi rezultiraju mikrobiološkim rastvaranjem oksida gvožđa u sedimentu i, dalje, oslobađanjem arsena, koji je normalno snažno vezan za okside gvožđa, u vodu. Arsen se nalazi u podzemnim vodama najčešće kao redukovani arsenit i oksidisani arsenat, pri čemu je akutna toksičnost arsenita nešto veća od arsenata.[24] Ispitivanja SZO ukazala su da je 20% od 25.000 bušotina testiranih u Bangladešu imalo koncentraciju arsena veću od 50 μg/l.[1]

Pojava fluorida je usko povezana sa obiljem i rastvorljivošću minerala koji sadrže fluor, kao što je fluorit.[24] Značajno visoke koncentracije fluorida u podzemnoj vodi tipično su uzrokovane nedostatkom kalcijuma u vodonosnom sloju.[1] Zdravstveni problemi povezani sa zubnom fluorozom mogu se javiti kada koncentracije fluora u podzemnoj vodi pređu 1,5 mg/l, što je smernica SZO od 1984.

Švajcarski savezni institut za nauku i tehnologiju vode nedavno je razvio interaktivnu platformu za procenu podzemnih voda, gde se geogeni rizik od kontaminacije u određenom području može proceniti korišćenjem geoloških, topografskih i drugih ekoloških podataka bez potrebe za ispitivanjem uzoraka iz svakog pojedinačnog resursa podzemnih voda. Ova alatka takođe omogućava korisniku da napravi mapiranje rizika verovatnoće i za arsen i za fluoride.[25]

Visoke koncentracije parametara poput saliniteta, gvožđa, mangana, uranijuma, radona i hroma, u podzemnim vodama, takođe mogu biti geogenog porekla. Ovi zagađivači mogu biti važni lokalno, ali nisu toliko rašireni kao arsen i fluoridi.[24]

Sanitarni sistemi na licu mesta uredi

 
Tradicionalno stambeno naselje u blizini Herata, Avganistan, gde je bunar sa plitkom vodom (u prvom planu) u neposrednoj blizini klozeta (iza belog staklenika) što dovodi do zagađenja podzemnih voda.

Zagađenje podzemnih voda patogenima i nitratima takođe može nastati tečnostima koje se infiltriraju u zemlju iz kanalizacionih sistema na lokaciji, kao što su toaleti i septičke jame, a u zavisnosti od gustine naseljenosti i hidrogeoloških uslova.[8]

Faktori koji kontrolišu sudbinu i transport patogena su prilično složeni i interakcija među njima nije dobro poznata.[1] Ako se zanemare lokalni hidrogeološki uslovi (koji se mogu razlikovati u rasponu od nekoliko kvadratnih kilometara), jednostavne sanitarne infrastrukture na mestu, kao što su septičke jame, mogu izazvati značajne rizike po javno zdravlje zbog kontaminirane podzemne vode.

Tečnosti se ispiru iz jame i prolaze kroz nezasićenu zonu tla (koja nije u potpunosti napunjena vodom). Posle toga, tečnosti iz jame ulaze u podzemne vode gde mogu dovesti do zagađenja podzemnih voda. Ovo je problem ako se obližnji bunar koristi za podzemnu vodu za piće. Tokom prolaska kroz tlo, patogeni mogu odumreti ili se značajno adsorbovati, uglavnom u zavisnosti od vremena putovanja između jame i bunara.[26] Većina, ali ne svi patogeni, umiru u roku od 50 dana od putovanja kroz podzemlje.[27]

Stepen uklanjanja patogena snažno varira u zavisnosti od tipa tla, tipa akvifera, udaljenosti i drugih faktora okoline.[28] Na primer, nezasićena zona se „opere“ tokom dužih perioda jake kiše, pružajući hidraulički put za brzi prolazak patogena.[1] Teško je proceniti sigurnu udaljenost između zahoda ili septičke jame i izvora vode. U svakom slučaju, takve preporuke o bezbednoj udaljenosti uglavnom se ignorišu kod onih koji grade toalete. Pored toga, parcele za domaćinstvo su ograničene, pa se stoga zahodi za jame često grade mnogo bliže bunarima podzemne vode od onoga što se može smatrati sigurnim.

Kanalizacija i mulj iz kanalizacije uredi

Zagađenje podzemnih voda može biti uzrokovano ispuštanjem neobrađenog otpada što dovodi do bolesti poput lezija kože, krvave dijareje i dermatitisa. Ovo je češće na lokacijama sa ograničenom infrastrukturom za prečišćavanje otpadnih voda ili tamo gde postoje sistemski kvarovi na sistemu odvođenja kanalizacije na licu mesta.[28] Zajedno sa patogenima i hranljivim sastojcima, neočišćena kanalizacija takođe može imati veliko opterećenje teškim metalima koji mogu procuriti u sistem podzemnih voda.

Prečišćeni efluent iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda takođe može doći do vodonosnog sloja ako se otpadni voda infiltrira ili ispušta u lokalna površinska vodna tela. Stoga one supstance koje se ne uklanjaju u konvencionalnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda mogu doći i do podzemnih voda.[29] Na primer, detektovane koncentracije farmaceutskih ostataka u podzemnoj vodi bile su oko 50 mg/l na nekoliko lokacija u Nemačkoj.[30] To je zato što se u konvencionalnim postrojenjima za prečišćavanje kanalizacije mikrozagađivači poput hormona, farmaceutskih ostataka i drugih mikrozagađivača sadržanih u urinu i izmetu samo delimično uklanjaju, a ostatak ispušta u površinske vode, odakle takođe može doći do podzemne vode.

Do zagađenja podzemnih voda može doći i zbog curenja kanalizacije, što je primećeno na primer u Nemačkoj.[31] To takođe može dovesti do potencijalne unakrsne kontaminacije zaliha vode za piće.[32]

Raspršivanje otpadnih voda ili kanalizacionog mulja u poljoprivredi takođe može biti uključeno kao izvor kontaminacije u podzemnim vodama.[1]

Đubriva i pesticidi uredi

Nitrati takođe mogu ući u podzemne vode prekomernom upotrebom đubriva, uključujući rasipanje stajnjaka. To je zato što se samo deo đubriva na bazi azota pretvara u proizvode i druge biljne materije. Ostatak se akumulira u zemljištu ili gubi kao oticanje.[33] Visoka stopa primene đubriva koja sadrže azot u kombinaciji sa velikom rastvorljivošću nitrata u vodi dovodi do povećanog oticanja u površinske vode, kao i do ispiranja u podzemne vode, što uzrokuje zagađenje podzemnih voda.[34] Prekomerna upotreba đubriva koja sadrže azot (bila ona sintetička ili prirodna) je posebno štetna, jer se većina azota koji biljke ne uzimaju transformiše u nitrat koji se lako izlužuje.[35]

 
Loše prakse upravljanja rasipanjem stajnjaka mogu u sistem podzemnih voda uneti i patogene i hranljive sastojke (nitrate).

Hranljive materije, posebno nitrati, u đubrivima mogu stvoriti probleme prirodnim staništima i ljudskom zdravlju ako se ispiraju iz zemlje u vodotoke ili ispiraju kroz zemlju u podzemne vode. Intenzivna upotreba azotnih đubriva u sistemima za proizvodnju useva najviše doprinosi antropogenom azotu u podzemnim vodama širom sveta.[36]

Hranilišta/životinjski torovi takođe mogu dovesti do potencijalnog ispiranja azota i metala u podzemne vode.[32] Prekomerna primena životinjskog stajnjaka takođe može dovesti do zagađenja podzemnih voda farmaceutskim ostacima dobijenim od veterinarskih lekova.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i Evropska komisija ozbiljno se bave problemom nitrata koji je povezan sa poljoprivrednim razvojem, kao velikim problemom vodosnabdevanja koji zahteva odgovarajuće upravljanje.[37]

Pojava pesticida u podzemnim vodama uzrokujuje zdravstvene probleme ljudi.[1] Koncentracije pesticida pronađene u podzemnoj vodi su obično niske, ali često su i regulatorne granice zasnovane na zdravlju ljudi takođe vrlo niske. Čini se da je organofosforni insekticid monokrotofos jedan od retko opasnih, postojanih, rastvorljivih i pokretnih (ne vezuje se sa mineralima u zemljištu) pesticida koji mogu doći do izvora vode za piće.[38] Generalno, otkriva se sve više pesticidnih jedinjenja kako su programi praćenja kvaliteta podzemnih voda postali sve obimniji; međutim, mnogo manje praćenja je sprovedeno u zemljama u razvoju zbog visokih troškova analize.

Komercijalna i industrijska curenja uredi

Širok spektar anorganskih i organskih zagađujućih materija pronađen je u podzemnim izdanima zbog komercijalnih i industrijskih aktivnosti.

Postrojenja za rudarstvo i preradu metala primarno su odgovorna za prisustvo metala u podzemnim vodama antropogenog porekla, uključujući arsen. Nizak rN povezan sa drenažom kiselina iz rudnika doprinosi rastvorljivosti potencijalnih toksičnih metala koji na kraju mogu ući u sistem podzemnih voda.

 
Izlivanje nafte povezano sa podzemnim cevovodima i rezervoarima može osloboditi benzen i druge rastvorljive naftne ugljovodonike koji se brzo prožimaju u vodonosni sloj.

Sve je veća zabrinutost zbog zagađenja podzemnih voda benzinom koji curi iz podzemnih rezervoara za skladištenje nafte benzinskih pumpi.[1] Aromatični ugljovodonici, uključujući benzen, imaju gustinu nižu od vode (1 g/ml). Slično izlivanju nafte na more, faza koja se ne meša, „plutaće“ po vodenom sloju u izdani.

Hlorisani rastvarači se koriste u skoro svakoj industrijskoj praksi gde su potrebni odstranjivači masti.[1] Tetrahloretilen je visoko korišćen rastvarač u industriji hemijskog čišćenja zbog svoje efikasnosti čišćenja i relativno niske cene. Takođe se koristi za operacije odmašćivanja metala. Budući da je vrlo isparljiv, češće se nalazi u podzemnim nego u površinskim vodama.[39][nepouzdan izvor?] ]

Mnoge vrste rastvarača takođe mogu biti ilegalno odložene, vremenom cureći u sistem podzemnih voda.[1]

Postrojenja za obradu drveta takođe ispuštaju insekticide poput pentahlorofenola i kreozota u životnu sredinu, utičući na resurse podzemne vode.[40]

Hidrauličko frakturiranje uredi

Porast broja bunara hidrauličnog frakturiranja u Sjedinjenim Državama izazvao je zabrinutost u vezi sa potencijalnim rizicima od zagađenja resursa podzemnih voda. Iako je moguće izvršiti hidraulično frakturiranje bez značajnog uticaja na resurse podzemnih voda ako su uspostavljene stroge kontrole i mere upravljanja kvalitetom, postoji niz slučajeva kada je primećeno zagađenje podzemnih voda usled nepravilnog rukovanja ili tehničkih kvarova.[traži se izvor]

Iako EPA nije pronašla značajne dokaze o široko rasprostranjenom, sistematskom uticaju na vodu za piće hidrauličkim frakturiranjem, to može biti zbog nedovoljnih sistematskih podataka o kvalitetu vode za piće pre i posle hidrauličkog frakturiranja, kao i zbog prisustva drugih izvora zagađenja koja onemogućavaju vezu između vađenja nafte i gasa iz škriljaca i njegovog uticaja.[41]

Uprkos nedostatku duboko raširenih dokaza EPA-e, drugi istraživači su napravili značajna zapažanja porasta zagađenja podzemnih voda u neposrednoj blizini glavnih mesta bušenja nafte/plina iz škriljaca koja se nalaze u Marcelusu [42][43] (Britanska Kolumbija, Kanada). U krugu od jednog kilometra od ovih specifičnih mesta, plitke vode za piće neprekidno pokazuju veće koncentracije metana, etana i propana od normalnih. Pretpostavlja se da je ovo zagađenje rezultat curenja, kvara ili nepravilno instaliranih kućišta gasnih bušotina.[44]

Dalje, teoretiše se da bi kontaminacija takođe mogla biti rezultat kapilarne migracije duboke rezidualne hiper-slane vode i tečnosti za hidraulično frakturiranje, koja polako teče kroz pukotine dok konačno ne stupi u kontakt sa resursima podzemnih voda;[44] međutim, mnogi istraživači tvrde da je propustljivost stena koje prekrivaju formacije škriljaca preniska da bi se to ikada moglo dogoditi u dovoljnoj meri.[45] Da bi se ova teorija konačno dokazala, morali bi postojati tragovi toksičnih trihalometana, jer su oni često povezani sa prisustvom zalutalih gasova i obično se javljaju zajedno sa visokim koncentracijama halogena u hiper-slanim vodama. Pored toga, visoko slane vode su uobičajena prirodna karakteristika u dubokim sistemima podzemnih voda.

Procedne vode deponije uredi

Procedne vode sa sanitarnih deponija mogu dovesti do zagađenja podzemnih voda. Hemikalije mogu doći do podzemnih voda preko padavina i oticanjem vode. Nove deponije moraju biti obložene glinom ili drugim sintetičkim materijalom, radi zaštite okolne podzemne vode. Međutim, starije deponije nemaju ove mere i često su u blizini površinskih voda i u propusnim zemljištima. Zatvorene deponije i dalje mogu predstavljati pretnju podzemnim vodama ako se pre zatvaranja ne pokriju nepropusnim materijalom kako bi se sprečilo curenje zagađujućih materija.[46]

Prekomerno pumpanje uredi

Satelitski podaci u deltiMekonga u Vijetnamu pružili su dokaze da prekomerno pumpanje podzemnih voda dovodi do sleganja zemljišta kao i posledičnog oslobađanja arsena i drugih teških metala.[47] Arsen je nađen u glinovitim slojevima. Većina pumpanih podzemnih voda putuje kroz pesak i šljunak sa niskom koncentracijom arsena. Međutim, tokom prekomernog pumpanja, visoki vertikalni gradijent izvlači vodu iz manje propustljivih glina, podstičući tako ispuštanje arsena u vodu.[48]

Ostalo uredi

Zagađenje podzemnih voda može biti uzrokovano izlivanjem hemikalija iz komercijalnih ili industrijskih pogona, izlivanjem hemikalija koji se javljaju tokom transporta (npr. dizel goriva), ilegalnim odlaganjem otpada, infiltracijom iz gradske kanalizacije ili rudarskih radova, posipanjem soli na putevima, hemikalijama za odleđivanje sa aerodroma, pa čak i zagađivačima atmosfere jer su podzemne vode deo hidrološkog ciklusa.[49]

[50]

Sahranjivanje leševa i njihova naknadna degradacija takođe mogu predstavljati rizik od zagađenja podzemnih voda.[51]

Mehanizmi uredi

Prolazak vode kroz podzemlje može pružiti pouzdanu prirodnu prepreku zagađivanju, ali deluje samo pod povoljnim uslovima.[8]

Stratigrafija područja igra važnu ulogu u transportu zagađivača. Područje može imati slojeve peskovitog tla, lomljenu podlogu, glinu ili tvrdu površinu. Područja kraške topografije na krečnjačkoj podlozi ponekad su osetljiva na površinsko zagađenje podzemnim vodama. Zemljotresi takođe mogu biti put za ulazak zagađivača prema izdani. Uslovi vodostaja su od velike važnosti za zalihe vode za piće, navodnjavanje poljoprivrede, odlaganje otpada (uključujući nuklearni otpad), staništa divljih životinja i druga ekološka pitanja.[52]

Mnoge hemikalije prolaze kroz reaktivno propadanje ili hemijske promene, posebno tokom dužih vremenskih perioda u rezervoarima podzemne vode. Klasa takvih hemikalija vredna pažnje su hlorovani ugljovodonici poput trihloretilena i tetrahloretilena.

Interakcije sa površinskim vodama uredi

Iako su međusobno povezane, površinske i podzemne vode često su proučavane i njima se upravlja kao zasebnim resursima.[53] Površinske vode prodiru kroz tlo i postaju podzemne vode. Suprotno tome, podzemne vode takođe mogu napajati izvore površinskih voda. Izvori zagađenja površinskih voda uglavnom se grupišu u dve kategorije na osnovu svog porekla (tačkasti i netačkasti izvori).

Interakcije između podzemnih i površinskih voda su složene. Shodno tome, zagađenje podzemnih voda nije tako lako klasifikovati kao zagađenje površinskih voda.[53] Po svojoj prirodi, izdani podzemne vode su podložni kontaminaciji iz izvora koji možda neće direktno uticati na površinska vodna tela, a razlika između tačkastih i netačkastih izvora može biti nevažna.

Prevencija uredi

 
Šema koja pokazuje da postoji manji rizik od zagađenja podzemnih voda kod većih dubina bunara [8]

Princip predostrožnosti uredi

Princip predostrožnosti, razvijen iz principa 15 Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju, važan je u zaštiti resursa podzemnih voda od zagađenja. Princip predostrožnosti predviđa da „tamo gde postoje pretnje nepovratnom štetom, nedostatak pune naučne sigurnosti neće se koristiti kao razlog za odlaganje isplativih mera za sprečavanje degradacije životne sredine“..[54]

Jedan od šest osnovnih principa politike o vodama Evropske unije (EU) je primena principa predostrožnosti.[55]

Monitoring kvaliteta podzemnih voda uredi

Programi praćenja kvaliteta podzemnih voda redovno se sprovode u mnogim zemljama sveta. Oni su važne komponente za razumevanje hidrogeološkog sistema i za razvoj konceptualnih modela i mapa ugroženosti izdani.[56]

Zoniranje zemljišta za zaštitu podzemnih voda uredi

Razvoj geografskih mapa za korišćenje zemljišta sprovodilo je nekoliko agencija za vode u različitim razmerama širom sveta. Postoje dve vrste mapa za zoniranje: mape ugroženosti izdani i mape zaštite izvora.[5]

Lociranje sanitarnih sistema na licu mesta uredi

Kako se efekti na zdravlje većine toksičnih hemikalija javljaju nakon dužeg izlaganja, rizik od hemikalija po zdravlje je generalno manji od rizika od patogena.[1] Stoga je kvalitet mera zaštite izvora važna komponenta u kontroli da li patogeni mogu biti prisutni u konačnoj vodi za piće.[57]

Sanitarni sistemi na lokaciji mogu se projektovati na takav način da se spreči da dođe do zagađenja podzemnih voda iz ovih sanitarnih sistema.[8][27] Detaljne smernice su razvijene za procenu sigurne udaljenosti kako bi se izvori podzemnih voda zaštitili od zagađenja od sanitarnih sistema na licu mjesta.[58][59]

Zakonodavstvo uredi

Institucionalna i pravna pitanja su presudna za utvrđivanje uspeha ili neuspeha politika i strategija zaštite podzemnih voda.[1]

 
Oznaka u blizini Manhajma, Nemačka koja označava zonu kao namensku „zonu zaštite podzemnih voda“

Upravljanje uredi

Opcije za sanaciju kontaminirane podzemne vode mogu se grupirati u sledeće kategorije:

  • ograničavanje zagađujućih materija da bi se sprečila dalja migricija
  • uklanjanje zagađujućih materija iz vodonosnog sloja
  • sanacija vodonosnog sloja imobilizacijom ili detoksikacijom zagađujućih materija dok su još uvek u vodonosnom sloju (na licu mesta)
  • tretiranje podzemnih voda na njihovom mestu upotrebe
  • napuštanje upotrebe podzemnih voda ove izdani i pronalaženje alternativnog izvora vode

Tretman na mestu upotrebe uredi

Prenosni uređaji za prečišćavanje vode ili sistemi za prečišćavanje vode „na mestu upotrebe“ i tehnike dezinfekcije vode mogu se koristiti za uklanjanje nekih oblika zagađenja podzemnih voda pre pijenja. Dostupni su mnogi komercijalni prenosni sistemi za prečišćavanje vode ili hemijski aditivi koji mogu ukloniti patogene, hlor, loš ukus, mirise i teške metale poput olova i žive.[60]

Tehnike uključuju kuvanje, filtriranje, apsorpciju aktivnim ugljem, hemijsku dezinfekciju, ultraljubičasto prečišćavanje, dezinfekciju vode ozonom, solarnu dezinfekciju vode, solarnu destilaciju, domaće filtere za vodu.

Filteri za uklanjanje arsena namenske su tehnologije koje se obično instaliraju za uklanjanje arsena. Mnoge od ovih tehnologija zahtevaju kapitalna ulaganja i dugoročno održavanje. Korisnici obično napuštaju filtere u Bangladešu zbog njihove visoke cene i složenog održavanja, koje je takođe prilično skupo.

Sanacija podzemnih voda uredi

Zagađenje podzemnih voda je mnogo teže umanjiti od zagađenja na površini, jer podzemne vode mogu da prelaze velike udaljenosti kroz nevidljive izdani. Neporozni vodonosni slojevi kao što su gline delimično prečišćavaju vodu od bakterija jednostavnim filtriranjem (adsorpcija i apsorpcija), razblaživanjem i, u nekim slučajevima, hemijskim reakcijama i biološkom aktivnošću; međutim, u nekim slučajevima zagađujuće materije vode se samo transformišu u zagađujuće materije tla. Podzemna voda koja se kreće kroz otvorene geološke prelome i pećine ne filtrira se i može se transportovati lako kao i površinska voda. Zapravo, ovo može da pogorša ljudska tendencija da prirodne vrtače koristi kao deponije na područjima kraške topografije.[61]

Zagađujuće materije se mogu ukloniti iz podzemne vode primenom različitih tehnika čime se čini sigurnom za upotrebu. Tehnike prečišćavanja podzemne vode (ili sanacije) obuhvataju biološke, hemijske i fizičke tehnologije prečišćavanja. Većina tehnika prečišćavanja podzemnih voda koristi kombinaciju tehnologija. Neke tehnike hemijskog tretmana uključuju ubrizgavanje ozona i kiseonika, hemijsko taloženje, membransko razdvajanje, razmenu jona, apsorpciju pomoću uglja, hemijsku oksidaciju i oporavak pomoću površinski aktivnih sredstava. Neke hemijske tehnike mogu se primeniti pomoću nanomaterijala. Tehnike fizičkog tretmana uključuju, ali se ne ograničavaju na, pumpanje i tretiranje, ubacivanje komprimovanog vazduha i dvofaznu ekstrakciju.

Napuštanje uredi

Ako se tretman ili sanacija zagađene podzemne vode smatra preteškim ili skupim, tada je napuštanje upotrebe podzemnih voda ovog vodonosnog sloja i pronalaženje alternativnog izvora vode jedina moguća opcija.

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l World Health Organization (WHO) (2006). „Section 1:Managing the Quality of Drinking-water Sources” (PDF). Ur.: Schmoll O, Howard G, Chilton G. Protecting Groundwater for Health: Managing the Quality of Drinking-water. IWA Publishing for WHO. 
  2. ^ Johnson, L. R.; Hiltbold, A. E. (1969). „Arsenic Content of Soil and Crops Following Use of Methanearsonate Herbicides”. Soil Science Society of America Journal (na jeziku: engleski). 33 (2): 279—282. Bibcode:1969SSASJ..33..279J. ISSN 1435-0661. doi:10.2136/sssaj1969.03615995003300020032x. 
  3. ^ „Predicting the global extent of arsenic pollution of groundwater and its potential impact on human health” (PDF). UNICEF. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 03. 2017. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  4. ^ Abedin, Mohammed Joinal; Feldmann, Jörg; Meharg, Andy A. (mart 2002). „Uptake kinetics of arsenic species in rice plants”. Plant Physiology. 128 (3): 1120—8. PMC 152223  . PMID 11891266. doi:10.1104/pp.010733  . 
  5. ^ a b v g Smith M, Cross K, Paden M, Laben P, ur. (2016). Spring - managing groundwater sustainably (PDF). IUCN. ISBN 978-2-8317-1789-0. 
  6. ^ Custodio E, ur. (2013). Trends in groundwater pollution: Loss of groundwater quality & related services - Groundwater Governance (PDF). Global Environmental Facility (GEF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 09. 2018. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  7. ^ Fawell J, Bailey K, Chilton J, Dahi E (2006). Fluoride in drinking-water (PDF). Geneva: IWA for WHO. ISBN 978-9241563192. 
  8. ^ a b v g d Wolf L, Nick A, Cronin A (2015). How to keep your groundwater drinkable: Safer siting of sanitation systems. Sustainable Sanitation Alliance Working Group 11. 
  9. ^ Wolf, J.; Prüss-Ustün, A.; Cumming, O.; Bartram, J.; Bonjour, S.; Cairncross, S.; et al. (avgust 2014). „Assessing the impact of drinking water and sanitation on diarrhoeal disease in low- and middle-income settings: systematic review and meta-regression” (PDF). Tropical Medicine & International Health. 19 (8): 928—42. PMID 24811732. S2CID 22903164. doi:10.1111/tmi.12331. 
  10. ^ „Bacteria and Their Effects on Ground-Water Quality”. Michigan Water Science Center. Lansing, MI: United States Geological Survey (USGS). 2017-01-04. 
  11. ^ Occurrence and Distribution of Microbiological Contamination and Enteric Viruses in Shallow Ground Water in Baltimore and Harford Counties, Maryland (PDF) (Izveštaj). Baltimore, MD: USGS. 2002. Water-Resources Investigations Report 01-4216. 
  12. ^ Ross N, ur. (2010). Clearing the waters a focus on water quality solutions. Nairobi, Kenya: UNEP. ISBN 978-92-807-3074-6. Arhivirano iz originala 05. 06. 2019. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  13. ^ Knobeloch, L.; Salna, B.; Hogan, A.; Postle, J.; Anderson, H. (jul 2000). „Blue babies and nitrate-contaminated well water”. Environmental Health Perspectives. 108 (7): 675—8. PMC 1638204  . PMID 10903623. doi:10.1289/ehp.00108675. 
  14. ^ „Council Directive 98/83/EC of 3 November 1998 on the quality of water intended for human consumption, ANNEX I: PARAMETERS AND PARAMETRIC VALUES, PART B: Chemical parameters”. EUR-Lex. Pristupljeno 30. 12. 2019. 
  15. ^ Fewtrell, Lorna (oktobar 2004). „Drinking-water nitrate, methemoglobinemia, and global burden of disease: a discussion”. Environmental Health Perspectives. 112 (14): 1371—4. PMC 1247562  . PMID 15471727. doi:10.1289/ehp.7216. 
  16. ^ Van Grinsven, Hans JM; Ward, Mary H.; Benjamin, Nigel; De Kok, Theo M. (septembar 2006). „Does the evidence about health risks associated with nitrate ingestion warrant an increase of the nitrate standard for drinking water?”. Environmental Health. 5 (1): 26. PMC 1586190  . PMID 16989661. doi:10.1186/1476-069X-5-26. 
  17. ^ Ward, Mary H.; Dekok, Theo M.; Levallois, Patrick; Brender, Jean; Gulis, Gabriel; Nolan, Bernard T.; Vanderslice, James; International Society for Environmental Epidemiology (novembar 2005). „Workgroup report: Drinking-water nitrate and health--recent findings and research needs”. Environmental Health Perspectives. 113 (11): 1607—14. PMC 1310926  . PMID 16263519. doi:10.1289/ehp.8043. 
  18. ^ AGW-Net (2016). Integration of Groundwater Management into Transboundary Basin Organizations in Africa: Groundwater Hazards - a Training Manual by AGW-Net, BGR, IWMI, CapNet, ANBO, & IGRAC. (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2015. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  19. ^ AGW-Net (2016). Integration of Groundwater Management into Transboundary Basin Organizations in Africa: Groundwater Hazards - a Training Manual by AGW-Net, BGR, IWMI, CapNet, ANBO, & IGRAC. (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2015. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  20. ^ a b Emerging Contaminants In Arizona Water, Sep. 2016, pg 4.3.1
  21. ^ Occurrence of Pharmaceuticals in Shallow Ground Water of Suffolk County, New York, 2002–2005 (PDF) (Izveštaj). Reston, VA: USGS. septembar 2006. Open-File Report 2006–1297. 
  22. ^ DeSimone LA, Hamilton PA, Gilliom RJ (2009). Quality of water from domestic wells in principal aquifers of the United States, 1991-2004: overview of major finding s (PDF). Reston, VA: USGS. ISBN 9781411323506. 
  23. ^ Xu Y, Usher B, ur. (2006). Groundwater pollution in Africa. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-41167-7. 
  24. ^ a b v EAWAG (2015). Johnson CA, Brezler A, ur. Geogenic Contamination Handbook - Addressing Arsenic and Fluoride in Drinking Water (PDF). Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (EAWAG). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 05. 2021. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  25. ^ „Groundwater Assessment Platform”. GAP Maps. Pristupljeno 22. 3. 2017. 
  26. ^ Guidelines on drinking water protection areas – Part 1: Groundwater protection areas (Izveštaj). Bonn: Deutsche Vereinigung des Gas- und Wasserfaches e.V. 2006. 
  27. ^ a b „m Sustainable sanitation and groundwater protection”. Factsheet of Working Group 11. Sustainable Sanitation Alliance (SuSanA). 2012. 
  28. ^ a b Graham, Jay P.; Polizzotto, Matthew L. (maj 2013). „Pit latrines and their impacts on groundwater quality: a systematic review”. Environmental Health Perspectives. 121 (5): 521—30. PMC 3673197  . PMID 23518813. doi:10.1289/ehp.1206028. 
  29. ^ Phillips, P. J.; Chalmers, A. T.; Gray, J. L.; Kolpin, D. W.; Foreman, W. T.; Wall, G. R. (maj 2012). „Combined sewer overflows: an environmental source of hormones and wastewater micropollutants”. Environmental Science & Technology. 46 (10): 5336—43. Bibcode:2012EnST...46.5336P. PMC 3352270  . PMID 22540536. doi:10.1021/es3001294. 
  30. ^ Winker M (2009). Pharmaceutical residues in urine and potential risks related to usage as fertiliser in agriculture. Hamburg: PhD thesis, Hamburg University of Technology (TUHH), Hamburg, Germany. ISBN 978-3-930400-41-6. 
  31. ^ Tellam JH, Rivett MO, Israfilov RG, Herringshaw LG (2006). Tellam JH, Rivett MO, Israfilov RG, Herringshaw LG, ur. Urban Groundwater Management and Sustainability. NATO Science Series. 74. Springer Link, NATO Science Series Volume 74 2006. str. 490. ISBN 978-1-4020-5175-3. S2CID 140583063. doi:10.1007/1-4020-5175-1. 
  32. ^ a b UN-Water (2015). „Wastewater Management - A UN-Water Analytical Brief” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2016-11-30. g. Pristupljeno 2017-03-22. 
  33. ^ Khan MN, Mohammad F (2014). „Eutrophication: Challenges and Solutions”. Ur.: Ansari AA, Gill SS. Eutrophication: Causes, Consequences and Control. Springer. ISBN 978-94-007-7813-9. 
  34. ^ Bijay-Singh; Yadvinder-Singh; Sekhon, G.S. (1995). „Fertilizer-N use efficiency and nitrate pollution of groundwater in developing countries”. Journal of Contaminant Hydrology. 20 (3–4): 167—184. Bibcode:1995JCHyd..20..167S. doi:10.1016/0169-7722(95)00067-4. 
  35. ^ Jackson, Louise E.; Burger, Martin; Cavagnaro, Timothy R. (2008). „Roots, nitrogen transformations, and ecosystem services”. Annual Review of Plant Biology. 59 (1): 341—63. PMID 18444903. S2CID 6817866. doi:10.1146/annurev.arplant.59.032607.092932. 
  36. ^ Suthar, Surindra; Bishnoi, Preeti; Singh, Sushma; Mutiyar, Pravin K.; Nema, Arvind K.; Patil, Nagraj S. (novembar 2009). „Nitrate contamination in groundwater of some rural areas of Rajasthan, India”. Journal of Hazardous Materials. 171 (1–3): 189—99. PMID 19545944. doi:10.1016/j.jhazmat.2009.05.111. 
  37. ^ Custodio E, ur. (2013). Trends in groundwater pollution: Loss of groundwater quality & related services - Groundwater Governance (PDF). Global Environmental Facility (GEF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 09. 2018. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  38. ^ „PPDB: Pesticide Properties DataBase”. University of Hertfordshire. Pristupljeno 23. 3. 2017. 
  39. ^ Health Canada (2014). „Tetrachloroethylene in Drinking Water”. Pristupljeno 20. 3. 2017. 
  40. ^ „Superfund Site: Atlantic Wood Industries, Inc.”. Superfund. Philadelphia, PA: EPA. 2018-10-23. 
  41. ^ Hydraulic Fracturing for Oil and Gas: Impacts from the Hydraulic Fracturing Water Cycle on Drinking Water Resources in the United States (Final Report) (Izveštaj). Washington, DC: EPA. 2016. EPA 600/R-16/236F. 
  42. ^ Digiulio, Dominic C.; Jackson, Robert B. (april 2016). „Impact to Underground Sources of Drinking Water and Domestic Wells from Production Well Stimulation and Completion Practices in the Pavillion, Wyoming, Field”. Environmental Science & Technology. 50 (8): 4524—36. Bibcode:2016EnST...50.4524D. PMID 27022977. S2CID 206553782. doi:10.1021/acs.est.5b04970. 
  43. ^ Ellsworth, William L. (jul 2013). „Injection-induced earthquakes”. Science. 341 (6142): 1225942. PMID 23846903. S2CID 206543048. doi:10.1126/science.1225942. 
  44. ^ a b Vengosh, Avner; Jackson, Robert B.; Warner, Nathaniel; Darrah, Thomas H.; Kondash, Andrew (2014). „A critical review of the risks to water resources from unconventional shale gas development and hydraulic fracturing in the United States”. Environmental Science & Technology. 48 (15): 8334—48. Bibcode:2014EnST...48.8334V. PMID 24606408. S2CID 22857048. doi:10.1021/es405118y. 
  45. ^ Howarth, R. W.; Ingraffea, A.; Engelder, T. (septembar 2011). „Natural gas: Should fracking stop?”. Nature. 477 (7364): 271—5. Bibcode:2011Natur.477..271H. PMID 21921896. doi:10.1038/477271a  . 
  46. ^ Environmental Protection Agency. „Getting up to Speed: Ground Water Contamination” (PDF). EPA. Environmental Protection Agency. Pristupljeno 30. 9. 2019. 
  47. ^ Erban, Laura E.; Gorelick, Steven M.; Zebker, Howard A. (2014). „Groundwater extraction, land subsidence, and sea-level rise in the Mekong Delta, Vietnam”. Environmental Research Letters. 9 (8): 084010. Bibcode:2014ERL.....9h4010E. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/9/8/084010  . 
  48. ^ Smith, Ryan; Knight, Rosemary; Fendorf, Scott (jun 2018). „Overpumping leads to California groundwater arsenic threat”. Nature Communications. 9 (1): 2089. Bibcode:2018NatCo...9.2089S. PMC 5988660  . PMID 29872050. doi:10.1038/s41467-018-04475-3  . 
  49. ^ „Potential Threats to Our Groundwater”. The Groundwater Foundation. Pristupljeno 24. 9. 2015. 
  50. ^ Jiang, Yuxuan; Zhong, Wen; Yan, Wei; Yan, Li (novembar 2019). „Arsenic mobilization from soils in the presence of herbicides”. Journal of Environmental Sciences. 85: 66—73. PMID 31471032. S2CID 164716323. doi:10.1016/j.jes.2019.04.025. 
  51. ^ Scottish Environmental Protection Agency (SEPA) (2015). „Guidance on Assessing the Impacts of Cemeteries on Groundwater” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 07. 2021. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  52. ^ „Groundwater Sampling”. 31. 7. 2012. Arhivirano iz originala 11. 11. 2014. g. 
  53. ^ a b „Ground Water and Surface Water: A Single Resource.”. USGS. Denver, CO. 1998. Circular 1139. 
  54. ^ United Nations Environment Programme (UNEP) (2015). „Good Practices for Regulating Wastewater Treatment” (PDF). Pristupljeno 19. 3. 2017. 
  55. ^ World Health Organization (WHO) (2006). „Section 5:Approaches to pollution source management” (PDF). Ur.: Schmoll O, Howard G, Chilton G. Protecting Groundwater for Health: Managing the Quality of Drinking-water. IWA for WHO. 
  56. ^ World Health Organization (WHO) (2006). „Protecting Groundwater for Health - Understanding the drinking-water catchment” (PDF). Pristupljeno 20. 3. 2017. 
  57. ^ World Health Organization (WHO) (2006). „Section 4: Approaches to drinking-water source protection management” (PDF). Ur.: Schmoll I, Howard G. Protecting groundwater for health: Managing the quality of drinking-water sources. IWA Publishing for WHO. 
  58. ^ ARGOSS (2001). „Guidelines for assessing the risk to groundwater from on-site sanitation.”. NERC, British Geological Survey Commissioned Report, CR/01/142. UK. 
  59. ^ „Guidelines for separation distances based on virus transport between on-site domestic wastewater systems and wells” (PDF). Porirua, New Zealand. 2010. str. 296. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-01-13. g. 
  60. ^ Pooi, Ching Kwek; Ng, How Yong (decembar 2018). „Review of low-cost point-of-use water treatment systems for developing communities”. npj Clean Water (na jeziku: engleski). 1 (1): 11. ISSN 2059-7037. doi:10.1038/s41545-018-0011-0  . 
  61. ^ „Groundwater pollution is much more difficult to abate than surface pollution”. www.coursehero.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-06. 

 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загађење_подземних_вода&oldid=26882973”