Википедија

Zaharije Orfelin

српски полихостор

Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 — Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski književnik, publicista, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog i pravoslavni teolog.[1][2][3]

Zaharije Orfelin
Zaharije Orfelin
Lični podaci
Puno imeZaharije Stefanović Orfelin
Datum rođenja1726.
Mesto rođenjaVukovar, Habzburška monarhija
Datum smrti19. januar 1785.(1785-01-19) (58/59 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Habzburška monarhija

Biografija uredi

Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan.[4]

Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine.[5]

Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu.[5]

Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Zaharія Orfelinъ Cesaro-Kralevskoй Rѣznago Hudožestva Akademіi Členъ grыdorovalъ je Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine.[5]

Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija.[6] Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč.[5]

Dela uredi

„Plač Serbiji“ uredi

Glavni članak: Plač Serbiji

Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj.[7][8] [9]To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.[10] Odlomak:

Kako stade Serbija, slavna i ugodna,

sa množestvom naroda bivša prođe plodna,

presilnima careva i hrabri soldati.


Slavni moji carevi i voždi veliki,

s mojih hrabri vitezi i sini toliki.


Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,

slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.

Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici uredi

Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[11] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.

Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik.[12][13] Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.

 
Stvaranje Sveta i prva strana Večnog kalendara (1783), Manakova kuća.

Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka.[6] Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.

Večni Kalendar uredi

Na prvoj strani ove knjige pre predgovora Zaharije Orfelin nudi bitne podatke za kalendar. Za naslov knjige je izabrao,,Večni",on za njega navodi:

,,Večni tojeste do kraja Mira trajajućeg (misleći zato jer može trajati do kraja sveta ),...

Zaharije dalje objašnjava šta je sadržano u kalendaru:

"...kalendar sadrži u sebi sva objašnjenja i kratke primere dostupne Istočnoj Crkvi ,krugove godova,Pashalne pravilnike,i potrebna prinadležna izjašnjenja,o fizičkim telima (mislio je na Astronomska tela i Planete Sunčevog sistema...) postojećeg Mira (mislio je na postojanje celoga sveta), vodenih i vazdušnih pojava i njihovih razjašnjenja sa pridodatim izjašnjenjima svetskih Hronologija i dosta pametnih lica , sve pripremljeno i dostupno na slavenskom jeziku u ulozi za potrebe slavenoserbskih naroda."

Na kraju obštih detalja o sadržini knjige Zaharije Orfelin je jedini priređivač ove knjige,zapisao na ovoj strani gde je knjiga štampana, uz čiju saglasnost, kao i u čijoj štampariji. On te navode ovako iznosi:

Štampano je u carskom gradu Beču, pri Josifu blagorodnom (Jozef 2 - car Svetog Rimskog Carstva) , u štampariji Istočno Ilirskoj ,u leto 1783-e . ".

Knjiga je priređena u tvrdom kožnom povezu ,u njoj je sadržano 366 strana teksta i 7 duplo presavijenih strana Astronomskih crteža -njihova je uloga da podpomognu pravilnije praćenje Meseca i Sunca. Zaharije Orfelin počinje obradu kalendara detaljnim navodima o pojmovima koji ću se naći u knjizi i njihovim trenutnim tumačenjima.Ono što dalje prati ovu knjigu je paralelno tumačenje ,,kalendara po stvaranju Mirobitija" i njemu pridodatog novog ,,kalendara po Hristovom rođenju". Kalendar Mirobitija obrađuje zasebno ,,Lunarno" Mesečevo kretanje od Sunčevog kretanja.Lunarno kretanje prati vreme u kojem Mesec se okreće oko Zemlje.Krug Lune ili zlatni krug Meseca je kada Mesec dođe ponovo u istu tačku.

Primer: Hristovog leta 1779-og isti dani su bili Marta meseca 3,10,17,24,31 a posle 28 leta to će se ponoviti.

Lunarno posmatranje prvi mesec stavlja u poziciju početka a to je kada biva prolećna ravnodnevnica koja je obično 20 marta.Pa se zato za prvi mesec određuje mart a ne januar.

„Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“ uredi

 
Prvi srpski magazin Zaharija Orfelina, 1764, štampan u Veneciji, Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.
 
Naslovnica knjige „Propoved ili slovo o osuždeniji”, u prevodu Orfelina, deo kolekcije Adligata

Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka.[14] Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori.[15]I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića.

Slikar i bakrorezac uredi

Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine.[5]

Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. Sedamdesetih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču.[16]

Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče.[17][18]

Nasleđe uredi

Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“

Ustanovljena je Nagrada „Zaharija Orfelin“ koja se dodeljuju na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.

Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu

Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku

Pesnik Đorđe Nešić je napisao pesmu Zdravica Zaharija Orfelina, inspirsanu njegovom mišlju o optimalnoj meri konzumacije alkohola u delu Iskusni podrumar.[19]

Dela uredi

  • Pesan novosadelanuje za građanku gospodicnu Femku, između 1748 i 1757 [20]
  • Pozdrav Mojseju Putniku, Novi Sad, 1757.
  • Omologija, 1758.
  • Hulitelj, Sremski Karlovci, 1759.
  • Kratkoje o sedmih tajinstvah nastavlenije, 1760.
  • Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, Venecija, 1761
  • Trenodija, Venecija, 1762
  • Plač Serbii, jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja, Venecija, 1762
  • Oda na vospominanije vtorago Hristova prišestvija, 1763.
  • Apostolskoje mleko, Temišvar, 1763.
  • Istina o Boze, Novi Sad, 1764.
  • Hristoljubivih dus stihoslovije, Novi Sad, 1764.
  • Sjetovanije naučenogo mladago čelovjeka, 1764.
  • Strasno jevandljelje, Venecija, 1764.
  • Pjesn istoriceskaja, Venecija, 1765.
  • Melodija k proleću, Novi Sad, 1765.
  • Slavenosrpski kalendar za godionu 1766., Novi Sad, 1765.
  • Latinski bukvar, Venecija, 1766.
  • Pervija načatki latinskogo jazika, 1767.
  • Pervoje ucenije hotjastim ucitisja knig pismeni slavenskimi nazivaemo Bukvar, Venecija, 1767.
  • Latinska gramatika, Venecija, 1768.
  • Slaveno-serbski magazin, Venecija, 1768.
  • Istorija o žitija i slavnih đelah velikago gosudarja i imperatora Petra Pervago, Venecija, 1772
  • Generalnaja karta vserosijkoj Imperiji, 1774.[21]
  • Položenije provuncij: Liflandije, Finlandije, Karelije, Ingrije, i Kurlandije, 1774.
  • Karta georaf. Germanije, Holandije, Danije, Poljane, 1774.
  • Karta Male Tatarije, 1774.
  • Bukvar za srpsku decu slovenski, Venecija, 1776.
  • Propisi srpski, Sremski Karlovci, 1776.
  • Slavenska i vlaska Kaligrafija, Sremski Karlovci, 1778.[22]
  • Večni kalendar, Beč, 1783.
  • Iskusni podrumar, Beč, 1783.
  • Sedam stepenej premudrosti

Urednik ili prevodilac uredi

  • Srpska gramatika, 1755.
  • Kratkoje nastavlenije, Sremski Karlovci, 1757.
  • Ortodoksosomologija ili pravoslavnoje ispovjedanije, Sremski Karlovci, uredio 1758.
  • Kratko nastavljenije, Sremski Karlovci, 1758.
  • Oda na vospominanije vtoraga Hristova prisestvija, Beč, 1759.
  • Molitvoslav, Venecija, 1762.
  • Psaltir, Venecija, 1762.
  • Trebnik, Venecija, 1762.
  • Propoved ili slovo o osuzdeniji, Venecija, 1764.
  • Evangelija ctomaja vo sjatij i velikij cetveretok, Venecija, 1764.
  • Catechisis - Peter Mohyla
  • Catechisis - Jovan Rajić
  • Srbljak (kompendijum starih srpskih zapisa)
  • Kratke priče - Feofan Prokopovič

Galerija uredi

  •  
    Sveti Lazar, veliki knez srpski, 1773.
  •  
    Krušedol, 1775.
  •  
    Manastir Kuveždin (prva litografija sa leve strane), Galerija Matice srpske

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Zaharije Stefanović Orfelin”. Riznica Srpska. Arhivirano iz originala 18. 04. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2018. 
  2. ^ „Zaharije Orfelin: Sjetovanje”. Rastko. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  3. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 590—591. 
  4. ^ „ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN”. Srednja škola Orfelin. Pristupljeno 02. 2. 2018. 
  5. ^ a b v g d M. Simić, Vladimir (2014). „ZAHARIJA ORFELIN I LIKOVNA AKADEMIJA U BEČU: PRILOG BIOGRAFIJI*”. ZBORNIK NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU. XXI-2: 193—204. 
  6. ^ a b Čekerinac, Bora (2003). Znamenite ličnosti Srema : od I do XXI veka. Sremska Mitrovica: Muzej Srema ; Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za istoriju : Muzej Vojvodine, 2003 (Ruma : Grafampromet). str. 139—140. 
  7. ^ Zaharije Orfelin. - U: Srpski sion, 21. januar 1901.
  8. ^ Simić, Vladimir (2013). Zaharija Orfelin (1726–1785), doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. 
  9. ^ Dalibor (2016-08-29). „Zaharije Orfelin - Plač Serbiji (1761)”. RASEN (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-02. 
  10. ^ „Zaharije Orfelin – Plač Serbiji”. Rasen. Pristupljeno 02. 2. 2018. 
  11. ^ Uroš Džonić: Bibliografija srpskih listova u 1912. godini. - U: Prosvetni glasnik, 1. april 1913.
  12. ^ Godina 1811. u srpskoj književnosti. - U: Prosvetni glasnik, 1. mart 1911.
  13. ^ Čurčić, Laza. Knjiga o Zahariji Orfelinu. agreb : Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 2002. str. 372—387. ISBN 978-953-6627-45-5. 
  14. ^ „Zaharija Orfelin, Iskusni podrumar”. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 02. 2. 2018. 
  15. ^ Vino bermet. - U: Težak, 9. oktobar 1927.
  16. ^ Simić, Vladimir. „Zaharija Orfelin i likovna akademija u Becu: prilog biografiji”. Zbornik Narodnog muzeja. Istorija umetnosti = Recueil du Musee National de Belgrade. Histoire de lʹart XXI/2 (na jeziku: engleski). 
  17. ^ "Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu", Novi Sad 1930.
  18. ^ „Zaharije Stefanović Orfelin”. www.zapadnisrbi.com. Pristupljeno 2023-02-01. 
  19. ^ Antologija boemske poezij. Zemun: Neven. 2015. str. 151. 
  20. ^ http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_481_4.pdf
  21. ^ „Zaharija Stefanović Orfelin (1726—1785)”. Riznicasrpska.net. 18. 6. 2011. Arhivirano iz originala 18. 04. 2021. g. Pristupljeno 16. 8. 2012. 
  22. ^ „Zbirka knjiga Zaharije Orfelina – Digitalna Narodna biblioteka Srbije”. Scc.digital.nb.rs. Arhivirano iz originala 14. 08. 2011. g. Pristupljeno 16. 8. 2012. 

Literatura uredi

  • Čurčić, Laza. Knjiga o Zahariji Orfelinu. agreb : Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 2002. str. 372—387. ISBN 978-953-6627-45-5. 
  • Simić, Vladimir M. (2013). Zaharija Orfelin (1726—1785). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Захарије_Орфелин&oldid=27681744”