Википедија

Zgrade Generalštaba (Beograd)

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија

Zgrade Generalštaba se nalaze u Beogradu, u ulici Kneza Miloša 33-41.

Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane
Zgrada „A”
Opšte informacije
MestoBeograd
OpštinaSavski venac
Država Srbija
Vreme nastanka1955—1965.
beogradskonasledje.rs

Zgrade su podignute su između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvočlani ansambl, koji se u vreme građenja nazivao Državni sekretarijat za narodnu odbranu. Tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine, zgrade zbog svog značaja u odbrani zemlje, bile su pogođene i oštećene. Kao značajno ostvarenje posleratne srpske i jugoslovenske arhitekture, zgrade su zaštićene kao nepokretno kulturno dobro, spomenik kulture Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane.[1]

Kompleks se sastoji iz dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Prilaz ka ovim traktovima, blago povučenim u odnosu na regulacionu liniju ulice Kneza Miloša ostvaren je kroz dva monumentalna portika. Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala — robusnog, mrko-crvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa ostrva Brača. Najupečatljiviji vizuelni motiv predstavljaju prozorske trake na fasadama, oblikovane u duhu poznog modernizma.

Istorijat

uredi

Kompleks zgrada, namenjen sedištu Ministarstva odbrane Jugoslavije i Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, građen je od 1955. do 1965. godine.[2]

 
Kompleks 2013. godine

Dana 29. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, kompleks je bombardovan dva puta u roku od petnaest minuta.[3][4] Pošto je bio napušten u trenutku napada, bombardovanje se uglavnom tumačilo kao simbolički čin koji je predstavljao udar na državu, a ne samo kao cilj sa neposrednim strateškim značajem.[5] Devet dana kasnije, oko ponoći 7. maja 1999. godine, kompleks je ponovo bombardovan.[4]

Osim uklanjanja ulaznog aneksa zgrade „B“ 2014. godine, kompleks nikada nije obnovljen i danas predstavlja najpoznatiju ruševinu Beograda.

Godine 2015. izvršeno je uklanjanje ruševina iz Zgrade „A“ u cilju stabilizacije strukture. Tom prilikom, oko 5.000 kvadratnih metara centralnog dela Zgrade „A“ potpuno je srušeno, a betonske noseće grede na uličnoj strani ponovo su izlivene.[6]

Godine 2015, povodom 16. godišnjice početka NATO bombardovanja Srbije, Vlada Srbije organizovala je ceremoniju ispred kompleksa, što su neki posmatrači protumačili kao dokaz da su ruševine zaista postale de fakto ratni spomenik.[7]

Godine 2017. Vlada Srbije je pokrenula planove za rušenje preostalih delova Zgrade „A“ u cilju eventualne rekonstrukcije u njenom originalnom izgledu.[8] Udruženje arhitekata Srbije pokrenulo je inicijativu za kandidaturu objekta za UNESKO listu svetske baštine, navodeći da je Vlada Srbije želela da ga ukloni iz Registra kulturnih dobara, ali je, zbog dugotrajnog pravnog postupka, izabrala drugačiji put.[9] Udruženje je osudilo odluku vlade i potencijalno rušenje Zgrade „A“ označilo kao „definitivan gubitak naše kulture“,[9] ističući da je ona „spomenik stradanja i brutalnosti snaga NATO-a“.[10]

Od tada je bilo nekoliko drugih predloga za zgradu, uključujući njeno pretvaranje u hotel.[11][12] Tadašnji premijer Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je planove za izgradnju spomenika Stefanu Nemanji i Muzeja srednjovekovne Srbije na mestu zgrade „A“.[13][14] Ova ideja je kasnije napuštena, jer je spomenik postavljen na Savskom trgu.[15]

U martu 2024. godine, Aleksandar Jovanović je izjavio da Vlada Srbije planira potpisivanje memoranduma kojim će zgrade biti praktično predate američkim ofšor kompanijama Kushner Realty i Atlantic Incubation Partners LLC, registrovanim na Džonatana Kušnera, rođaka Džareda Kušnera, zeta 45. i 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.[16] Ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić potvrdio je da je na javnom sastanku dobio ovlašćenje od Vlade Srbije da potpiše memorandum kojim će kompleks biti izdat u zakup na 99 godina američkim ofšor kompanijama.[17] Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda saopštio je da zgrada ima status kulturnog dobra i da nije primio nijedan zvaničan dokument koji predlaže ukidanje tog statusa.[18] Kasnije je Džered Kušner objavio prikaze koji su prikazivali luksuzni kompleks na mestu kompleksa.[19] Kao odgovor, pokret Ekološki ustanak najavio je pokretanje peticije za sprečavanje prodaje kompleksa i izgradnju memorijalnog centra posvećenog žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine na tom mestu.[20]

Dana 15. maja 2024. godine, Vlada Srbije je odobrila ugovor sa Džaredom Kušnerom u partnerstvu sa Ričardom Grenelom o planovima za izgradnju luksuznog hotela vrednog 500 miliona dolara na mestu bombardovanih zgrada.[21] Dana 15. novembra 2024. godine, Vlada Srbije donela je odluku o uklanjanju zgrade iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara, čime je efektivno omogućila realizaciju svog plana.[22] Odluka je stupila na snagu 23. novembra 2024. godine.[22] Dana 16. januara 2025. godine, Džared Kušner je najavio da će izgraditi Tramp hotel na mestu Zgrade Generalštaba.[23] Dana 17. januara 2025. godine, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture saopštio je da neće ukloniti zgradu Zgradu Generalštaba iz Centralnog registra. Zavod se pozvao na Zakon o kulturnom nasleđu, koji kaže da, da bi kulturno dobro bilo uklonjeno sa liste spomenika u Centralnom registru, mora ili prestati da postoji ili biti potpuno uništeno, što u ovom slučaju nije slučaj.[24]

Dana 15. oktobra 2024. godine, Europa Nostra nominovala je zgradu Ministarstva odbrane Jugoslavije za listu 7 najugroženijih spomenika i kulturnih lokaliteta u Evropi za 2025. godinu, zbog pokušaja vlade da uništi zgradu.[25]

Galerija

uredi
 
Panorama oštećenog kompleksa
(2014)
  •  
    Oštećena zgrada „A”
    (2006)
  •  
    Oštećena zgrada „A”"
    (2012)
  •  
    Oštećena zgrada „A”
    nakon delimičnog sređivanja
    (2019)
  •  
    Oštećena zgrada „B”
    (2013)
  •  
    Oštećena fasada zgrade
    (2013)

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane”. Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  2. ^ „Spomenik kulture Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, Kneza Miloša 33-41”. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Arhivirano iz originala 05. 12. 2023. g. Pristupljeno 2025-02-12. 
  3. ^ „A Kosovo Chronology”. PBS. Arhivirano iz originala 07. 03. 2020. g. Pristupljeno 2015-09-14. 
  4. ^ a b „Tri varijante za ZGRADU GENERALŠTABA, ali na kraju ipak MORA DA SE RUŠI”. blic.rs (na jeziku: srpski). 2. 3. 2017. Arhivirano iz originala 27. 11. 2024. g. Pristupljeno 23. 3. 2017. 
  5. ^ Milošević, Srđan (9. 3. 2015). „The ghosts of the past, present and future: the case of army headquarters in Belgrade, Serbia” (PDF). IMT Institute for Advanced Studies Lucca. Arhivirano (PDF) iz originala 22. 01. 2023. g. Pristupljeno 2015-09-14. 
  6. ^ Rodić, Milena (11. 5. 2016). „ZGRADA GENERALŠTABA podeljena na DVA DELA” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 07. 11. 2023. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  7. ^ Ejdus, Filip (2017). „'Not a heap of stones': material environments and ontological security in international relations” (PDF). Cambridge Review of International Affairs (na jeziku: engleski). 30: 23—43. doi:10.1080/09557571.2016.1271310  . hdl:1983/46946960-3281-4175-a8c1-6b46971a4e3f. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 08. 2019. g. Pristupljeno 12. 02. 2025. 
  8. ^ „Sanirali zgradu Generalštaba za 78, ruše je za 180 miliona”. insajder.net (na jeziku: srpski). 28. 2. 2017. Arhivirano iz originala 07. 11. 2023. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  9. ^ a b „Generalštab je obeležje našeg stradanja”. novosti.rs (na jeziku: srpski). 9. 3. 2017. Arhivirano iz originala 07. 11. 2023. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  10. ^ Ejdus, Filip (2017). „'Not a heap of stones': material environments and ontological security in international relations” (PDF). Cambridge Review of International Affairs (na jeziku: engleski). 30: 23—43. doi:10.1080/09557571.2016.1271310  . hdl:1983/46946960-3281-4175-a8c1-6b46971a4e3f. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 08. 2019. g. Pristupljeno 12. 02. 2025. 
  11. ^ „Trump Eyes Turning Serbian Army Ruin into Hotel”. Balkan Insights. Arhivirano iz originala 12. 05. 2017. g. Pristupljeno 2015-09-14. 
  12. ^ „Donald Trump to build a hotel in Belgrade”. ExpatSerbia. Arhivirano iz originala 25. 01. 2014. g. Pristupljeno 2015-09-14. 
  13. ^ „Na mestu Generalštaba spomenik i muzej Stefanu Nemanji”. blic.rs (na jeziku: srpski). 21. 11. 2016. Arhivirano iz originala 19. 11. 2023. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  14. ^ Dragović, R. (27. 12. 2016). „UMESTO SRUŠENOG GENERALŠTABA: Nemanjićima muzej naspram zgrade Vlade”. novosti.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 07. 11. 2023. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  15. ^ „Generalštab ipak neće biti Muzej srpskog srednjeg veka”. N1 (na jeziku: srpski). 2017-09-15. Arhivirano iz originala 16. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-16. 
  16. ^ N, B. (2024-03-13). „Ćuta: Vlada poklanja Generalštab američkim ofšor firmama, na delu Beograd na vodi 2”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-16. 
  17. ^ „Vesić o lokaciji Generalštaba: Dobio sam ovlašćenje za potpisivanje memoranduma”. N1 (na jeziku: srpski). 2024-03-13. Arhivirano iz originala 05. 10. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-16. 
  18. ^ „Zavod za zaštitu spomenika kulture: Generalštab pod zaštitom”. N1 (na jeziku: srpski). 2024-03-15. Arhivirano iz originala 30. 03. 2024. g. Pristupljeno 2024-03-16. 
  19. ^ Lipton, Eric; Swan, Jonathan; Haberman, Maggie (2024-03-15). „Kushner Developing Deals Overseas Even as His Father-in-Law Runs for President”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 07. 02. 2025. g. Pristupljeno 2024-03-16. 
  20. ^ S, S. M. (2024-03-15). „Trampov zet objavio render za projekat kompleksa na mestu Generalštaba”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-16. 
  21. ^ Lipton, Eric (16. 5. 2024). „Serbia Approves Contract With Jared Kushner for Hotel Complex”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 07. 02. 2025. g. Pristupljeno 2024-11-15. 
  22. ^ a b K, D. (2024-11-15). „Vlada odlučila: Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu gube svojstvo kulturnog dobra”. N1 (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 11. 2024. g. Pristupljeno 2024-11-15. 
  23. ^ Bartenstein, Ben; Heather, Perlberg (2025-01-16). „Jared Kushner’s Next Bet: A Trump Hotel With Emirati Billionaire” . Bloomberg.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 02. 2025. g. Pristupljeno 2025-01-18. 
  24. ^ Ćirić, Sonja (17. 1. 2025). „Republički zavod obija da izbriše Generalštab iz Centralnog registra”. Vreme (na jeziku: srpski). ISSN 0353-8028. Arhivirano iz originala 06. 02. 2025. g. Pristupljeno 2025-01-18. 
  25. ^ Ćirić, Sonja (5. 11. 2024). „Generalštab je kandidat za program „7 Najugroženijih“ Evrope Nostre - Vreme”. Vreme (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 01. 02. 2025. g. Pristupljeno 2025-01-18. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зграде_Генералштаба_(Београд)&oldid=29337709”