Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti i povreda, koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi profesionalci. Ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.[1]

Kako je svakodnevni život čoveka u savremenom društvu tesno povezan sa mnogim vanrednim (nepredvidivim) događajima, koji mogu ugroziti zdravlje, život i funkcionisanje pojedinaca, njihovih porodica i čitavih zajednica, u organizovanim društvima, takve situacije se načelno rešavaju organizovanim merama zdravstvena zaštita, koja je u zajednici, zasnovana na solidarnosti i uzajamnoj pomoći svih njenih članova.

PojmoviUredi

Zdravstvena zaštitaUredi

Zdravstvena zaštita je celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, socijalno-kulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko-protivepidemijskog oblika, usmerenih na očuvanje i unapređenje socijalnog, fizičkog i psihičkog zdravlja svakog pojedinca i društva u celini, u cilju ostvarenja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći u slučaju potrebe.

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazimaUredi

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima je korišćenje najboljih dokaza koji su nam na raspolaganju za donošenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti celokupne populacije ili grupa pacijenata.[2]

Mere zdravstvene zaštiteUredi

Mere zdravstvene zaštite su standardni medicinski postupci koje se sprovode u zdravstvenoj zaštiti su standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnozu) zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti i zdravstvenog procesa).

Zdravstvena delatnostUredi

Zdravstvena delatnost je aktivnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu savremene zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.[3]

Kvalitet zdravstvene zaštiteUredi

Kvalitetna zdravstvena zaštita je ona koja omogućava organizaciju resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe korisnika za prevencijom i lečenjem, na bezbedan način, bez nepotrebnih gubitaka i na visokom nivou njihovih zahteva.

Zdravstvena služba i ustanoveUredi

Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, kao što je privatna medicinska praksa, koji se u negoj zajednici osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite.

Prava i obaveze građana u zdravstvenoj zaštitiUredi

Građani imaju pravo na
  • zdravstvenu zaštitu
  • mogućnost ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja
Građani su dužni
  • da vode brigu o sopstvenu zdravlju i zdravlju svoje dece
  • da pruže prvu pomoć u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima
  • da učestvuju u zdravstveno-preventivnim delatnostima
  • da ne ugrožavati zdravlje drugih osoba

Načela zdravstvene zaštiteUredi

Pravičnost zdravstvene zaštiteUredi

Načelo pravičnosti, prilikom pružanja zdravstvene zaštite, zasniva se na zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije po bilo kom osnovu; polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, starosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugog ubeđenja, imovnom stanju, jezika i kulturi, vrsti bolesti, psihičkogm ili telesnom invaliditetu.

Pristupačnost zdravstvene zaštiteUredi

Pristupačnosti zdravstvene zaštite zasniva se na načelu obezbeđivanja odgovarajuće zdravstvene zaštite, koja je kulturno prihvatljiva a fizički, geografski i ekonomski dostupna, posebno zdravstvena zaštita na primarnom nivou.

Neprekidnost zdravstvene zaštiteUredi

Načelo neprekidnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja mora biti usklađena po nivoima i funkcionalno povezana, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu stanovništvu u svakom životnom dobu.

Sveobuhvatnost zdravstvene zaštiteUredi

Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se uključivanjem svih građana u sistem zdravstvene zaštite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zaštite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju.

Efikasnosti zdravstvene zaštiteUredi

Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite realizuje se ostvarivanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno ostvarivanjem najvišeg nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak novčanih sredstava.

Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštiteUredi

Načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse povećavaju mogućnosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neželjenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Oblici zdravstvene zaštiteUredi

Ambulantno lečenje
Specijalistička zdravstvena zaštita
Bolničko lečenje
Konzilijarna zdravstvena zaštita

Nivoi zdravstvene zaštiteUredi

U Republici Srbiji se zdravstvena zaštita najčešće definiše u pet nivoa mera i aktivnosti;

  • Mere usmerene na unapređenje i očuvanje zdravlja
  • Mera sprečavanje i suzbijanje oboljenja
  • Rano otkrivanje bolesti
  • Blagovremeno lečenje
  • Rehabilitacija

U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se obično definiše u tri nivoa prevencije prema poznatoj podeli Levela i Klarka:

  • Prvi nivo ili primarna prevencija, obuhvata period pre nastanka oboljenja i označava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje i suzbijanje oboljenja
  • Drugi nivo ili sekundarna prevencija odnosi se na rano otkrivanje i blagovremeno lečenje oboljenja.
  • Treći nivo ili tercijarna prevencija odnosi se na rehabilitaciju.

Primarni nivo zdravstvene zaštiteUredi

 
Primarna zdravstvena zaštita ostvaruje se u domovima zdravlja

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou obuhvata:

  • Delatnost porodične medicine,
  • Delatnost zdravstvene zaštite dece,
  • Delatnost polivalentnih patronažnih sestara u zajednici,
  • Higijensko-epidemiološku zaštitu,
  • Hitnu medicinsku pomoć,
  • Zaštitu reproduktivnog zdravlja žena,
  • Zdravstvenu zaštitu kod nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti,
  • Fizikalnu i mentalnu rehabilitaciju u zajednici,
  • Specifičnu zdravstvenu zaštitu radnika, kao dela medicine rada, ako je ugovorena sa poslodavcem,
  • Zubozdravstvene zaštitu,
  • Laboratorijsku i radiološku dijagnostiku primarnog nivoa,
  • Apotekarsku delatnost.

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou, pored navedenih aktivnosti, obuhvata i:

  • Praćenje zdravstvenog stanja stanovnika i provođenje mera za zaštitu i unapređenje zdravlja stanovnika,
  • Prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bolesti i povreda,
  • Rano otkrivanje i suzbijanje faktora rizika masovnih nezaraznih bolesti,
  • Specifičnu preventivnu zdravstvenu zaštitu mladih, naročito u osnovnim, srednjim školama i visokim školama
  • Imunizaciju protiv zaraznih bolesti,
  • Lečenje i rehabilitaciju u kući bolesnika,
  • Palijativn nega.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite može se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost. Nastava iz oblasti porodične medicine može se organizovati i sprovoditi u centrima za edukaciju iz porodične medicine koji su nastavna baza fakulteta zdravstvenog smera.

Sekundarni nivo zdravstvene zaštiteUredi

 
Kliničko-bolnički centri su glavni nosioci primarne i tercijarne zdravstvene zaštite

Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:

Specijalističko-konsultativna delatnost

Specijalističko-konsultativna delatnost u načelu se organizuje u bolnicama, po teritorijalnom principu, sa ciljem da se građanim obezbedi dostupnosti zdravstvene zaštite, specijalističko-konsultativnog nivoa iz; opšte interne medicine, opšte hirurgije, neurologije, otorinolaringologije, oftalmologije, ortopedije, dermatologije i radiološka dijagnostika primarnog nivoao.

Bolnička zdravstvena delatnost

Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata

  • dijagnostiku, lečenje i medicinsku rehabilitaciju,
  • zdravstvenu negu, boravak i ishranu pacijenata u bolnicama.

U okviru sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite mogu se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost.

Tercijerni nivo zdravstvene zaštiteUredi

Tercijarni nivo zdravstvene zaštite je najsloženiji oblika zdravstvene zaštite iz oblasti:

  • specijalističko-konsultativnih delatnosti,
  • bolničke zdravstvene delatnosti.

Zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou građani realizuju u zdravstvene ustanove koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme, kadra i primenjenih tehnologija za obavljanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite.

IzvoriUredi

  1. ^ Zakon o zdravstvenoj zaštiti R. Srbije ("Sl.glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011 i 119/2012) [1]
  2. ^ Centre for Evidence-Based Medicine, NHS Research and Development, Oxford, 1997
  3. ^ Gray MJA. Evidence-Based Healthcare: How to Make Health Policy and Management Decisions, Churchill Livingstone, 1997

Spoljašnje vezeUredi

  Mediji vezani za članak Zdravstvena zaštita na Vikimedijinoj ostavi