Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije, lečenja i vođenja bolesti i povreda, koju sprovode lekarski, sestrinski i drugi profesionalci. Ona obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Kako je svakodnevni život čoveka u savremenom društvu tesno povezan sa mnogim vanrednim (nepredvidivim) događajima, koji mogu ugroziti zdravlje, život i funkcionisanje pojedinaca, njihovih porodica i čitavih zajednica, u organizovanim društvima, takve situacije se načelno rešavaju organizovanim merama zdravstvena zaštita, koja je u zajednici, zasnovana na solidarnosti i uzajamnoj pomoći svih njenih članova.

Globalne koncentracije resursa zdravstvene zaštite, kao što je prikazano brojem lekara na 10.000 osoba, po zemljama. Podaci su preuzeto od Svetske zdravstvene statistike 2010, izveštaja SZO.

Grafički prikaz bolničkih kreveta na 1000 ljudi širom sveta u 2013. godini, na vrhu; Presbiterijanska bolnica u Njujorku, centar za zdravstvenu zaštitu i nauke o životu, jedna je od najprometnijih bolnica na svetu, ispod. Na slici je objekat Vejl-Kornel (beli kompleks u centru).

Pristup zdravstvenoj zaštiti može varirati među različitim zemljama, zajednicama i pojedincima, pod uticajem društvenih i ekonomskih uslova, kao i zdravstvenih politika. Pružanje zdravstvenih usluga znači „blagovremeno korišćenje ličnih zdravstvenih usluga radi postizanja najboljih mogućih zdravstvenih ishoda“. Faktori koje treba uzeti u obzir u smislu pristupa zdravstvenoj zaštiti uključuju finansijska ograničenja (kao što je osiguranje), geografske i logističke prepreke (kao što su dodatni troškovi prevoza i mogućnost da se uzme plaćeno slobodno vreme za korišćenje takvih usluga), sociokulturna očekivanja i lična ograničenja (nedostatak mogućnosti komunikacije sa zdravstvenim radnicima, slaba zdravstvena pismenost, niski prihodi). Ograničenja zdravstvenih usluga negativno utiču na korišćenje medicinskih usluga, efikasnost lečenja i ukupan ishod (blagostanje, stope mortaliteta).

Efikasan zdravstveni sistem može doprineti značajnom delu privrede, razvoju i industrijalizaciji jedne zemlje. Zdravstvena zaštita se konvencionalno smatra važnom determinantom u promovisanju opšteg fizičkog i mentalnog zdravlja i blagostanja ljudi širom sveta. Primer za to je bilo iskorenjivanje malih boginja širom sveta 1980. godine, koje je SZO proglasila za prvu bolest u ljudskoj istoriji koja je eliminisana namernim intervencijama zdravstvene zaštite.

Pojmovi

Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita je celokupnost mera političkog, ekonomskog, pravnog, socijalno-kulturnog, naučnog, socijalno-medicinskog i higijensko-protivepidemijskog oblika, usmerenih na očuvanje i unapređenje socijalnog, fizičkog i psihičkog zdravlja svakog pojedinca i društva u celini, u cilju ostvarenja dugovečnosti i potrebnog kvaliteta života, kao i obezbeđenje adekvatne medicinske pomoći u slučaju potrebe.

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima

Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima je korišćenje najboljih dokaza koji su nam na raspolaganju za donošenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti celokupne populacije ili grupa pacijenata.

Mere zdravstvene zaštite

Mere zdravstvene zaštite su standardni medicinski postupci koje se sprovode u zdravstvenoj zaštiti su standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnozu) zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti i zdravstvenog procesa).

Zdravstvena delatnost

Zdravstvena delatnost je aktivnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana, a obuhvata sprovođenje mera i aktivnosti zdravstvene zaštite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu savremene zdravstvenih tehnologija, koriste za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi, a koju obavlja zdravstvena služba.

Kvalitet zdravstvene zaštite

Kvalitetna zdravstvena zaštita je ona koja omogućava organizaciju resursa na najdelotvorniji način, kako bi se zadovoljile zdravstvene potrebe korisnika za prevencijom i lečenjem, na bezbedan način, bez nepotrebnih gubitaka i na visokom nivou njihovih zahteva.

Zdravstvena služba i ustanove

Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, kao što je privatna medicinska praksa, koji se u negoj zajednici osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite.

Prava i obaveze građana u zdravstvenoj zaštiti

Građani imaju pravo na

• zdravstvenu zaštitu
• mogućnost ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa zdravlja

Građani su dužni

• da vode brigu o sopstvenu zdravlju i zdravlju svoje dece
• da pruže prvu pomoć u skladu sa svojim znanjem i mogućnostima
• da učestvuju u zdravstveno-preventivnim delatnostima
• da ne ugrožavati zdravlje drugih osoba

Načela zdravstvene zaštite

Pravičnost zdravstvene zaštite

Načelo pravičnosti, prilikom pružanja zdravstvene zaštite, zasniva se na zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije po bilo kom osnovu; polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, starosti, socijalnom poreklu, veroispovesti, političkom ili drugog ubeđenja, imovnom stanju, jezika i kulturi, vrsti bolesti, psihičkogm ili telesnom invaliditetu.

Pristupačnost zdravstvene zaštite

Pristupačnosti zdravstvene zaštite zasniva se na načelu obezbeđivanja odgovarajuće zdravstvene zaštite, koja je kulturno prihvatljiva a fizički, geografski i ekonomski dostupna, posebno zdravstvena zaštita na primarnom nivou.

Neprekidnost zdravstvene zaštite

Načelo neprekidnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema zdravstvene zaštite koja mora biti usklađena po nivoima i funkcionalno povezana, od primarnog preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu stanovništvu u svakom životnom dobu.

Sveobuhvatnost zdravstvene zaštite

Načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se uključivanjem svih građana u sistem zdravstvene zaštite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zaštite koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, lečenje i rehabilitaciju.

Efikasnosti zdravstvene zaštite

Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite realizuje se ostvarivanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva, odnosno ostvarivanjem najvišeg nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak novčanih sredstava.

Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite

Načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite ostvaruje se merama i aktivnostima kojima se u skladu sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse povećavaju mogućnosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neželjenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Oblici zdravstvene zaštite

Ambulantno lečenje

Specijalistička zdravstvena zaštita

Bolničko lečenje

Konzilijarna zdravstvena zaštita

Nivoi zdravstvene zaštite

U Republici Srbiji se zdravstvena zaštita najčešće definiše u pet nivoa mera i aktivnosti;

• Mere usmerene na unapređenje i očuvanje zdravlja
• Mera sprečavanje i suzbijanje oboljenja
• Rano otkrivanje bolesti
• Blagovremeno lečenje
• Rehabilitacija

U anglosaksonskoj literaturi, zdravstvena zaštita se obično definiše u tri nivoa prevencije prema poznatoj podeli Levela i Klarka:

• Prvi nivo ili primarna prevencija, obuhvata period pre nastanka oboljenja i označava unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje i suzbijanje oboljenja
• Drugi nivo ili sekundarna prevencija odnosi se na rano otkrivanje i blagovremeno lečenje oboljenja.
• Treći nivo ili tercijarna prevencija odnosi se na rehabilitaciju.

„ Razlika u broju nivoa nije bitna, i u oba slučaja zdravstvena zaštita je u suštini definisana na isti način. Svaki od navedenih nivoa zdravstvene zaštite podrazumeva čitav niz mera i aktivnosti koje doprinose postizanju ciljeva koji su postavljeni. ”

Primarni nivo zdravstvene zaštite

Primarna zdravstvena zaštita ostvaruje se u domovima zdravlja

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou obuhvata:

• Delatnost porodične medicine,
• Delatnost zdravstvene zaštite dece,
• Delatnost polivalentnih patronažnih sestara u zajednici,
• Higijensko-epidemiološku zaštitu,
• Hitnu medicinsku pomoć,
• Zaštitu reproduktivnog zdravlja žena,
• Zdravstvenu zaštitu kod nespecifičnih i specifičnih plućnih bolesti,
• Fizikalnu i mentalnu rehabilitaciju u zajednici,
• Specifičnu zdravstvenu zaštitu radnika, kao dela medicine rada, ako je ugovorena sa poslodavcem,
• Zubozdravstvene zaštitu,
• Laboratorijsku i radiološku dijagnostiku primarnog nivoa,
• Apotekarsku delatnost.

Zdravstvena zaštita na primarnom nivou, pored navedenih aktivnosti, obuhvata i:

• Praćenje zdravstvenog stanja stanovnika i provođenje mera za zaštitu i unapređenje zdravlja stanovnika,
• Prevenciju, lečenje i rehabilitaciju bolesti i povreda,
• Rano otkrivanje i suzbijanje faktora rizika masovnih nezaraznih bolesti,
• Specifičnu preventivnu zdravstvenu zaštitu mladih, naročito u osnovnim, srednjim školama i visokim školama
• Imunizaciju protiv zaraznih bolesti,
• Lečenje i rehabilitaciju u kući bolesnika,
• Palijativn nega.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite može se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost. Nastava iz oblasti porodične medicine može se organizovati i sprovoditi u centrima za edukaciju iz porodične medicine koji su nastavna baza fakulteta zdravstvenog smera.

Sekundarni nivo zdravstvene zaštite

Kliničko-bolnički centri su glavni nosioci primarne i tercijarne zdravstvene zaštite

Na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite obuhvata:

Specijalističko-konsultativna delatnost

Specijalističko-konsultativna delatnost u načelu se organizuje u bolnicama, po teritorijalnom principu, sa ciljem da se građanim obezbedi dostupnosti zdravstvene zaštite, specijalističko-konsultativnog nivoa iz; opšte interne medicine, opšte hirurgije, neurologije, otorinolaringologije, oftalmologije, ortopedije, dermatologije i radiološka dijagnostika primarnog nivoao.

Bolnička zdravstvena delatnost

Bolnička zdravstvena delatnost obuhvata

• dijagnostiku, lečenje i medicinsku rehabilitaciju,
• zdravstvenu negu, boravak i ishranu pacijenata u bolnicama.

U okviru sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite mogu se organizovati i sprovoditi nastavna i naučno-istraživačka delatnost.

Tercijerni nivo zdravstvene zaštite

Tercijarni nivo zdravstvene zaštite je najsloženiji oblika zdravstvene zaštite iz oblasti:

• specijalističko-konsultativnih delatnosti,
• bolničke zdravstvene delatnosti.

Zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou građani realizuju u zdravstvene ustanove koje ispunjavaju uslove u pogledu prostora, opreme, kadra i primenjenih tehnologija za obavljanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite.

Literatura

• Ash J. S., Sittig D. F., Poon E. G., Guappone K., Campbell E., Dykstra R. H. (2007). „The extent and importance of unintended consequences related to computerized provider order entry”. Journal of the American Medical Informatics Association. 14 (4): 415—423. PMC 2244906 . PMID 17460127. doi:10.1197/jamia.m2373. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Edmunds M, Peddicord D, Detmer DE, Shortliffe E. Health IT Policy and Politics: A Primer on Moving Policy Into Action. Featured Session, American Medical Informatics Association Annual Symposium (2009). Available as a webinar at https://knowledge.amia.org/amia-55142-a2009a-1.626575?qr=1.
• Holden Richard J., Brown Roger L., Alper Samuel J., Scanlon Matthew C., Patel Neal R., Karsh Ben-Tzion (2011). „That's nice, but what does IT do? Evaluating the impact of bar coded medication administration by measuring changes in the process of care”. International Journal of Industrial Ergonomics. 41 (4): 370—379. PMC 3113497 . PMID 21686318. doi:10.1016/j.ergon.2011.02.007. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Mettler T (2016). „Anticipating mismatches of HIT investments: Developing a viability-fit model for e-health services”. International Journal of Medical Informatics. 85 (1): 104—115. PMID 26526279. doi:10.1016/j.ijmedinf.2015.10.002. 
• Moore, An'nita & Fisher, Kathleen (2012, March). Healthcare Information Technology and Medical-Surgical Nurse: The Emergence of a New Care Partnership. Computers, Informatics, Nursing, 30(3),157-163.
• Milstein, Julia A. & Bates, David W. (2010, March–April). Paperless healthcare: Progress and challenges of an IT-enabled healthcare system. Business Horizons, 53(2), 119–130.
• Sidrov, J. (2006). „It ain't necessarily so: The electronic health record and the unlikely prospect of reducing healthcare costs”. Health Affairs. 25 (4): 1079—1085. PMID 16835189. doi:10.1377/hlthaff.25.4.1079 . 
• Snedaker, Susan, Leading Healthcare IT: Managing to Succeed, Taylor & Francis Group, LLC, Boca Raton, FL. . 2017. ISBN 978-1-4987-7409-3. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Zdravstvena zaštita na Vikimedijinoj ostavi

• Achieving Universal Health Care (July 2011). MEDICC Review: International Journal of Cuban Health and Medicine 13 (3). Theme issue: authors from 19 countries on dimensions of the challenges of providing universal access to health care.
• Catalyzing Change: The System Reform Costs of Universal Health Coverage (November 15, 2010). New York: The Rockefeller Foundation. Report on the feasibility of establishing the systems and institutions needed to pursue UHC.
• Physicians for a National Health Program Chicago: PNHP. A group of physicians and health professionals who support single-payer reform.
• UHC Forward Washington, D.C.: Results for Development Institute. Portal on universal health coverage.
• Universal Health Care, World Health Organization