Златни жутаћ
Zlatni žutać ili šafranovac[1][2] (Colias croceus) vrsta je dnevnog leptira iz porodice belaca (lat. Pieridae).
| Zlatni žutać | |
|---|---|
| |
| Mužjak (gore) i ženka (dole) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. croceus
|
| Binomno ime | |
| Colias croceus (Geoffroy, 1785)
| |
| Sinonimi | |
|
| |
Opis uredi
Osnovna boja gornje strane krila je svetlonarandžastožuta, sa širokim crnim marginalnim pojasom. Nervatura je pri vrhu apeksa žuta. U populaciji ove vrste javlja se oko 10% belih ženki, koje se imenuju kao forma helice Hb., i kod njih bela boja preovlađuje nad žutom, a retko se javlja i forma palida Tutt.- to su ženke kod kojih je i diskalna pega zadnjih krila sivobela, a ne narandžasta.[3] Gusenica je tamnozelena. Do drugog presvlačenja, gusenice su blago spljoštenog tela, zelenog integumenta i crne glavene kapsule. Kada dostignu zrelost, ističe se lateralna linija, pozicionirana u nivou spirakuluma, a sačinjena od žutih i narandžastih polja koja se smenjuju. Čitavo telo uključujući glavenu kapsulu (koja je sada zelena) prekriveno je finim setama uniformne dužine. Sete polaze sa veoma sitnih papila. [4] [5]
Raspon krila kod zlatnog žutaća iznosi 42-48mm. Može se sresti tokom cele godine, pa i tokom jeseni,[6] a godišnje se javlja u tri generacije.
Gusenice se hrane najčešće na vrstama iz familije Fabaceae.
Rasprostranjenje i stanište uredi
Zlatni žutać je široko rasprostranjen na prostoru zapadnog Paleoarktika, uključujući i severnu Afriku i ostrva Mediterana. Zoogeografska pripadnost: afrotropska vrsta. Vrsta je autohtona samo u basenu Mediterana, dok u kontinentalnom delu preko zime jedinke većinom stradaju, jer ni u jednom stadijumu razvitka nemaju dijapauzu. Samo tokom izuzetno toplih zima preživi mali broj jedinki.[3] Čest je evropski selac koga srećemo na svim travnatim staništima i svim nadmorskim visinama.[6]
-
prisutan -
Status ugroženosti uredi
Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), vrsta u Evropi nije ugrožena.
Reference uredi
- ^ „Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 06. 2013. g. Pristupljeno 06. 01. 2018.
- ^ „Biološka raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 20. 03. 2015.
- ^ a b Jakšić, P. & Nahirnić A. (2011): Dnevni leptiri Zasavice. Beograd
- ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Sremska Mitrovica
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Colias Croceus”. www.lepiforum.de. Pristupljeno 2020-12-18.
- ^ a b Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, pp. 198, Beograd
Literatura uredi
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
Spoljašnje veze uredi
- Fauna Europaea
- IUCN
- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440816 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2015)
- BioRaS — Biološka raznovrsnost Srbije (jezik: srpski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. април 2015)
