Zmaj Jovina ulica (Sombor)
  Zmaj Jovina
| |
|---|---|
  | |
| Početak | Trg Svetog Trojstva |
| Kraj | Trg Republike i Venac vojvode Radpmira Putnika |
| Dužina | 130 m |
| Širina | 8 do 9 m |
| Stvorena | |
| Nazvana | |
| Stari nazivi | Elefant ulica, Poštanska |
 | |
|
Pogled na ulicu
 
| |
Ulica Zmaj Jovina jedna je od najstarijih gradskih ulica Somboru. Proteže se pravcem koji povezuje Trg Svetog Trojstva i Trg Repulike i Venac Vojvode Radomira Putnika. U njoj se i danas nalaze mnogi značajni objekti.
Ime ulice
urediUlica je nekada nosila naziv po čuvenoj gostionici "Elefant" koja se nalazila na njenom uglu. Pošto se u ulici nalazio poštansko-telegraski ured sedamdesetih godina 19. veka ulica dobija naziv Poštanska. Pred Prvi svetski rat ulica je nazvana imenom Varoši Đule, kaločko-bačkog nadbiskupa, koji je bio rođen u Somboru. Posle Prvog svetskog rata, od 1919. godine, ova ulica nazvana je imenom srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904), kako se i danas zove.[1]
Ulica kroz istoriju
urediUlica je u potpunosti bila popločana sitnom kockom, odnosno lomljnjnim kamenom 1874. godine. Detaljna rekonstrukcija ulice urađena je krajem 20. veka (1996), od kada je Ulica Zmaj Jovina postala pešačka zona.[1]
Susedne ulice
uredi- Trg Svetog Trojstva
- Trg cara Lazara
- Trg Republike
- Venac vojvode Radomira Putnika
Ulicom Zmaj Jovinom
urediGrašalkovićeva palata
urediNa uglu ulica Zmaj Jovine i Trga cara Lazara nalazi se Grašalkovićeva palata. Ona zauzima znatan deo desne strane ulice.
Grašalkovićeva palata je ime dobila po grofu Antonu Grašalkoviću (1693-1771), upravniku kraljevskih komorskih dobara, vlastelinu Baje i najznačajnijem visokom carskom činovniku Sombora. Grašalkovićeva palata je 24. jula 1750. godine dobila kamen temeljac i tada je započeta izgradnja monumentalne namenske spratne palate za administraciju, koja je završena 1763. godine. Dugačko bočno (levo) krilo u Zmaj Jovinoj ulici dozidano 1891. godine, kada je kompletna fasada dobila novi usaglašen ukras. Kao kulturno dobro od velikog značaja, stavljena je pod zaštitu Zakona o zaštiti spomenika kulture.[2]
Galerija "Milana Konjovića"
urediSa leve strane ulice, na njenom samom početku je bočna strana Galerije "Milana Konjovića" koja se sa svojom prednjom stranom nalazi na Trgu Svetog Trojstva.
Galerija „Milan Konjović“ u Somboru je otvorena 10. septembra 1966. godine zbirkom od 500 odabranih radova Milana Konjovića, koje je veliki umetnik svom rodnom gradu Somboru poklonio uz geslo:
„Слике ове, миљенице моје, са љубављу дарујем родном граду, оне једино њему и припадају.“
Zgrada u kojoj je smešten legat je sagrađena na temeljima zdanja u kojem je Ferdinand Plank 1766. godine otvorio prvu apoteku u gradu, u stilu bidermajera, a kasnije je za potrebe farmacije, 1838. godine renovirao Emil Gale. Obimna rekonstrukcija za galeriju izvedena je posle 1961. godine.[3]
Osnova objekta je pravougaona, jednostavne arhitektonske koncepcije, fasade u stilu bidermajera, koja je plitko razuđena s vertikalnom i horizontalnom podelom. U izgledu na sve četiri strane strogo je simetrična i po tome je karakteristična. Centralni deo zida, rizalit prema trgu je izvučen u odnosu na bočne fasadne ravni, čime je naglašen ulaz u zgradu. Druga veća rekonstrukcija enterijera prizemlja za depo slika i dela podruma za biblioteku i arhivu izvedena je 2011-2012, prema projektu arhitekte Sime Jančića. Površina izložbenih prostorija prizemlja i sprata iznosi oko 240 m². Projekat postamenta biste uradio je somborski arhitekta Mirko Ivšić. Na bočnom zidu zgrade, kod biste otkrivena i bronzana ploča, sa natpisom zahvalnosti umetnika : „Slike ove miljenice moje sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu pripadaju".[4]
Zbirka Galerije danas broji 1.084 odabrana dela Milana Konjovića i pruža presek kroz čitav stvaralački vek slavnog slikara, a dela se prezentuju u vidu retrospektivnih izložbi i povremenih tematskih izložbi.[3]
Objekat je kao kulturno dobro od velikog značaja pod zaštitom.
Antikvarnica knjiga
urediNa levoj strani ulice na broju 3 nalazi se jedina Antikvarnica knjiga u Somboru.
Fijaker-plac
urediUlica izlazi na Trg Republike i centralni gradski Fijaker-plac. Fijaker je prepoznatljiv i opevan simbol Sombora. Krajem 20. veka, poslednji somborski fijakeri sa gradskih ulica, osim jednog, namenjenog turistima, su preseljeni u sećanja, kaskajući još samo kroz pesme i priče o starom Somboru.[5] Ulicama grada još se može provozati u fijakeru koji ima svoje mesto, svoj plac gde dočekuje putnike, turiste, koji na taj način žele proći somborskim ulicama.
Trg umetnosti
urediPosle Drugog svetskog rata ulica je dobila, sa leve strane, omanji park iza nekadašnje Tunerove kuće (Danas Galerija "Milana Konjovića"). Godine 1996. kada je urađena detaljna rekonstrukcija, uređen je i parkić iza Galerije“Milan Konjović” i čini Trg umetnosti.
Biste somborskih umetnika
uredi- Na Trgu umetnosti se nalazi spomenik proslavljenom dirigentu Silvesteru Hajnalu. Bronzana bista rad je vajara Save Halugina iz Subotice, a inicijativu za podizanje spomen obeležja pokrenuli su, krajem 2005, Silvesterovi pevači i poštovaoci, potom je formiran Odbor za podizanje spomen obeležja, koji je ovu ideju sproveo u delo u saradnji sa UG "Moj Sombor". Silvester Hajnal, u okviru Somborskog pevačkog društva, osnovao je 1985. Mešoviti omladinski hor "Juventus Kantat".[6]
- Ovde je povodom stogodišnjice rođenja velikog umetnika, Milana Konjovića 20. oktobra 1998, otkrivena bronzana bista na uglu zgrade prema Gimnaziji, delo ruske skulptorke Olge Solovljev, urađena 1953. godine.[7]
Česma
urediNa početku leve strane ulice 1992. godine podignuta je česma načinjena od kamena, sa grbom Sombora, iz čije kapije na grbu, simbolično, teče voda.[1]
Dalmatinski podrum
urediNa sredini leve strane ulice na broju 3 nalazi se, već decenijama jedna od najpoznatijih i najomiljenijih somborskih kafana, “Dalmatinski podrum”, koja sa ovim imenom postoji od 1961. godine.[1]
Pešačka zona
urediUlica Znmaj Jovina je pešačka zona od i za razliku od mnogih ulica u centru grada, ova ulica je otelenjena. U ulici je posađena specifična drvna vrsta – piramidalni grab.[8]
Galerija
uredi-
Bista Silvesteru Hajnalu -
Pogled na ulicu -
Fijaker - plac -
Trg Republike -
Antikvarnica knjiga -
Galerija "Milana Konjovića" -
Grašalkovićeva palata -
Parkić - Trg umetosti
Reference
uredi- ^ a b v g Stepanović, Milan. „Ulica J. J. Zmaja (Elefant ulica)”. Ravnoplov. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ Vojnović, Milan; Jančić, Sima. „Grašalkovićeva palata”. Moj Sombor. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ a b „Galerija "Milan Konjović"”. Konjović. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ Vojnović, Milan; Jančić, Sima. „Galerija "Milan Konjović"”. Moj Sombor. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ Stepanović, Milan. „Somborski fijakeri”. Ravnoplov. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ „Kratki rezovi”. Danas. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ „Somborci svoje velikane u bronzi ovekovečili”. Dnevnik. Pristupljeno 22. 10. 2020.
- ^ „Orezivanje stabala u Zmaj Jovinoj”. Zeleni Sombor. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 10. 2020.
