Znanje (budizam)

Знање (санскрт: jñāna ђнана, из корена ђна – зна, пали: ñāṇa њана) је један од битних појмова будистичке филозофије.

У будистичкој мисли, ђнана је или синоним за спознају (panna), или је у њу укључена. Ђнани претходи свест (sanna).

Највише знање (añña) јесте арахантово знање крајњег ослобођења.

Два квалитета знања

Буда говори о два квалитета која чине знање:

Два су квалитета која чине јасно знање. Смирење и увид. Када је смирење развијено, ум је развијен. А када је ум развијен, свака страст је напуштена. Када је увид развијен, мудрост је развијена. А када је мудрост развијена, свако незнање је напуштено.

— Буда

Четири пута до знања

Будин ученик, Ананда, је говорио да ко год је достигао коначно знање, он је то учинио на један од четири начина:

• Има случајева када неко развија смирење, а затим увид. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када неко развија увид, а затим смирење. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када неко развија смирење упоредо са увидом. Услед тога, пут се у њему рађа, он га следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

• Има случајева када нечији ум зароби немир. Али онда дође тренутак када његов ум постане сабран и уједињен; пут се у њему рађа. Онда га он следи, развија и негује, а с њега окови спадају и прикривене склоности нестају.

Ко год објави да је достигао коначно знање араханта, он је то учинио на један од ова четири начина.

Литература

• Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Види још

• Ђнана
• Мудрост (будизам)