Zolta
Zolta (mađ. Solt, Zsolt, Zoltán, ? — 947.), je bio treći veliki vezir Mađara i ujedno paganski mađarski vladar i naslednik u dinastiji Arpadovaca, peti i najmlađi sin Arpada[1], koji je vladao u periodu od 907. do oko 947.[2]
| Zolta | |
|---|---|
 Zolta, kip u Šoltu | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 869. |
| Datum smrti | 948. |
| Porodica | |
| Supružnik | Menumorut |
| Potomstvo | Takšonj |
| Roditelji | Arpad |
| Dinastija | Arpadovci |
| Prethodnik | Arpad |
| Naslednik | Fajs |
Biografija uredi
Bio je najmlađi (peti) sin Arpada. U Letopisu Mađara Zolta se spominje kao naslednik svoga oca Arpada i pominje se da je bio oženjen sa kćerkom Menmarota, lokalnog vojskovođe u regionu Bihara u vreme mađarskih osvajanja ovih predela (mađ. Honfoglalás).
Pre nego što je postao vođa umrla su njegova četiri starija brata, tako da ga je Arpad već za svog života odredio za naslednika. Svoju vladavinu Zolta nije obeležio ni sa kakvim uspehom, već se borio da se održi na kakvoj takvoj vlasti. Vođe potčinjenih okolnih plemena su stalno osporavale njegovo pravo na vlast pozivajući se na tradiciju po kojoj je najstariji sin nasleđivao oca, a Zolta je bio najmlađi Arpadov sin.
Ove trzavice među plemenskim starešinama su toliko oslabile veze u labavom savezu da su se u pisanim izvorima tog doba vodile polemike oko opstanka mađarskog plemenskog saveza i doživljavanje sudbine Atile i njegovih Huna.
Po izvorima Zolta je imao samo jednog sina, Takšonja. Međutim posle smrti svoga oca, 1047. godine, Takšonj nije bio sposoban da preuzme vođstvo nad plemenima, već je poziciju plemanskih starešina preuzeo Fajs.
Zaveštanje uredi
Najnovija istraživanja dovode u pitanje njegovu poziciju kao vladara i vlasti koje je imao.
U svakom slučaju, njegovo vođstvo značilo je mnogo manje nego vođstvo njegovih prethodnika, tokom njegove vladavine, plemenske vođe su imali većinu ovlašćenja. U periodu njegove vladavine pokreti (kalandozások) mađarskih plemena su bile van kontrole i bili više nego uobičajeni po predelima Karpata i Panonske nizije.
Reference uredi
- ^ :De Administrando Imperio .
- ^ Chronicon Pictum (Mađarska ilustrovana hronika) napisana krajem 14. veka;
Izvori uredi
- Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
- Kristó, Gyula: A Kárpát-medence és a magyarság régmúltja (1301-ig) (Szegedi Középkortörténeti Könyvtár, Szeged, 1993)