Ivan Ivić

Ivan Ivić (Ivićevi, Crna Trava, 20. februar 1935) je psiholog i profesor univerziteta.

Ivan Ivić
Ivan Ivić
Puno ime	Ivan Ivić
Datum rođenja	(1935-02-20)20. februar 1935.
Mesto rođenja	Ivićevi (Crna Trava)  Kraljevina Jugoslavija

Biografija

Odrastao je u rodnom mestu, osnovnu školu završio u Crnoj Travi, niže razrede gimnazije u Nišu, a više u Skoplju. Diplomirao je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, u Beogradu 1959. godine. Na istom odeljenju izabran je potom za saradnika na predmetu Dečja psihologija, zatim, 1962. za asistenta. 1975. godine odbranio je doktorsku disertaciju sa temom „Poreklo i razvoj simboličke funkcije kod dece“. Naredne godine postaje vanredni profesor za predmet „Razvoj rane psihologije“, da bi 1987. postao redovni profesor Filozofskog fakulteta, u Beogradu. Njegova doktorska disertacija je objavljena 1978. godine u Nolitovoj ediciji „Sazvežđa“ pod naslovom „Čovek kao animal symbolicium“.

Sve svoje naučno istraživanje Ivan Ivić je posvetio intelektualnom razvoju i sposobnosti za učenje kod dece. Bio je upravnik Instituta za psihologiju, predsednik Programskog komiteta Svetske organizacije za predškolsko vaspitanje, rukovodilac međunarodnog projekta „Antologija tradicionalnih dečjih igara“, koji je realizovan u okviru Svetske organizacije za predškolsko vaspitanje i pomoć u UNESKO-u, predstavnik Jugoslavije u Komitetu za obrazovanje u OECD-u u Parizu, član Prosvetnog saveta Srbije, ministar za nauku u Panićevoj Vladi Srbije i Crne Gore... Inicijator je osnivanja Saveta za prava deteta Vlade Srbije i član tog saveta od osnivanja 2004. do danas, rukovodilac radne grupe koja je izradila Nacionalni plan akcije za decu, prvi strateški dokument u Srbiji u kome je definisana dugoročna politika države prema deci. Višegodišnji je predsednik organizacije Prijatelji dece Srbije, najstarije i najznačajnije organizacije koja se bavi društvenim položajem dece i njihovim pravima.

Bio je urednik biblioteke „Savremena psihologija saznanja o detetu“ u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu koja je objavljena u deset tomova, te član Uređivačkog odbora „Psihološke biblioteke“ u Nolitu.

U svom dugogodišnjem radu obrazovao je 42 generacije psihologa, posebno u oblasti razvojne dečje psihologije. Izveo je 25 magistara i 25 doktora nauka iz oblasti razvojne psihologije. Objavio je preko 100 naučnih radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i sedam knjiga kao samostalni ili kao prvi autor i niz priručnika i uputstava vezanih za nastavu.

Živi i radi u Beogradu.

Dela

• Čovek kao animal symbolicium, Beograd, 1978, 1987, 2015.
• Razvoj i merenje inteligencije, sa grupom autora, Beograd, 1981;
• Vaspitanje dece ranog uzrasta, sa saradnicima, Beograd, 1983, 1986;
• Traditional Games and Children of todaj (Tradicionalne igre i savremana deca), London, 1986;
• Comprehensive Analysis of Primary Education in the Federal Republic of Yugoslavia, UNICEF, 2001;
• Vaspitanje dece ranog uzrasta, 2010;

Prevod na ruski

• Čelovek kak animal simbolicium: Razvitie simvoličeskih sposobnosteй, Kazanj, 2016.

Nagrade i priznanja

• Oktobarska nagrada grada Beograda, 1976.
• Dve Nagrade Društva psihologa za naučni doprinos,
• Nagrada Društva psihologa "Žiža Vasić" za popularizaciju psihologije, 1983,
• Francuski orden,
• Gruzijski orden,
• Nagrada grada Beograda, 2008.
• Vitez poziva organizacije LEX za autonomiju profesije, 2009.

Izvori

• Simon Simonović Monka, Ljudi moga zavičaja, život i delo poznatih Crnotravaca, 2000,

Spoljašnje veze

• [1] Razgovor s prof. Ivićem povodom prevoda knjige Čovek kao animal symbolicium na ruski, 2016.
• [2] Intervju s profesorom Ivanom Ivićem: Lutanja i stranputice srpskog obrazovanja
• [3] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2012) Biografija
• [4] Intervju dr Ivan Ivića
• [5] Savet za prava deteta
• [6] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. decembar 2021) Nauka ne stanuje više ovde, 13. Novembar 1993