Ivica Mažar
Ivan Ivica Mažar (Banja Luka, 1915 — Petrinja, 2. septembar 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| ivica mažar | |
|---|---|
 Ivica Mažar | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1915. |
| Mesto rođenja | Banja Luka, Austrougarska |
| Datum smrti | 2. septembar 1941. (25/26 god.) |
| Mesto smrti | Petrinja, ND Hrvatska |
| Profesija | student ekonomije |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1937. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| U toku NOB | član Okružnog komiteta SKOJ-a za Bosansku krajinu |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 27. jula 1953. |
Biografija uredi
Rođen je 1915. godine u Banjoj Luci. Potiče iz revolucionarne porodice Nikole i Marije Mažar. Njegov otac, finansijski inspektor, umro je 1927. godine, pa je brigu o mnogočlanoj porodici preuzela majka. Čitava porodica je učestvovala u Narodnooslobodilačkoj borbi: majka Marija, braća Boško, Josip i Drago i sestra Nada. Njegova dva brata, Josip i Drago, takođe su proglašeni za narodne heroje.
Još kao učenik nižih razreda gimnazije priključio se omladinskom revolucionarnom pokretu. Na njega je, pored starijeg brata Josipa, najveći uticaj imao banjalučki revolucionar Nikica Pavlić. Godine 1935, kao maturant, postao je član SKOJ-a i rukovodilac srednjoškolske omladine u Banjoj Luci. Krajem 1936. godine, uz pomoć braće i nekih svojih drugova, osnovao je ilegalnu omladinsku tehniku gde su prepisivani i umnožavani materijali za rad revolucionarne omladine. Učestvovao je u radu KUD-a „Pelagić“.
Posle završene Trgovačke akademije, studirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Za vreme studija pridružio se studentskom pokretu. Zajedno sa grupom studenata često je odlazio u preduzeća i pomagao akcije radnika; držao je predavanja na skupovima radnika i omladine. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1937, a član Mesnog komiteta KPJ za Banju Luku 1938. godine. Najviše je radio s omladinom, koju je predvodio u vreme štrajkova i demonstracija. Organizovao je posete omladine iz Banje Luke po selima Bosanske krajine. Kao jedan od glavnih vođa i organizatora omladinskog pokreta u Banjoj Luci, često je hapšen i proganjan od policije.
Kao istaknuti skojevski rukovodilac prisustvovao je Prvoj oblasnoj konferenciji SKOJ-a za Bosansku krajinu, održanoj u leto 1940. godine. Na ovoj konferenciji podneo je referate „O međunarodnoj političkoj situaciji“ i „O radu i zadacina SKOJ-a“ i izabran je za sekretara Oblasnog komiteta SKOJ-a za Bosansku krajinu. Bio je učesnik Prve i Druge oblasne konferencije KPJ za Bosansku krajinu. Sprovodeći zaključke o odbrani zemlje, donesene na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine u Zagrebu, Mesni komitet KPJ za Banju Luku je formirao „Komitet za odbranu zemlje“, a Mažar je izabran za njegovog člana.
Posle kratkotrajnog Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine. učestvovao je u pripremama ustanka. Juna 1941. godine, Uspeo je da izbegne hapšenje koje je pripremala ustaška policija i otišao iz Banje Luke. Krajem jula, kao delegat Okružnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu, poslat je u Jajce da preuzme rukovođenje pripremama i podizanjem ustanka. U Jajcu ga je 6. avgusta uhapsila ustaška policija. Pošto je policija doznala da partijska organizacija u Jajcu planira njegovo oslobađanje, prebačen je u Banju Luku, a potom u Glinu. Tamo su ga ustaše podvrgle ispitivanju i mučenju. Potom je prebačen u Gospić, odakle je 2. septembra 1941. godine odveden u Petrinju, gde je streljan. Posle oslobođenja, njegovi posmrtni ostaci su preneseni i sahranjeni na Partizansko spomen-groblje u Banjaluci.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura uredi
- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.