Ивкова слава (film iz 2005)
„Ivkova slava“[a] je srpski film iz 2005. godine. Režirao ga je Zdravko Šotra po romanu Stevana Sremca.[2]
| Ivkova slava | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | komedija |
| Režija | Zdravko Šotra |
| Scenario | Zdravko Šotra |
| Producent | Goran Bjelogrlić Dragan Bjelogrlić Željko Mitrović |
| Glavne uloge | Zoran Cvijanović Nataša Ninković Dragan Bjelogrlić Milorad Mandić Srđan Todorović Nikola Đuričko Anica Dobra Dragan Nikolić Branimir Brstina Bata Živojinović |
| Muzika | Željko Joksimović |
| Scenograf | Nikola Berček Nemanja Petrović |
| Snimatelj | Veselko Krčmar |
| Montaža | Petar Putniković |
| Producentska kuća | Kobra film Beograd Pink internacional kompani Magic Box Multimedia Novi Sad Ministarstvo kulture Republike Srbije |
| Godina | 2005. |
| Trajanje | 110 minuta [1] |
| Zemlja |  Srbija i Crna Gora |
| Jezik | srpski |
| IMDb veza | |
Glavne uloge tumače Zoran Cvijanović, Nataša Ninković, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić, Srđan Todorović, Nikola Đuričko, Anica Dobra, Dragan Nikolić, Branimir Brstina i Velimir Bata Živojinović.[3]
Film je premijerno prikazan 3. novembra 2005. u Beogradu.[4]
Radnja uredi
Radnja filma se dešava u Nišu, krajem 19. veka nakon oslobođenja i neposredno nakon uspostavljanja železničke linije Beograd - Niš.
Baš u to vreme, ugledni niški domaćin jorgandžija Ivko rešio je da u miru i slobodi proslavi Đurđevdan, svoju krsnu slavu. Nakon višednevnih priprema pod budnim nadzorom Keve, Ivkove žene, osvanuo je i slavski dan. Napunila se kuća uglednim i manje uglednim građanima, a na čelo stola kao i svake godine zaseli su Ivkovi verni prijatelji, nadaleko čuveni maštar i lažov Kalča, ispičutura Smuk i veliki ješnik Kurjak. Svoje mesto za stolom našao je i Svetislav, mladić koji se uvukao na slavu zagledan u Mariolu, devojku koja služi goste, i za koga niko prisutan nije znao ko je i otkud se tu stvorio.[4] Ali kako to već biva na srpskim slavama, uz pesme, jelo i piće sve „legne“ kako treba i produži se do duboko u noć kada i najizdržljiviji „ješnici“ i „pijači“ posustaju i razilaze se.
Ali ove godine, Kalča, Kurjak, Smuk i nezvani (i neznani) Svetislav nadmašili su sami sebe. Natčovečanskim naporima oni uspevaju da ostanu za stolom dok umorni i klonuli Ivko i Keva odlaze u krevet.
I tako su oni, orni i na nogama, na zgražavanje Ivka i Keve dočekali i drugi dan slave, u narodu poznat kao paterice. U podne tog dana počeli su da stižu i ugledni gosti i dalji prijatelji koji su običavali da kod Ivka ne dolaze prvog dana. Priliv novih gostiju nije omeo ovu četvoricu. Oni su izneli sto, piće i hranu u dvorište i tu nastavili da slave slavu svog prijatelja, tvrdo rešeni da ne posustanu i junački istraju do poslednjeg atoma snage. Ivko i Keva bi ih, naravno, vrlo rado izbacili, ali ne mogu jer znaju da nije red da se gosti izbacuju iz kuće a ovi to obilato koriste. Em bahanališu, em prigovaraju Ivku da nije ljubazan domaćin jer neće da ih dvori već ih svaki čas podseća da bi bio red da se raziđu. Udvaraju se Marioli i njenoj majci, udovici Siki, jedu, piju, pucaju, tamane kokoške, pevaju serenade, na opšte veselje komšija i građana koji su se iskupili na kapiji Ivkove kuće.
I tako to traje i druge noći, i trećeg jutra kada premoreni i očajni Ivko, rešava da ode kod predsednika opštine ne bi li ih ovaj svojim autoritetom izbacio iz njegovog dvorišta.
Posle nekoliko sati odsustva, uveren da im je konačno „doakao“, Ivko se pojavljuje u svojoj kući, pola sata nakon predsednika opštine. A tamo muzika, igranje, pevanje, čočeci, jagnje na ražnju, veselje još veće nego dok je on bio tu. A na čelu parade predsednik opštine lično. Ispostavlja se da je on još veći gurman i bekrija od onih koje je došao da potera. Povrh svega, ispostavlja se da je tog dana Markovdan, Kurjakova slava, pa ovi nastavljaju da slave slavu svog pobratima, ali u Ivkovoj kući.
Nije važno da li se slavi treći dan Đurđevdana ili prvi dan Markovdana, bitno je da se slavi. Kada se dobro najeo i napio, baš u momentu kada je Ivko počeo da strahuje da će se ovo preći u još jedno trodnevno šenlučenje, predsednik Ivku predlaže sledeći dogovor - da njih dvojica isprose Mariolu i Siku za Svetislava i Kurjaka, a ovi će se zauzvrat povući sa „borbenih“ položaja iz Ivkovog dvorišta.
I tako i bi, kao da ih je sunce ogrejalo, Ivko i Keva radosno isprosiše žene za ovu dvojicu, a bratija je sela u kočije i svoj gastro-maliganski pir nastavila u Kutinama (selo pored Niša). Dokle su tamo bili i šta su sve radili nikada se nije saznalo, ali ono što se zna jeste da su se skromno i bez mnogo pompe Svetislav i Kurjak oženili Mariolom i Sikom, i da su ubrzo stigla i deca.[2]
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Zoran Cvijanović | Ivko Mijalković |
| Dragan Bjelogrlić | Mikal Nikolić „Kalča“ |
| Milorad Mandić | Mita Krstić „Kurjak“ |
| Srđan Todorović | Jovan Ilić „Smuk“ |
| Nikola Đuričko | Svetislav |
| Anica Dobra | Sika |
| Dragan Nikolić | predsednik opštine |
| Nataša Ninković | Paraskeva Mijalković |
| Branimir Brstina | Stevan Sremac |
| Velimir Bata Živojinović | gospodin Mirko |
| Danijela Štajnfeld | Mariola |
| Voja Brajović | kralj Milan Obrenović |
| Nikola Kojo | ciganski muzikant |
| Predrag Ejdus | Feliks Kanic |
| Vlasta Velisavljević | vladika |
| Dragomir Čumić | Kuzman |
| Goran Daničić | Trifun |
| Enis Bešlagić | Ibro |
| Ivana Mihić | francuska snajka |
Muzika za film uredi
Muziku za film je napisao Željko Joksimović. Napisao je 18 kompozicija za Ivkovu slavu.[2]
Lokacija snimanja filma uredi
Film Ivkova slava je sniman u starom delu Valjeva, u "Tešnjaru", u Beogradu i Pirotu. Najveći deo filma je sniman u pirotskom muzeju "Ponišavlje", čija je unutrašnjost u potpunosti zadržala duh druge polovine devetnaestog veka.[2]
Zanimljivosti uredi
- Svi likovi iz Ivkove slave su postojali u stvarnom životu, sa izuzetkom što su nekima promenjena imena. Tako se u stvarnom životu gazda Ivko zvao Živko i slavio je Svetog Jovana.
- Zbog nerazumevanja vlasti u Nišu, ni jedna scena iz filma nije snimljena u ovom gradu, iako radnja filma govori o događajima smeštenim u ovaj grad.
- Priliku da prvi vide film imali su građani Pirota.[2]
Napomene uredi
- ^ Po romanu Stevana Sremca „Ivkova Slava“ napisano je više pozorišnih predstava, a snimljeno je i nekoliko verzija filmova i TV emisija.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Ivko's Feast (2005) - IMDb, Pristupljeno 7. 4. 2013.
- ^ a b v g d „Ivkova slava”. Sinemanija. Pristupljeno 16. 1. 2021.
- ^ „Ivkova slava”. Moj Tv. Pristupljeno 16. 1. 2021.
- ^ a b „Ivkova slava”. Filmski centar Srbije. Pristupljeno 31. 1. 2021.[mrtva veza]
Spoljašnje veze uredi
- Ivkova slava na sajtu IMDb (jezik: engleski)
