Idiofoni instrumenti

Muzički instrumenti^[1] su sredstva pomoću kojih muzičari stvaraju muziku u živom izvođenju. Najtačnija i najpreciznija podela muzičkih instrumenata,^[2] zavisno od građe i načina dobijanja tona i zvuka, je sledeća^[3]:

1. Membranofoni ili opnozvučni instrumenti

2. Idiofoni instrumenti

3. Kordofoni, hordofoni ili žičani instrumenti

4. Aerofoni instrumenti

5. Elektrofoni, eterofoni ili elektronski instrumenti

Idiofoni instrumenti uredi

Idiofoni (grč. идиос = sopstven, fonė = zvuk; ital. strumenti idiofoni, engl. idiophonic; franc. instruments idiophones, nem. idiophone Instrumente)^[4] – su muzički instrumenti iz grupe udaraljki.

Kod idiofonih instrumenata zvuk se dobija:

1. Udarom jednog instrumenta o drugi (činele, kastanjete)

2. Udarom u instrument (triangl, zvono, ksilofon)

3. Trzanjem (drombulje) i drugi.

Kako još mogu da se klasifikuju idiofoni instrumenti uredi

U zavisnosti od vrste materijala od kojeg se prave, idiofone instrumente moguće je podeliti na:

1. Metalne (triangl, zvono, drombulje)

2. Drvene (ksilofon, kastanjete).

U zavisnosti od toga da li proizvode ton ili zvuk, idiofone instrumente moguće je podeliti na:

1. Instrumente sa određenom visinom tona (ksilofon, tubafon, zvončići, čelesta, zvona, klepetuša, vibrafon.)

2. Instrumenti sa neodređenom visinom tona (triangl, piati, tam-tam, kastanjete, bič, čegrtaljka).

Prikažimo samo neke idiofone instrumente:

Reference uredi

Vidi još uredi

[1] Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet II^{[nepouzdan izvor?]}

[2] Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike^{[nepouzdan izvor?]}

[3] Hornbostel-Sachs Erich von Hornbostel i Curt Sachs objavili su novu šemu za klasifikaciju instrumenata u časopisu za etnologiju iz 1914. godine

[Страни_термини-4] Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[1]

[2]

[3]

[4]