Izbori

Izbori su postupak kojim narod (odnosno birači) pismenim ili elektronskim putem odabire političke subjekte ili stranke i poveravaju im obavljanje političke vlasti kao predstavničkom telu (u mnogim savremenim demokratskim državama ovde je uključen i izbor predsednika države, odnosno državnog poglavara), koje onda treba da predstavlja narodnu suverenu volju. Izbori su zbog toga izvor i temelj legitimiteta celovitog sistema državne vlasti.^[1]

Izbori su, prema tome, uobičajeni mehanizam putem kojeg moderne demokratije biraju članove svog parlamenta, negde i izvršnu vlast (vrlo često predsednika države), a ponegde i članove sudske vlasti, tj. sudije (vrlo retko).^[2]

Izbori se odvijaju na nacionalnom (državnom), kao i na lokalnom/mesnom nivou. Na nacionalnom nivou se biraju članovi nacionalnog, državnog parlamenta — vrhovnog predstavničkog tela građana, te državni poglavar (ukoliko se on ne bira na neki drugi način); u parlamentu, imenovanjem od strane nekog tela, rođenjem, kao u monarhijama. Na regionalnom nivou biraju se članovi lokalnog predstavničkog tela — na primer opštinske, pokrajinske, regionalne skupštine, te eventualno drugi predstavnici — gradonačelnici i slično.

Osim državnih, izbori se sprovode i u različitim organizacijama i udruženjima, političkim strankama, korporacijama, itd.

Ideja o izborima onih koji su na vlasti sazrevala je uporedo s razvojem teorije o narodnom suverenitetu kao temeljnom elementu i institucionalnom izvoru posredne demokratije, odnosno predstavničke vladavine.^[3]

Istorija uredi

Rimski novčić sa prikazom izbora

Britanski letak izborne kampanje sa ilustracijom primera glasačkog listića, 1880.

Izbori su korišćeni još u istoriji antičke Grčke i starog Rima, kao i tokom srednjovekovnog perioda za odabir vladara kao što su car Svetog rimskog carstva (vidi carske izbore) i papa (vidi izbor pape).^[4]

U vedskom periodu Indije, radže (kraljeve) gane (plemenske organizacije) je birala gana. Radža je uvek pripadao kšatrija varni (klasi ratnika) i obično je bio sin prethodnog radže. Međutim, članovi gane su imali konačnu reč na njegovim izborima.^[5] Čak i tokom sangam perioda ljudi su birali svoje predstavnike davanjem svojih glasova, a glasačke kutije (obično lonac) su bile vezane konopcem i zapečaćene. Nakon izbora, glasovi su izvučeni i prebrojani.^[6] Palski kralja Gopala (koji je vladao od oko 750-ih do 770-ih) u ranom srednjem veku Bengala birala je grupa feudalnih poglavara. Takvi izbori su bili prilično česti u savremenim društvima u tom regionu.^[7]^[8] U carstvu Čola, oko 920. godine, u Utirameruru (u današnjem Tamil Naduu), palmino lišće je korišćeno za odabir članova seoskog odbora. Listovi, sa ispisanim imenima kandidata, stavljeni su u zemljani lonac. Da bi se izabrali članovi komisije, od jednog mladića bi se tražilo da uzme onoliko listova koliko je slobodnih pozicija. Ovo je bilo poznato kao Kudavolajski sistem.^[9]^[10]

Prvi zabeleženi narodni izbori zvaničnika na javne funkcije, većinom glasova, gde su svi građani imali pravo da glasaju i da obavljaju javnu funkciju, datiraju iz Efora Sparte 754. p. n. e., pod mešovitom vladom Spartanskog ustava.^[11]^[12] Atinski demokratski izbori, na kojima su svi građani mogli da obavljaju javne funkcije, nisu uvedeni još narednih 247 godina, sve do Klistenovih reformi.^[13] Prema ranijem Solonskom ustavu (oko 574. p. n. e.), svi građani Atine su imali pravo da glasaju u narodnim skupštinama, o pitanjima zakona i politike, i kao porotnici, ali samo tri najviša sloja građana su mogla da glasaju na izborima. Najniža od četiri klase atinskih građana (kako je definisano po obimu njihovog bogatstva i imovine, a ne po rođenju) nije imala pravo da obavlja javne funkcije, kroz Solonove reforme.^[14]^[15] Spartanski izbori iz Efora, dakle, takođe prethodi reformama Solona u Atini za otprilike 180 godina.^[16]

Slika predsedničkih izbora 1946. godine, kada je parlament Finske sa 159 glasova izabrao premijera J. K. Pasikivija da nasledi Manerhajma koji je podneo ostavku.

Pitanja biračkog prava, posebno prava glasa za manjinske grupe, dominirala su u istoriji izbora. Muškarci, dominantna kulturna grupa u Severnoj Americi i Evropi, često su dominirali biračkim telom i nastavljaju da to čine u mnogim zemljama.^[4] Na prevremenim izborima u zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države dominirali su muškarci iz vlastele ili vladajuće klase.^[4] Međutim, do 1920. godine sve zapadnoevropske i severnoameričke demokratije imale su univerzalno biračko pravo odraslih muškaraca (osim Švajcarske) i mnoge zemlje su počele da razmatraju pravo glasa žena.^[4] Uprkos zakonski propisanom opštem pravu glasa za odrasle muškarce, ponekad su postavljane političke barijere da bi se sprečio pravičan pristup izborima (pogledajte pokret za građanska prava).^[4]

Konteksti izbora uredi

Izbori se održavaju u različitim političkim, organizacionim i korporativnim okruženjima. Mnoge zemlje održavaju izbore kako bi odabrali ljude koji će služiti u njihovim vladama, ali i druge vrste organizacija takođe održavaju izbore. Na primer, mnoge korporacije održavaju izbore među akcionarima da bi izabrali odbor direktora, a ovi izbori mogu biti propisani korporativnim zakonom.^[17] Na mnogim mestima, izbori za vladu su obično takmičenje među ljudima koji su već pobedili na primarnim izborima unutar političke stranke.^[18] Izbori u okviru korporacija i drugih organizacija često koriste procedure i pravila koja su slična onima na vladinim izborima.^[19]

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Izbori i izborni sistem
^ Izbori | Republički zavod za statistiku Srbije
^ Evropski izbori
^ ^a ^b ^v ^g ^d "Election (political science)". Encyclopædia Britannica. Retrieved 18 August 2009
^ Eric W. Robinson (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. str. 22—23. ISBN 978-3-515-06951-9.
^ Agananooru. Chennai: Saiva Siddantha Noor pathippu Kazhagam. 1968. str. 183—186.
^ Nitish K. Sengupta (1. 1. 2011). „The Imperial Palas”. Land of Two Rivers: A History of Bengal from the Mahabharata to Mujib. Penguin Books India. str. 39—49. ISBN 978-0-14-341678-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Biplab Dasgupta (1. 1. 2005). European Trade and Colonial Conquest. Anthem Press. str. 341—. ISBN 978-1-84331-029-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ VK Agnihotri, ur. (2010). Indian History (26th izd.). Allied. str. B—62—B—65. ISBN 978-81-8424-568-4.
^ „Pre-Independence Method of Election”. Tamil Nadu State Election Commission, India. Arhivirano iz originala 29. 10. 2011. g. Pristupljeno 3. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Ephor | Spartan magistrate”.
^ Herodotus. The Histories. Project Gutenberg.
^ „Ancient Greek Democracy”.
^ „Birth of Democracy: Solon the Lawgiver”.
^ Aristotle. The Constitution of Athens. Project Gutenberg.
^ „Solon | Biography, Reforms, Importance, & Facts”.
^ Cai, J.; Garner, J. L.; Walkling, R. A. (2009). „Electing Directors”. Journal of Finance. 64 (5): 2387—2419. S2CID 6133226. doi:10.1111/j.1540-6261.2009.01504.x.
^ Sandri, Giulia; Seddone, Antonella (11. 9. 2015). Party Primaries in Comparative Perspective. Routledge. str. 1. ISBN 9781472450388. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Glazer, Amihai; Glazer, Debra G.; Grofman, Bernard (1984). „Cumulative Voting in Corporate Elections: Introducing Strategy into the Equation”. South Carolina Law Review. 35 (2): 295—311.

Literatura uredi

Arrow, Kenneth J. 1963. Social Choice and Individual Values. 2nd ed. New Haven, CT: Yale University Press.
Benoit, Jean-Pierre and Lewis A. Kornhauser. 1994. "Social Choice in a Representative Democracy". American Political Science Review 88.1: 185–192.
Corrado Maria, Daclon. 2004. US Elections and War On Terrorism – Interview With Professor Massimo Teodori Analisi Difesa, n. 50
Farquharson, Robin. 1969. A Theory of Voting. New Haven, CT: Yale University Press.
Mueller, Dennis C. 1996. Constitutional Democracy. Oxford: Oxford University Press.
Owen, Bernard, 2002. "Le système électoral et son effet sur la représentation parlementaire des partis: le cas européen", LGDJ;
Riker, William. 1980. Liberalism Against Populism: A Confrontation Between the Theory of Democracy and the Theory of Social Choice. Prospect Heights, IL: Waveland Press.
Thompson, Dennis F. 2004. Just Elections: Creating a Fair Electoral Process in the U.S. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226797649
Ware, Alan. 1987. Citizens, Parties and the State. Princeton: Princeton University Press.
Aristotle (1912). Politics. Prevod: William Ellis — preko Vikizvornika.
Diodorus Siculus (1814). Historical Library. Prevod: G. Booth — preko Vikizvornika.
Plato. The Republic. Prevod: Benjamin Jowett — preko Vikizvornika.
Livy (1905). From the Founding of the City. Prevod: Rev. Canon Roberts — preko Vikizvornika.
Balot, R. K. (2009). A Companion to Greek and Roman Political Thought. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-5143-6.
Bongard-Levin, G. M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8.
Buckley, T. (1996). Aspects of Greek History 750–323 BC: A Source-based Approach. Routledge. ISBN 0-415-09958-7.
Cartledge, Paul (2003). Spartan reflections. University of California Press. ISBN 0-520-23124-4.
Crawford, Michael (1974). Roman Republican Coinage. Cambridge University Press.
Clarke, P.; Foweraker, J. (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 0-415-19396-6.
Dahl, R.; Shapiro, I.; Cheibub, C. A. (2003). The Democracy Sourcebook. MIT Press. ISBN 0-262-54147-5.
Dunn, J. (1994). Democracy: the unfinished journey 508 BC – 1993 AD. Oxford University Press. ISBN 0-19-827934-5.
Dunn, J. (2006). Democracy: a history. Atlantic Monthly Press. ISBN 0-87113-931-6.
Durant, W. (1942). The Story of Civilization. Simon and Schuster.
Heideking, J.; Henretta, J. A.; Becker, P. (2002). Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850. Cambridge University Press. ISBN 0-521-80066-8.
Keane, J. (2004). Violence and Democracy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54544-7.
Keyssar, A. (2001). The Right to Vote: The Contested History of Democracy in the United States . Basic Books. ISBN 0-465-02969-8.
Lijphart, A. (1999). Patterns of Democracy. Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries. Yale University Press. ISBN 0-300-07893-5.
Livy; De Sélincourt, A.; Ogilvie, R. M.; Oakley, S. P. (2002). The early history of Rome: books I-V of The history of Rome from its foundations. Penguin Classics. ISBN 0-14-044809-8.
Macpherson, C. B. (1977). The Life and Times of Liberal Democracy. Oxford University Press. ISBN 0-19-289106-5.
Manglapus, R. S. (1987). Will of the People: Original Democracy in Non-Western Societies. Greenwood Press. ISBN 0-313-25837-6.
Ober, J.; Hedrick, C. W. (1996). Dēmokratia: a conversation on democracies, ancient and modern. Princeton University Press. ISBN 0-691-01108-7.
Ober, J. (2008). Democracy and knowledge: innovation and learning in classical Athens. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13347-8.
Ostwald, M. (2000). Oligarchia: The Development of a Constitutional Form in Ancient Greece. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-07680-8.
Pomeroy, S. B.; Burstein, S. M.; Donlan, W.; Roberts, J. T. (1999). Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History . Oxford University Press. ISBN 0-19-509742-4.
Powell, A. (2001). Athens and Sparta: Constructing Greek Political and Social History from 478 BC. Routledge. ISBN 0-415-26280-1.
Raaflaub, K. A.; Ober, J.; Wallace, R. W. (2007). Origin of Democracy in Ancient Greece. University of California Press. ISBN 978-0-520-24562-4.
Robinson, E. W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8.
Robinson, E. W. (2003). Ancient Greek Democracy: Readings and Sources. Blackwell Publishing. ISBN 0-631-23394-6.
de Sainte, C. G. E. M. (2006). The Class Struggle in the Ancient Greek World. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3.
Sharma, J. P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India . Motilal Banarsidass.
Thorley, J. (1996). Athenian Democracy. Routledge. ISBN 0-415-12967-2.
Bailkey, N. (jul 1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Cartledge, P. (april 1994). „Ancient Greeks and Modern Britons”. History Today. 44 (4): 27. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Hansen, M. H. (april 1992). „The Tradition of the Athenian Democracy A. D. 1750–1990”. Greece & Rome. 39 (1): 14—30. JSTOR 643118. doi:10.1017/S0017383500023950  . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Jacobsen, T. (jul 1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Larsen, J. A. O. (januar 1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Lipset, S. M. (mart 1959). „Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy”. The American Political Science Review. 53 (1): 69—105. JSTOR 1951731. S2CID 53686238. doi:10.2307/1951731. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Muhlberger, S.; Paine, P. (proleće 1993). „Democracy's Place in World History”. Journal of World History. 4 (1): 23—45. JSTOR 20078545. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Strauss, B. (april 1994). „American Democracy Through Ancient Greek Eyes”. History Today. 44 (4): 32. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Rhodes, P. J. (1981). „The Selection of Ephors at Sparta”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (4): 498—502. JSTOR 4435780.
Weingast, B. (jun 1997). „The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy”. The American Political Science Review. 91 (2): 245—263. JSTOR 2952354. S2CID 144556293. doi:10.2307/2952354. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Charles, T. (2004). Contention and Democracy in Europe, 1650–2000. Cambridge University Press. ISBN 0-521-53713-4.
Corrin, J. P. (2002). Catholic Intellectuals and the Challenge of Democracy. University of Notre Dame Press. ISBN 0-268-02271-2.
Diamond, L.; Plattner, M. (1996). The Global Resurgence of Democracy . Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5305-2.
Kaplan, Temma. Democracy: A World History (Oxford University Press, 2014)
Markoff, J. (1996). Waves of Democracy. Pine Forge Press. ISBN 0803990197.
Putnam, R.; Leonardi, R.; Nanetti, R. Y. (1994). Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton University Press. ISBN 0-691-03738-8.
Vanhanen, T. (1984). The Emergence of Democracy: A comparative study of 119 states, 1850–1979. Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-122-9.
Wood, G. S. (1993). The Radicalism of the American Revolution. Vintage Books. ISBN 0-679-73688-3.

Spoljašnje veze uredi

Mediji vezani za članak Izbori na Vikimedijinoj ostavi

Republička izborna komisija
O izborima za narodne poslanike
PARLINE database on national parliaments. Results for all parliamentary elections since 1966
"Psephos", archive of recent electoral data from 182 countries
ElectionGuide.org — Worldwide Coverage of National-level Elections
parties-and-elections.de: Database for all European elections since 1945
Angus Reid Global Monitor: Election Tracker
ACE Electoral Knowledge Network — electoral encyclopedia and related resources from a consortium of electoral agencies and organizations.
International Foundation for Electoral Systems
International Institute for Democracy and Electoral Assistance
European Conferences of Electoral Management Bodies (Council of Europe)
OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR)
European Election Law Association (Eurela), closed in 2008
List of Local Elected Offices in the United States Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2016)
Caltech/ MIT Voting Technology Project

[1] Izbori i izborni sistem

[2] Izbori | Republički zavod za statistiku Srbije

[3] Evropski izbori

[Brit-4] v ^g ^d "Election (political science)". Encyclopædia Britannica. Retrieved 18 August 2009

[Robinson1997-5] Eric W. Robinson (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. str. 22—23. ISBN 978-3-515-06951-9.

[6] Agananooru. Chennai: Saiva Siddantha Noor pathippu Kazhagam. 1968. str. 183—186.

[Nitish2011-7] Nitish K. Sengupta (1. 1. 2011). „The Imperial Palas”. Land of Two Rivers: A History of Bengal from the Mahabharata to Mujib. Penguin Books India. str. 39—49. ISBN 978-0-14-341678-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[8] Biplab Dasgupta (1. 1. 2005). European Trade and Colonial Conquest. Anthem Press. str. 341—. ISBN 978-1-84331-029-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[VKA_2010-9] VK Agnihotri, ur. (2010). Indian History (26th izd.). Allied. str. B—62—B—65. ISBN 978-81-8424-568-4.

[10] „Pre-Independence Method of Election”. Tamil Nadu State Election Commission, India. Arhivirano iz originala 29. 10. 2011. g. Pristupljeno 3. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[11] „Ephor | Spartan magistrate”.

[12] Herodotus. The Histories. Project Gutenberg.

[13] „Ancient Greek Democracy”.

[14] „Birth of Democracy: Solon the Lawgiver”.

[15] Aristotle. The Constitution of Athens. Project Gutenberg.

[16] „Solon | Biography, Reforms, Importance, & Facts”.

[17] Cai, J.; Garner, J. L.; Walkling, R. A. (2009). „Electing Directors”. Journal of Finance. 64 (5): 2387—2419. S2CID 6133226. doi:10.1111/j.1540-6261.2009.01504.x.

[18] Sandri, Giulia; Seddone, Antonella (11. 9. 2015). Party Primaries in Comparative Perspective. Routledge. str. 1. ISBN 9781472450388. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[19] Glazer, Amihai; Glazer, Debra G.; Grofman, Bernard (1984). „Cumulative Voting in Corporate Elections: Introducing Strategy into the Equation”. South Carolina Law Review. 35 (2): 295—311.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]