Изгубљени викенд
Izgubljeni vikend (engl. The Lost Weekend) je američki dramski film noar iz 1945. godine, režisera Bilija Vajldera, u kome glavne uloge tumače Rej Miland i Džejn Vajman. Zasnovan je naistoimenom romanu Čarlsa R. Džeksona o piscu alkoholičaru. Film je bio nominovan za sedam Oskara, a osvojio je četiri: za najbolji film, najbolju režiju, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario. Takođe je podelio Gran pri na prvom Filmskom festivalu u Kanu, što ga čini jednim od samo tri filma — druga dva su Marti (1955) i Parazit (2019) — koji je osvojio i Oskara za najbolji film i najvišu nagradu u Kanu.
| Izgubljeni vikend | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The Lost Weekend |
| Režija | Bili Vajlder |
| Scenario | Čarls Breket Bili Vajlder |
| Producent | Čarls Breket |
| Temelji se na | Izgubljeni vikend (Čarls R. Džekson) |
| Glavne uloge | Rej Miland Džejn Vajman |
| Muzika | Mikloš Roža |
| Direktor fotografije | Džon F. Zajc |
| Montaža | Doun Harison |
| Producentska kuća | Paramount Pictures |
| Studio | Paramount Pictures |
| Godina | 1945. |
| Trajanje | 101 minuta[1] |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 1,25 miliona dolara |
| Zarada | 11 miliona dolara[2][3] |
| IMDb veza | |
Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 97% na osnovu 70 recenzija, sa prosečnom ocenom 8,4/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Nepokolebljivo iskren pogled direktora Bilija Vajldera na efekte alkoholizma možda je donekle prigušio uticaj vremena, ali ostaje moćan i izuzetno pronicljiv film”.[4] Godine 2011, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja”.[5][6]
Radnja uredi
Jednog četvrtka, njujorški pisac alkoholičar Don Birnam pakuje se za odmor preko vikenda sa svojim bratom Vikom. Kada Donova devojka Helen svrati sa dve karte za koncert tog dana, Don predlaže da Vik ode sa Helen. Znajući da su se rešili svog pića koje je Don sakrio u stanu i misleći da nema novca za još, oni odlaze na koncert.
Nakon što je pronašao deset dolara koje je Vik ostavio čistačici, Don kreće u Netov bar, navraćajući usput u prodavnicu pića da kupi dve boce viskija. Don namerava da se vrati kući na vreme da se nađe sa Vikom i uhvati voz, ali gubi pojam o vremenu zbog opijanja. Kada stigne kući, vidi Vika kako odlazi, a Helen govori da će ostati i čekati Dona. Don se ušunja nazad u stan, gde sakrije jednu od svojih flaša pića, a popije drugu.
U petak, nazad u Netovom baru, Net kritikuje Dona što se tako loše ophodio prema Helen. Don kaže Netu da namerava da napiše roman o svojoj borbi sa alkoholizmom, pod nazivom Flaša. Priseća se kako je prvi put sreo Helen u operi, gde im je garderober pomešao kapute. On i Helen su se zaljubili, a on je za to vreme ostao trezan. Kada je otišao da upozna njene roditelje, slučajno ih je čuo kako pričaju o tome da je nezaposlen, pitajući se da li je dovoljno dobar za njihovu ćerku. Izgubio je živce i iskrao se. Ona je otišla u njegov stan, gde je Vik pokušao da ga pokrije, ali Don je priznao da ima dve ličnosti: „Dona pisca”, čiji strah od neuspeha ga opija, i „Dona pijanca” koga uvek mora da spašava Vik. Helen je odlučila da mu pomogne.
Nakon što je Netu ispričao priču koja stoji iza njegovog predloženog romana, Don se vraća kući da bi počeo da je piše. Međutim, njegova žudnja za alkoholom ga nadvladava i on počinje očajničku potragu za drugom flašom od prethodne noći, za koju zna da je negde sakrio. Pošto nije uspeo da ga pronađe, posećuje drugi bar, gde je izbačen nakon što je pokušao da ukrade novac iz ženske tašne jer nije imao dovoljno da plati račun. Vrativši se u svoj stan, pronalazi bocu koju je sakrio i ispija je do dna.
Don se budi u subotu, bez novca, i pokušava da založi svoju pisaću mašinu kako bi mogao da kupi još alkohola, ali zalagaonice su zatvorene za Jom kipur. Očajnički tražeći novac, posećuje Gloriju, prostitutku koja je zaljubljena u njega. Ona mu daje nešto novca, ali on pada niz njene stepenice i onesvesti se.
Don se u nedelju budi na odeljenju za alkoholičare gde bolničar Bim Nolan ismejava njega i druge pritvorene alkoholičare. Bim se nudi da mu pomogne da izleči delirijum tremens, ali Don odbija pomoć i beži dok je osoblje zaokupljeno razularenim, nasilnim pacijentom.
Don u ponedeljak krade flašu viskija iz prodavnice, nakon što je pretio vlasniku, i provodi dan pijući. Pateći od delirijum tremensa, halucinira košmarnu scenu u kojoj slepi miš uleti u njegov prozor i ubije miša, prolivajući mu krv. Helen se zatim vraća. Pronašavši Dona u delirijumu, ona ostaje i prenoći na njegovom kauču.
U utorak ujutru, Don se iskrade i založi Helenin kaput, onaj koji ih je spojio. Ona ga prati do zalagaonice i od vlasnika saznaje da je zamenio kaput za svoj pištolj, za koji kod kuće ima metke. Ona juri do Donovog stana i prekida ga neposredno pre nego što bi se on samoubio. Dok ga moli, Net stiže da vrati Donovu pisaću mašinu. Nakon što Net ode, Helen ga ubeđuje da su „Don pisac” i „Don pijanac” ista osoba. On se obavezuje da napiše svoj roman Flaša, posvećen njoj, koji će ispričati događaje tokom vikenda. On ispušta cigaretu u čašu viskija da bi ga učinio nepitkim kao dokaz svoje odlučnosti.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Rej Miland | Don Birnam |
| Džejn Vajman | Helen Sent Džejms |
| Filip Teri | Vik Birnam |
| Hauard da Silva | Net |
| Doris Dauling | Glorija |
| Frenk Fejlen | Bim Nolan |
| Meri Jang | gospođa Deveridž |
| Anita Bolster | gospođa Foli |
| Lilijan Fontejn | gospođa Sent Džejms |
| Luis Rasel | gospodin Sent Džejms |
| Frenk Ort | garderober u operi |
Produkcija uredi
Vajldera je prvobitno privukao ovaj materijal nakon što je radio sa Rejmondom Čandlerom na scenariju za film Dvostruka obmana. Čandler je u to vreme bio alkoholičar u procesu oporavljanja, a stres i buran odnos sa Vajlderom tokom saradnje doveli su do toga da ponovo počne da pije. Vajlder je snimio film, delimično, da bi pokušao da sebi objasni Čandlera.[7]
Vajlder je prvobitno želeo Hosea Ferera za ulogu Dona, ali ovaj ju je odbio. Prvi izbor Čarlsa Breketa za ulogu Helen bila je Olivija de Hevilend, ali ona je bila umešana u tužbu koja joj je sprečila da bude u bilo kom filmu u to vreme. Rečeno je da su za tu ulogu razmatrane i Ketrin Hepbern i Džin Artur.[8]
Većina filma snimljena je u studiju Paramount u Holivudu. Vajlder je, međutim, insistirao da deo filma snime na lokaciji u Njujorku kako bi se stvorio poseban osećaj realizma. Dana 1. oktobra 1944. Vajlder i njegova mala ekipa počeli su da snimaju u Njujorku, uglavnom duž Treće avenije u centru istočnog Menhetna. Da bi dodatno stvorili realističnu atmosferu, Vajlder i njegova ekipa koristili su skrivene kamere, postavljajući ih iza kutija ili u zadnji deo kamiona, i snimajući Milanda dok je hodao Trećom avenijom među stvarnim pešacima koji nisu znali da se snima film. Produkcija je takođe imala jedinstvenu dozvolu za snimanje u bolnici Belevju na odeljenju za alkoholičare; ovaj zahtev je budućim filmovima bio odbijen. Nakon završetka snimanja u Njujorku, glumci i ekipa su se vratili u Kaliforniju da bi nastavili sa glavnim snimanjem, gde su rekreirali nekoliko njujorških lokacija, uključujući repliku „Pi Džej Klarka”, taverne koju je često posećivao autor Čarls Džekson.[9]
Film je takođe proslavio efekat kamere „lik koji ide ka kameri u omamljenosti kako vreme prolazi”.
Kada je Izgubljeni vikend bio završen, prikazan je publici koja se smejala onome što su smatrali Milandovim preteranim nastupom, a studio je razmišljao da odloži film. Deo problema je bio u tome što verzija prikazana na pretpremijeri nije imala originalnu muzičku temu Mikloša Rože, već je umesto toga koristila privremenu numeru koja je sadržala optimističnu džez muziku. Međutim, kada je Rožina muzika uključena u film, zajedno sa ponovnim snimanjem poslednje scene, publika i kritičari su pozitivno reagovali. Muzička partitura filma bila je među prvima koja je uključivala teremin, korišćen za stvaranje teme alkoholizma.[10][9]
Film se značajno razlikuje od knjige po tome što izostavlja zapažene homoseksualne prizvuke romana, naime snažnu implikaciju da je Don Birnam (kao i autor knjige, Čarls Džekson) pritajeni homoseksualac.[11]
Industrija alkoholnih pića pokrenula je kampanju da potkopa film čak i pre njegovog objavljivanja. Allied Liquor Industries, nacionalna trgovinska organizacija, napisala je otvoreno pismo studiju u kojem je upozorila da će grupe protiv alkohola koristiti film da ponovo uvedu prohibiciju. Strane zainteresovane za alkoholna pića su navodno angažovali gangstera Frenka Kostela da ponudi studiju 5 miliona dolara da kupi negativ filma kako bi ga spalio.[12] Vajlder se našalio: „Da su meni ponudili 5 miliona dolara, ja bih [spalio negativ]”.[13]
Prijem uredi
Zarada uredi
Film je ostvario komercijalni uspeh. Snimljen sa budžetom od 1,25 miliona dolara, zaradio je 11 miliona dolara na bioskopskim blagajnama,[traži se izvor] sa 4,3 miliona dolara od iznajmljivanja američkih bioskopa.[14]
Oskari uredi
Na 18. dodeli Oskara u maju 1946. Izgubljeni vikend je bio nominovan u sedam kategorija, od kojih je pobedio u četiri.
| Kategorija | Nominovani | Rezultat |
|---|---|---|
| Najbolji film | Čarls Breket | Osvojeno |
| Najbolji režiser | Bili Vajlder | Osvojeno |
| Najbolji glumac | Rej Miland | Osvojeno |
| Najbolji adaptirani scenario | Bili Vajlder i Čarls Breket | Osvojeno |
| Najbolja fotografija | Džon F. Zajc | Nominacija |
| Najbolja originalna muzika | Mikloš Roža | Nominacija |
| Najbolja montaža | Doun Harison | Nominacija |
Kanski filmski festival uredi
Ovaj film je takođe podelio Gran Pri 1946. na prvom Filmskom festivalu u Kanu, a Miland je nagrađen za najboljeg glumca. Do danas, Izgubljeni vikend, Marti (1955) i Parazit (2019) su jedini filmovi koji su ikada osvojili i Oskara za najbolji film i najvišu nagradu na Filmskom festivalu u Kanu. (Marti je dobio Zlatnu palmu, koja je, počevši od festivala 1955. godine, zamenila Gran Pri kao najviša nagrada.)[15][16][17]
Nacionalni registar filmova uredi
Godine 2011. Kongresna biblioteka Sjedinjenih Država proglasila je film „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim” i odabrala ga je za čuvanje u Nacionalnom registru filmova.[18] Registar je izjavio da je film „beskompromisan pogled na razorne posledice alkoholizma” i da je „spojio ekspresionistički film-noar stil sa dokumentarnim realizmom kako bi uronio gledaoce u mučna iskustva njujorškog pisca koji je spreman da uradi skoro sve za piće.”[18]
Adaptacije uredi
Izgubljeni vikend je adaptiran kao radio predstava u emisiji The Screen Guild Theater 7. januara 1946. u kojoj su Miland, Vajmanova i Fejlen ponovili svoje uloge iz filma.
Dana 10. marta 1946, tri dana nakon osvajanja Oskara, Miland se pojavio kao gost u radio emisiji Džek Beni Šou. U lažnoj verziji filma Izgubljeni vikend, Miland i Džek Beni su igrali braću blizance alkoholičare. Fil Haris, koji je inače u emisiji igrao vođu benda Džeka Benija koji žestoko pije, igrao je brata koji je pokušao da ubedi Reja i Džeka da odustanu od alkohola. („Dame i gospodo”, rekao je spiker, „mišljenja koja je izneo gospodin Haris su napisana u scenariju i nisu nužno njegova sopstvena.”) U sceni odeljenja za alkoholičare, Frenk Nelson je igrao bolničara koji je obećao Reju i Džeku da će uskoro u delirijumu početi da vide vizije čudnih životinja. Kada su se pojavile delirijumske vizije (sa Melom Blankom koji je obezbeđivao cviljenje svinja, čavrljanje majmuna i druge zvučne efekte životinja), Rej ih je oterao. „Rej, otišli su! Šta si uradio?”, vikao je Beni. Miland je odgovorio: "Bacio sam svog Oskara na njih!”
Reference uredi
- ^ „THE LOST WEEKEND - DIARY OF A DIPSOMANIAC (PG)”. British Board of Film Classification. 1945-08-23. Pristupljeno 2013-01-27.
- ^ Box Office Information for The Lost Weekend. The Numbers. Retrieved March 8, 2014.
- ^ "60 Top Grossers of 1946", Variety 8 January 1947 p8
- ^ „The Lost Weekend (1945)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Pristupljeno 31. 1. 2022.
- ^ „With "20,000 Leagues," the National Film Registry Reaches 700”. Library of Congress. Pristupljeno 2020-11-24.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 2020-11-24.
- ^ „Shadows of Suspense”. Double Indemnity Universal Legacy Series DVD. Universal Studios. 2006.
- ^ Robert Osborne of Turner Classic Movies
- ^ a b Phillips, Gene (2010). Some Like It Wilder: The Life and Controversial Films of Billy Wilder (na jeziku: engleski). University Press of Kentucky. str. 76—78. ISBN 978-0813173672. Pristupljeno 8. 10. 2017.
- ^ „MIKLÓS RÓZSA”. International Film Music Critics Association. Pristupljeno 3. 11. 2012.
- ^ „'Farther and Wilder' by Blake Bailey”. Pristupljeno 13. 5. 2016.
- ^ Phillips, Gene (2010). Some Like It Wilder: The Life and Controversial Films of Billy Wilder (na jeziku: engleski). University Press of Kentucky. str. 83. ISBN 9780813173672. Pristupljeno 16. 1. 2019.
- ^ Terrall, Ben. „The Lost Weekend” (PDF). filmnoirfoundation.org. Pristupljeno 16. 1. 2019.
- ^ "All-Time Top Grossers", Variety, 8 January 1964 pg 69.
- ^ „The Lost Weekend Awards”. Imdb.
- ^ „Marty Awards”. Imdb.
- ^ „A BRIEF HISTORY OF THE PALME D'OR”. Festival de Cannes Official Website. Festival De Cannes. Arhivirano iz originala 26. 05. 2018. g. Pristupljeno 01. 10. 2022.
- ^ a b „2011 National Film Registry More Than a Box of Chocolates”. Library of Congress. 28. 12. 2011. Pristupljeno 28. 12. 2011.
Spoljašnje veze uredi
- Izgubljeni vikend na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Izgubljeni vikend na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
- Izgubljeni vikend na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
- Изгубљени викенд na sajtu AFI (jezik: engleski)
- Izgubljeni vikend na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- The Lost Weekend recenzija filma na filmsite.org
- The Lost Weekend on Screen Guild Theater: January 7, 1946
