Ildefons Serda
Ildefons Serda i Sunjer (kat. Ildefons Cerdà i Sunyer, šp. Ildefonso Cerdá y Suñer, ildəˈfons səɾˈða; Senteljes, 23. decembar 1815 – Kaldas de Besaja, 21. avgust 1876), takođe poznat i kao Ildefonso Serda i Sunjer na španskom, bio je progresivni katalonski i španski urbanistički planer, koji je osmislio "proširenje" Barselone iz 19. veka pod nazivom Ešample. Bio je osnivač modernog planiranja gradova i skovao je novu reč “urbanizacija”.[1]
Ildefons Serda | |
|---|---|
.jpg) Portret koji je naslikao Ramon Marti Alsina | |
| Datum rođenja | 23. decembar 1815. |
| Mesto rođenja | Senteljes, Španija |
| Datum smrti | 21. avgust 1876. (60 god.) |
| Mesto smrti | Las Kaldas de Besaja, Španija |
| Zanimanje | urbanistički planer, građevinski inženjer, političar |
| Delovanje | Osmislio proširenje Barselone poznato kao "Ešample" |
Biografija uredi
Serda je rođen u Senteljesu, u Kataloniji, u Španiji, 1815. godine.[2] Učio je za inženjera građevine u Školi za inženjere građevina, kanala i luka u Madridu. Živeo je u raznim gradovima u Španiji pre nego što se zadržao u Barseloni 1848. godine i oženio Klotildom Boš. Nakon smrti svoje braće, Serda je nasledio porodično bogatstvo i napustio državnu službu. Zainteresovao se za politiku i proučavanje urbanističkog planiranja.
Kada je tadašnja vlada konačno popustila pod javnim pritiskom i dozvolila da se bedemi Barselone sruše, shvatio je potrebu za planiranjem proširenja grada, kako bi ono postalo efikasno mesto u kome bi moglo skladno da se živi, za razliku od zakrčenog starog grada u okviru bedema, koji je bio sklon epidemijama. Kada nije uspeo da nađe adekvatna referentna dela, sam je započeo posao pravljenja takvog dela od nule i nazvao ga je Ensanče ili Ešample, pozajmljujući nekoliko tehnoloških ideja od svojih savremenika kako bi napravio jedinstveni i potpuno moderni integrisani koncept koji je bio pažljivo osmišljen.
Nastavio je da stvara projekte i poboljšava postojeće dizajnove tokom svog životnog veka, kao i da razvija svoje teorije vezane za šire planske kontekste (na nivou regionalnog planiranja). Tokom tog procesa, izgubio je svo porodično nasledstvo i umro je 1876. godine kao siromah u velikim dugovima, budući da nikada nije plaćen za svoje glavno remek-delo, osmišljavanje Barseloninog Ešamplea.
Dostignuća uredi
Serda je bio višestran čovek, koji je, u pohodu za svojom vizijom, napustio stabilan posao u građevini, kandidovao se na izborima i postao član Kortesa (španskog parlamenta). Tamo je učestvovao u pravljenju korisnih zakona, sastavio je detaljnu topografsku mapu okruženja Barselone i napisao je teoretske traktate kao podršku za sve svoje veće projekte planiranja. Zapravo je skovao nekoliko značajnih reči na španskom jeziku, uključujući i urbanización (urbanizacija).
Pristup uredi
Serda se fokusirao na ključne potrebe: prevashodno, potrebu za svetlošću, prirodnim osvetljenjem i ventilacijom u stanovima (na njega je drastično uticao sanitarni pokret), potrebu za zelenišom u okruženju ljudi, potrebu za efektivnim sistemom odlaganja otpada uključujući dobru kanalizaciju, kao i potrebu za besprekornim kretanjem ljudi, dobara, energije i informacija.
Njegov dizajn je predstavljao pristup orijentisan na mreže daleko ispred svog vremena. Raspored ulica i mrežni plan su optimizovani da osiguraju mesto za pešake, kočije, tramvaje na konjsku vuču, urbane železničke linije (do tada nepoznate), gasovod i kanalizaciju velikog kapaciteta kako bi se sprečila česta plavljenja, ali bez zapostavljanja javnih i privatnih vrtova i ostalih ključnih pogodnosti. Najnovije tehničke inovacije su inkorporirane u njegov dizajn, kako bi mogle da doprinesu poboljšanju integracije, ali je i sam osmišljavao nove značajne koncepte, uključujući logički sistem prilagođavanja zemljišta koji je bio od suštinskog značaja za uspeh njegovog projekta, a sproveo je i temeljnu statističku analizu tadašnjih uslova radničke klase, kako bi demonstrirao posledice zakrčenosti.
Kontroverza uredi
Njegov plan za Barselonu je prošao kroz dve velike izmene; druga verzija, koju je odobrila tadašnja španska vlada, i dalje je prepoznatljiva u izgleu današnjeg Ešamplea, mada su nisku spratnost zgrada i vrtove u svakom gradskom bloku izbacili političari koji su popustili zbog imovinske spekulacije. Pored toga, samo jedna od dve planirane dijagonalne ulice je na kraju realizovana. Kulturalno, Ešample je bio (i i dalje jeste) nastanjen imućnijima, umesto što je integrisao društvene klase. Mnoge katalonske arhitekte njegovog vremena su bili protiv Serdinih ideja, pa su ga čak optuživali za promovisanje socijalizma; na kraju su ipak oni dizajnirali modernističke fasade koje su proslavile ovu četvrt.
Značajna dela uredi
- Teoría de la Construcción de Ciudades ("Teorija izgradnje gradova", 1859), napisano kao podrška svom preliminarnom projektu iz 1855. godine za proširenje Barselone.
- Teoría de la Viabilidad Urbana y Reforma de la de Madrid ("Teorija urbane održivosti i reforme Madrida", 1861), kao podrška za njegove dizajnove za reformu unutrašnjeg grada za prestonicu Španije.
- Teoría del Enlace del Movimiento de las Vías Marítimas y Terrestres ("Teorija povezivanja kretanja na kopnenim i morskim putevima", 1863), kao pratnja Preliminarnom projektu za intermodalni sistem put-železnica-more u luci Barselone
- Teoría General de la Urbanización ("Generalna teorija urbanizacije", 1867), kao podrška njegovom projektu proširenja Barselone iz 1859. godine.
- Teoría General de la Rurización ("Generalna teorija ruralizacije")
Reference uredi
- ^ Caves 2004, str. 77
- ^ „CERDÁ” (PDF). Generalitat de Catalunya. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 3. 2014.
Literatura uredi
- Arturo Soria y Puig (ed): Cerdá: the five bases of the general theory of urbanization, Electa, 1999
- Pallares-Barbara, Montserrat; Badia, Anna; Duch, Jordi (2011). „Cerdà and Barcelona: The need for a new city and service provision”. Urbani Izziv. 22 (2): 122—136. doi:10.5379/urbani-izziv-en-2011-22-02-005
. - Aibar, Eduardo; Bijker, Wiebe E. (1997). „Constructing a City: The Cerdà Plan for the Extension of Barcelona”. Science, Technology, & Human Values. 22: 3—30. S2CID 39838806. doi:10.1177/016224399702200101.
- Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge.
Spoljašnje veze uredi
- Ildefons Cerdà. Personalitat i ideologia
- Biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. oktobar 2007)
- 15 članaka o Ildefonsu Serdi, njegova dela i njihov značaj za Barselonu, Barcelona Metropolis, jesen 2009.