Ilija Popović
Ilija Popović (1917 – 1943) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| ilija popović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Profesija | radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1941. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 20. decembra 1951. |
Biografija uredi
Rođen je 28. jula 1917. godine u Donjem Lapcu, u siromašnoj zemljoradničkoj porodici. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu. U šesnaestoj godini je napustio porodičnu kuću i otišao da uči opnačarski zanat. Radio je u beogradskom pristaništu kao šegrt i obalski radnik. Učestvovao je u štrajkovima i demonstracijama, zbog čega je bio hapšen i zatvaran.
Nakon izbijanja oružanog ustanka 1941. godine, učestvovao je u mnogim akcijama koje su ustaničke snage izvodile na području Donjeg Lapca. Ustanku su se pridružila i sedmorica njegove braće i dve sestre. Ilija je ubrzo bio primljen za člana Komunističke partije Jugoslavije. Krajem 1941, pohađao je partijski kurs pri Okružnom komitetu KPH za Liku, u Trnavcu. Kada su krajem 1941. počele borbe s italijanskim snagama, Ilija je učestvovao u borbama u Homoljačkom klancu.
U martu 1942. godine, postao je komandir Druge čete u bataljonu „Stojan Matić“ i istakao se u borbama za oslobođenje Srba. Prilikom formiranja Prvog proleterskog bataljona Hrvatske u maju, Glavni štab Hrvatske postavio ga je za komandira čete u bataljonu. Kao komandir čete, učestvovao je, 2. avgusta, kada su Prvi proleterski bataljon Hrvatske i Udarni bataljon Prvog primorsko-goranskog odreda u napadu na italijansku motorizovanu kolonu oslobodili oko 400 ljudi, žena i dece, koje su italijanski vojnici sprovodili u internaciju. Zbog iskazanog junaštva u bici, pohvalio ga je Štab Prvog proleterskog bataljona Hrvatske.
Početkom novembra 1942, Ilija je postavljen za komandanta Drugog bataljona u novoformiranoj Trinaestoj hrvatskoj brigadi „Josip Kraš“, kojim je komandovao u borbama na području Žumberka. Učestvovao je u odbrani slobodne teritorije Žumberka, krajem januara i početkom februara 1943, od italijanskih i ustaško-domobranskih snaga. U selu Bukovici, Ilija i njegov bataljon zaustavili su napad jakih italijanskih snaga. U ovim je borbama poginulo 150 neprijateljskih vojnika i oštećena 3 tenka. Tokom ovih borbi, Ilija je bio ranjen. Za uspeh u borbi, bio je pohvaljen od Štaba Druge operativne zone Hrvatske i Štaba Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“.
Ubrzo posle borbi u Bukovici, Ilija je bio prekomandovan za konandanta Prvog bataljona u istoj brigadi. Na toj je dužnosti poginuo 2. maja 1943. godine, prilikom napada na Šentrupert (Slovenija).
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura uredi
- Vojna enciklopedija (knjiga sedma). Beograd 1974. godina.
- Narodni heroji Jugoslavije. „Partizanska knjiga“ Ljubljana, „Narodna knjiga“ Beograd, „Pobjeda“ Titograd, 1982. godina.
