Otvorite glavni meni
Ilkin atentat.jpg

Ilkin atentat je neuspeli pokušaj Jelene-Ilke Marković, udovice pukovnika Jevrema Markovića streljanog zbog učešća u Topolskoj buni, da 11. oktobra 1882. u Sabornoj crkvi ubije kralja Milana Obrenovića hicem iz revolvera. Ilka je osuđena 12. aprila 1883. na smrt streljanjem, potom pomilovana, ali je uskoro nađena zadavljena u požarevačkom zatvoru.[1]

Uzroci i opisUredi

Pukovnik Jevrem Marković, rođeni brat Svetozara Markovića i nekadašnji socijalističko-radikalski poslanik, streljan je 1878. godine usled učešća u Topolskoj buni. Naredbu o streljanju izdao je knez Milan Obrenović u želji da se razračuna sa vođama i organizatorima ove bune.[2]

Jeseni 1882. u Srbiji je nagoveštena nova politička kriza usled sukoba u vladajućoj Naprednoj stranci. Kralj je želeo tešnje povezivanje sa susednom silom Austrougarskom. Nakon diplomatskog putovanja i Beč, on se 11. oktobra parobrodom vratio u Srbiju i iskrcao na Savskom pristaništu. Krenuo je u Sabornu crkvu, na čijem ulazu je naišao na Jelenu Marković.[2]

Udovica, obučena u crno odelo, izvukla je revolver i sa razdaljine od dvanaest koraka ispalila hitac na Obrenovića. Međutim, u pucanju neiskusna Ilka je kralja promašila. Odmah je razoružana, kako ne bi ispalila još jedan hitac.[3][2] Kuršum (pištoljsko zrno) koji je ispaljen je sačuvan. Kralj Milan je nakon događaja naredio da se optoči dragim kamenjem i koristio ga kao iglu za kravatu. Danas se ovaj artefakt nalazi u Muzeju grada Beograda.[4]

PoslediceUredi

Ispitivanje Jelene Marković trajalo je mesecima. Sve vreme je tvrdila da nije imala saučesnika. Nekoliko Ilkinih prijatelja i poznanika su uhapšeni, ali je samo njena rođaka Lena Knićanin dovedena u vezu sa atentatom. Ona je bila udovica oficira i pukovnika Antonija Knićanina. Prilikom saslušanja, priznala je da je bila upoznata sa Ilkinim planovima.[5][6]

Ilka je osuđena na smrt 12. aprila 1883. godine. Suđeno joj je za pokušaj atentata iz ličnih pobuda. Politička pozadina ovog događaja nije otkrivena. Ilka je zatim pomilovana i poslata u zatvor u Požarevcu. Nekoliko sedmica kasnije pronađena je zadavljena u svojoj ćeliji. Sem toga, Lena je nađena obešena u zatvoru 28. marta 1883.[5][6]

Obe smrti dogodile su se pod sumnjivim okolnostima: vojnik na straži kod Lene Knićanke, takođe je poginuo. U oba slučaja po jedan lekar iz komisije za uviđaj izdvojio je svoje mišljenje da se ne radi o samoubistvu (kod Knićanke bio je to Lazar Paču).[7]

Godine 1891. kralj Milan i Milutin Garašanin optuživali su se u štampi kao naredbodavci ubistva. Kralj Milan je pokušao da atentat iskoristi protiv radikala, ali isleđenje nije dokazalo njihovo učešće. Ipak, vođe radikala su znale za njegovu pripremu, što potvrđuje i Raša Milošević, član Glavnog odbora Radikalne stranke.[1]

U popularnoj kulturiUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 Milošević, Rade (1923). Timočka buna. Beograd. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Jovanović, Slobodan (1934). Vlada Milana Obrenovića III. Beograd. str. 73—80,92—95. 
  3. ^ Sretenović 1990, str. 166.
  4. ^ „Kuršum blizu duše”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  5. 5,0 5,1 „Ilkin atentat”. Istorijska biblioteka. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  6. 6,0 6,1 Sretenović 1990, str. 171.
  7. ^ „Pucanj u Sabornoj crkvi”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  8. ^ Ilka na IMDB
  9. ^ Ilka na sajtu Jutjub, Zvanični kanal RTS Kulturno - umetnički program.

LiteraturaUredi