Википедија

Ilham Alijev

4. председник Азербејџана (2008—)

Ilham Hejdar oglu Alijev (azer. İlham Heydər oğlu Əliyev; Baku, 24. decembar 1961) azerbejdžanski je političar. On je trenutni i četvrti po redu predsednik Azerbejdžana.

Ilham Alijev
Ilham Alijev 2023.
Lični podaci
Datum rođenja(1961-12-24)24. decembar 1961. (62 god.)
Mesto rođenjaBaku, Azerbejdžanska SSR, SSSR (danas Azerbejdžan)
DržavljanstvoAzerbejdžansko
NarodnostAzer
ReligijaŠiitski islam
UniverzitetMGIMO
ProfesijaDoktor političkih nauka
Porodica
SupružnikMehriban Alijeva
Decasin Hejdar, ćerke Arzu i Lejla
Politička karijera
Politička
stranka		Partija Novi Azerbejdžan
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 31. oktobra 2003.
PrethodnikHejdar Alijev
7. predsednik Vlade Azerbejdžana
4. avgust 2003 — 4. novembar 2003.
PrethodnikArtur Rasizade
NaslednikArtur Rasizade
Potpis

Biografija uredi

Ilham Alijev je rođen kao sin zamenik načelnika odeljenja KGB-a u Bakuu Hejdara Alijeva, koji je zatim postao sekretar CK Komunističke partije SSR Azerbejdžana.[1] Ilham je 1977. maturirao u srednjoj školi №6 u okrugu Sabail grada Bakua koji se nalazi na obali Kaspijskog mora.[2]

Završivši srednje obrazovanje Ilham je upisao studije na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO). Postdiplomske studije je upisao nakon diplomiranja 1982.[3] Iste godine, na poziv Jurija Andropova, porodica Alijev se preselila u Moskvu. Na pitanje Mihaila Gusmana (ITAR-TASS) o prijemu u MGIMO, Ilham Alijev je rekao:


Magistrirao je istorijske nauke, i ostaje na institutu kao predavač.[5] Kasnije je postao počasni doktor nauka na brojnim univerzitetima poput Univerziteta Linkoln (SAD), MGIMO (Rusija), Bilkentskog Univerziteta (Turska), Nacionalne Poreske akademije (Ukrajina), Univerziteta nafte i gasa u Ploešti (Rumunija), Univerzitet Kjung Hi (Južna Koreja), Jordanskoj Univerziteta (Jordan) kao i počasni profesor Univerziteta - L. N. Gumilev (Kazahstan) i Univerziteta nacionalne i svetske privrede (Bugarska).[6]

Politika uredi

Nakon što je Hejdar Alijev napustio politbiro CK KPSS, Ilham je počeo da se bavi privatnim biznisom, rukovodio je brojem industrijskih i komercijalnih preduzeća.[3] On se 1992. godine poslom preselio u Istanbul a u Azerbejdžan se vratio tek kada je njegov otac postao predsednik republike.

Od 1994. godine do avgusta 2003. godine je bio potpredsednik, a zatim prvi potpredsednik državne naftne kompanije Republike Azerbejdžana (SOCAR). Aktivno je učestvovao u sprovođenju tzv. „naftne strategije Hejdara Alijeva“.[3]

Dva puta je biran za poslanika u Mili Medžlisu (Parlament) — 1995. godine i 2000. godine.

Ilham Alijev je 1997. godine postao predsednik Olimpijskog Komiteta Azerbejdžana. Rukovodeći Olimpijskom komitetom, podigao je kvalitet sportske infrastrukture u državi. Po njegovoj inicijativi aktivno je počelo stvaranje sportskih škola i formiranje nacionalnih timova u sportovima koji se smatraju za tradicionalno uspešne u Azerbejdžanaca. Za veliki doprinos razvoju sporta i olimpijskog pokreta nagrađen je najvišim ordenom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).[3][7]

Za zamenika vladajuće partije „Novi Azerbejdžan“ izabran je 1999. godine, za prvog zamenika 2001. godine, a 2005. godine za njenog predsednika. Bio je šef poslaničke grupe u delegaciji Mili Medžilsa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 2001. godine do 2003. godine.[3] U januaru 2003. godine je izabran za zamenika predsedavajućeg Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i za člana odbora PSSE.[3] U aprilu 2004. godine je za učešće u radu PSSE i privrženost evropskim idealima izabran za počasnog člana PSSE i nagrađen medaljom.[3][8] Poslanički mandat mu je prestao postavljenjem na dužnost premijera Azerbejdžana u avgustu 2003. godine.[1][3]

Predsednik uredi

 
Ilham Alijev u poseti Poljskoj

Alijev je izabran za predsednika Azerbejdžana 15. oktobra 2003. godine. Na predsedničkim izborima dobio je 76% glasova.[9] Stupio je na dužnost 31. oktobra 2003. godine. Pri polaganju zakletve rekao je:


Pobedivši na predsedničkim izborima 15. oktobra 2008. godine, sa više od 88% glasova, Ilham Alijev je drugi put izabran za predsednika Republike Azerbejdžan.[10] Zakletvu je položio 24. septembra 2008. godine.

Privredni razvoj uredi

Kao predsednik, Ilham Alijev, se aktivno zauzeo za razvoj domaće proizvodnje, posebno naftnog sektora. Fokus unutrašnjeg razvoja je postavljen zadatak da se izvrši dalja liberalizacija ekonomije, stimulisanje domaćih investicija. U okviru nove ekonomske strategije države u program socijalnog i ekonomskog razvoja regiona (2004—2008) bili su postavljeni sledeći ciljevi: stvaranje pola miliona radnih mesta, uvećanje udela ne-robne privrede u ukupnom BDP, razvoj privatnog biznisa, kao i posebni programi finansijske pomoći privatnim regionalnim kompanijama, razvoj infrastrukture (izgradnja i rekonstrukcija puteva, zdravstvenih, obrazovnih i sportskih objekata). Kao rezultat ove strategije, BDP po glavi stanovnika je 2008. dostigao 9,500 dolara, stepen siromaštva je snižen na 29%, a prosečna plata 2007. je iznosila 214,6 dolara. Rast BDP je najveći među državama ZND, a tokom prvog mandata Ilhama Alijeva, ekonomski rast je iznosio 96%.[11][12]

Porodica uredi

Govori azerski, ruski, engleski, francuski i turski jezik.[13] On je autor mnogih istraživačkih radova o geopolitičkim aspektima naftne strategije suverenog Azerbejdžana.

Oženjen je sa Mehriban Arif kizi Pašaevom i imaju troje dece.

Nagrade i titule uredi

  • Orden Hejdara Alijeva
  • Nagrada Ihsana Dogramači za mir i međunarodne odnose (Turska)
  • Orden „Zvezda Rumunije“ (Rumunija)
  • Orden kralja Abdul-Aziza (Saudijska Arabija)
  • Orden Slave (Gruzija)
  • Veliki krst Legije časti (Francuska)
  • Orden knjaza Jaroslava Mudrog I stepena (Ukrajina)[14]
  • Veliki krst ordena za zasluge Republike Poljske (Poljska)
  • Orden Prepodobnog Sergeja Radonežskog I stepena (RPC)
  • Orden Slave Međunarodne konfederacije sportskih organizacija ZND
  • Nagrada "Dostojan prijatelj Balkana“ (Srbija)

Reference uredi

  1. ^ a b „Background - Azerbaijan: Presidential Elections 2003 (Human Rights Watch Briefing Paper, October 13, 2003)”. www.hrw.org. Pristupljeno 2021-02-01. 
  2. ^ „Official web-site of President of Azerbaijan Republic - PRESIDENT » Biography”. en.president.az (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-01. 
  3. ^ a b v g d đ e ž „Official web-site of President of Azerbaijan Republic - PRESIDENT » Biography”. web.archive.org. 2015-01-20. Arhivirano iz originala 20. 01. 2015. g. Pristupljeno 2021-02-01. 
  4. ^ Formula vlasti: 55 intervью v zolotom galstuke. - M.: TERRA-Knižnый klub, 2005. - 580 str.
  5. ^ „Upravlenie meždunarodnыh i obщestvennыh svяzeй MGIMO (U) MID …”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 11. 2009. 
  6. ^ „Aliev Ilьham Prezident Respubliki Azerbaйdžan”. Integrum.ru. Arhivirano iz originala 19. 10. 2010. g. Pristupljeno 25. 03. 2011. 
  7. ^ „Ilham Aliyev | president of Azerbaijan”. Encyclopedia Britannica. Arhivirano iz originala 25. 02. 2020. g. Pristupljeno 2017-03-23. 
  8. ^ „Ilham Heydar oglu Aliyev | Columbia University World Leaders Forum”. web.archive.org. 2017-03-26. Arhivirano iz originala 26. 03. 2017. g. Pristupljeno 2021-02-01. 
  9. ^ „Republic of Azerbaijan Presidential Election”. OSCE. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  10. ^ „AZERBAIJAN’S PRESIDENTIAL ELECTION CAMPAIGN KICKS OFF - Eurasia Daily Monitor”. web.archive.org. 2008-09-27. Arhivirano iz originala 27. 09. 2008. g. Pristupljeno 2021-02-01. 
  11. ^ „Central Intelligence Agency”. Cia.gov. Arhivirano iz originala 20. 05. 2020. g. Pristupljeno 25. 03. 2011. 
  12. ^ „Rekordnый rost эkonomiki Azerbaйdžana rezko zamedlilsя v 2007 godu”. Centrasia.ru. Arhivirano iz originala 19. 10. 2008. g. Pristupljeno 25. 03. 2011. 
  13. ^ „President Biography”. Government of Azerbaijan. Arhivirano iz originala 20. 1. 2015. g. Pristupljeno 19. 1. 2013. 
  14. ^ „Ilham Aliyev”. zakon.rada.gov.ua. Pristupljeno 2021-02-01. 

Spoljašnje veze uredi


Predsednik Azerbejdžana
2003—danas
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илхам_Алијев&oldid=27455021”