Imrih Tekeli
Imrih Tekeli (Imrich Thököly; mađ. Thököly Imre) je bio knez Transilvanije i kralj Gornje Ugarske. Zvali su ga slovačkim kraljem ili kuruckim kraljem. Priznavao je Otomansku vlast tokom svoje vladavine i borio se u Velikom turskom ratu na strani Turaka.[1][2]
| Imrih Tekeli | |
|---|---|
 Imrih Tokoli | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. septembar 1657. |
| Mesto rođenja | Kežmarok, Kraljevina Ugarska |
| Datum smrti | 13. septembar 1705. (47 god.) |
| Mesto smrti | Izmir, Osmansko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Jelena Zrinski |
| Potomstvo | Elizabeta Tokoli |
| Roditelji | Stefan Tekeli Marija Đulafi |
| Dinastija | Tekeli |
| knez Transilvanije | |
| Period | 22. septembar 1690 — 25. oktobar 1690. |
| Prethodnik | Mihalj I Apafi |
| Naslednik | Ferenc II Rakoci |
| kralj Gornje Ugarske | |
| Period | 1682—1685. |
Ime uredi
Mađarski izvori ga nazivaju Tekeli Imre (Thököly/Tököly/Tökölli Imre), turski izvori Tekeli Imre (Tökeli İmre), hravatski Mirko Tekeli (Mirko Thököly), slovački Imrih Tekeli (Imrich Tököli), a nemački Emeroh Tekeli (Emmerich Thököly). Njiego potpis je međutim bio Emerik Tekeli (Emericq Thököly).
Biografija uredi
Rođen je 25. septembra 1657, u Kežmarku, kao sin Stefana Tekelija i Marije Tekelijeve, rođene Đulafi. 1667. je počeo studirati na evangelističkom kolegiju u Prešovu. Godine 1670, za vreme okupacije Oravskog zamka, pobegao je u Transilvaniju i tako postao učesnik u ratu protiv Habzburga. Godine 1682, se oženio s Jelenom Zrinskom, hrvatskom plemićkinjom, iz srednjovekovne dinastije Zrinski. Zajedno je sa suprugom morao otići u otomansko izgnanstvo, zbog sklapanja mira u Karlovcu. Umro je 13. septembra 1705, u Izmiru.
Tekeli je poslednji potomak grofovske grane mađarske plemićke porodice Tekeli. Nakon suzbijanja Zrinsko-frankapanske zavere 1671. godine, postao je vođa mađarskih iseljenika u Erdelju (Transilvanija, Zibenburg). Udružio se sa Francuzima i Osmanlijama protiv Habzburga.[3] Godine 1678. podigao je ustanak protiv Habzburga. Osmanlije su ga postavile za kneza Gornje Ugarske[3] (tur. Muin-i Ali Osman'a itaat üzereyim emre, Kral-ı Orta Macar'ım ki namım Tökeli İmre), pod uslovom da im plaća godišnji danak od 40 hiljada talira. Iste godine osvaja tvrđavu za tvrđavom i širi svoju državu do reke Vah.
Godine 1683, pred pohod i opsadu Beča, pozvao je Hrvatski sabor i hrvatskog bana Nikolu III Erdedija da se pridruži, njemu i velikom veziru Kara Mustafa-paši, u pohodu na Beč. Hrvatski sabor i Erdodi su odbili poziv.[4]
Tekeli je učestvovao u opsadi Beča 1683. godine. Oženio se Jelenom Zrinskom, udovicom mađarskog velikaša Ferenca I. Rakocija.[5] Austrijske trupe su napale tvrđavu Palanok kod Mukačeva gde je Jelena bila ali ona uspela da se suprotstavi austrijskim trupama tokom ustanka i bila je zarobljena. Dok je Jelena bila sedam godina zatvorena sa dvoje dece u austrijskom manastiru, on se sa svojim kurucima borio u severoistočnoj Mađarskoj protiv habzburške vojske.
Osmanlije su Tekelija 1690. imenovale za velikog princa Transilvanije (Erdelj). Posle potpisivanja mira u Sremskim Karlovcima 1699. godine stekao je titulu vidinskog kneza.[3] Splet okolnosti doveo je do razmene zarobljenika, supruga Jelena mu se vratila 1695. godine. Godine 1691. učestvovao je u bici kod Slankamena i 1697. u bici kod Sente, u sastavu turske vojske. Predvodio je konjanike Kuruca, koji su se uglavnom borili protiv Austrijanaca.[6]
Godine 1699. zaključen je Karlovački mir, a supružnici, budući da su bili na poraženoj strani, morali su da odu u progonstvo u Tursku. Jelena je tu živela neko vreme u carigradskom okrugu Galata, a potom do smrti 18. februara 1703. godine u gradu Nikomediji, današnjem Izmitu.
Teleki je umro u izgnanstvu u Turskoj 1705. godine. U 20. veku njegovi ostaci su vraćeni u Kežmarok i sahranjen je u mauzoleju u novoj luteranskoj crkvi. Njegova statua se nalazi na Trgu heroja u Budimpešti.
Reference uredi
- ^ „Imre Thököly Hungarian patriot”. Britannica. Pristupljeno 16. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Emeric Thököly Biography - Prince of Upper Hungary”. Pantheon. Pristupljeno 16. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ a b v Thököly, Imre (Mirko, Emerik), Proleksis enciklopedija LZMK. Ažurirano: 10. rujna 2014. Pristupljeno 26. srpnja 2016.
- ^ Tatjana Radauš (1998): Nikola III. Erdődy, Hrvatski biografski leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 22. travnja 2016.
- ^ „Zrinyi, Ilona (1643–1703)”. Encyclopedia. Pristupljeno 16. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ Markó László: A Magyar Állam Főméltóságai, str. ?, Magyar Könyvklub, Budimpešta, 2000. ISBN 963-547-085-1
Spoljašnje veze uredi
- Zachar József: Bécsi források a Thököly-szabadságharcról, Acta Academiae Paedagogicae Agriensis, Sectio Historiae XXXV, 2008, 69–75. o.
- G. Etényi Nóra: Thököly Imre és az európai politika szerencsekereke, In: Tiszteletkör, 2012
- Kardos Tímea: Thököly Imre udvara Lőcsén, In: Honismeret, XLIV/3, 2016, 66–70. o.
- Esterházy Pál és Thököly Éva iratai – 1. Levelezés, Kossuth, Budapest, 2022, ISBN 978-963-544-892-0
- Angyal Dávid: [
Meksiko Késmárki Thököly Imre], I-II. kötet, Budapest, 1888–1889 - [ Meksiko Késmárki Tököly Imre naplója az 1693. 1694. és 1676–1678. évekből]
- Tököly Imre gróf levelei, Budapest, 1882
- Gyárfás Zsigmond 1882: Thököly Kis-Rómában. Századok
- Thaly Kálmán (szerk.): Késmárki Tököly Imre és némely főbb híveinek naplói és emlékezetes írásai
- Harmat Árpád Péter: A Wesselényi-féle összeesküvés és a Thököly vezette kurucmozgalom (1660–1690)
- Magyarországi s erdélyi bújdosó fejedelem késmárki Thököly Imre secretariusának, Komáromi Jánosnak törökországi diariumja s experientiaja, Nagy Iván/Ráth, Pest, 1861, (Magyar történelmi naplók a XVI-XVIII. századból)
