Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje je zdravstvena, nastavna i naučno-istraživačka ustanova sa sedištem u Beogradu. Od osnivanja 1973. godine, bolnica je izrasla u vodeći kardiovaskularni centar u Republici Srbiji i prepoznatljiv u svetu.

U martu 2022. godine, otvorena je nova zgrada instituta Dedinje 2. Na 14.000 kvadratnih metara u najsavremenijim uslovima se leče oboleli od kardioloških i vaskularnih bolesti. U izgradnju novog dela Dedinja Vlada Republike Srbije je uložila 42.8 miliona evra, od kojih je više od 15 miliona investirano u najmoderniju opremu.

Medicinski programi

• Kardiologija
• Interventna radiologija
• Kardiohirurgija
• Hirurgija aorte
• Lečenje srčane insuficijencije
• Vaskularna hirurgija
• Anestezija i intenzivna nega
• Transplantacija organa

Organizacione celine Instituta

• Klinika za kardiologiju
• Klinika za kardiohirurgiju
• Klinika za vaskularnu hirurgiju
• Klinika za anesteziju i intenzivnu negu
• Centar za invazivnu kardiovaskularnu dijagnostiku i terapiju
• Odeljenje za transfuziju i patologiju krvi
• Odeljenje za patologiju i imunologiju
• Odeljenje za kliničku farmakologiju
• Centar za transplantaciju
• Centar za kardiovaskularna istraživanja „Dr Aleksandar D. Popović“
• Administracija

Istorijat

Iako su prve ideje o razvoju kardiovaskularne hirurgije začete još ranih šezdesetih godina prošlog veka, do realizacije same ideje je došlo tek 1973. godine kada je današnji Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” počeo sa radom kao jedno od odeljenja Klinike za opštu hirurgiju KBC “Dr Dragiša Mišović”. Nova zgrada, u kojoj počinje sa radom tadašnji Zavod za kardiovaskularnu hirurgiju, završena je krajem 1977. godine, ѕahvaljujući prof. dr Liboru Hejhalu i tadašnjem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću. Prvi direktor Zavoda bio je prim. dr Dragoljub Adamov, a prvobitni sastav činilo je 60 zaposlenih. Tokom 1985. godine Zavod se u potpunosti funkcionalno izdvaja iz sastava KBC “Dr Dragiša Mišović”. Ustanova od 1993. nastavlja rad pod imenom Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, pod kojim imenom radi i danas.

Kardiohirurgija

Odeljenje kardiohirurgije osnovano je sa nekoliko soba na 3. spratu, a za prvog šefa odeljenja imenovan je prim. dr Dragoljub Adamov. Počelo se sa operacijama na venskom sistemu da bi se ubrzo počeli raditi operativni zahvati na arterijama. Broj lečenih i operisanih pacijenata je neprekidno rastao, pa se nametnulo kao neophodno rešenje izgradnja posebne specijalizovane ustanove koja bi se bavila dijagnostikom i lečenjem kardiovaskularnih bolesnika. Zavod stiče zavidan ugled u medicinskim krugovima. Mnogi svetski eksperti su kao gosti učestvovali u dijagnostičkim pro cedurama ili operisali pacijente uz asistenciju lekara iz Zavoda (L. Hejhal, R. Hackee, F. Von der Emde, A. Carpanter, Y. Chavaouh).

Lekari su u potpunosti ovladali i komplikovane operacije revaskularizacije i hirurgije srčanih zalistaka. Tadašnji Zavod za kardiovaskularne bolesti se 1985. godine u potpunosti funkcionalno odvaja od KBC “Dr Dragiša Mišović”. U toku 1986. godine prim. dr Dragoljub Adamov odlazi u penziju, a na mesto direktora Instituta imenovan je prof. dr Mihailo Vučinić, koji na toj funkciji ostaje do penzionisanja 1992. godine. Kao gosti na Institutu borave i operišu velika imena iz oblasti kardiohirurgije: Dudley Johnson, Geoge Reul, Donald Ross, Andzej Dziatkonjiak. U toku 1992. godine na čelo Instituta dolazi prof. dr Milovan Bojić.

U toku 1995. napravljene su i prve transplantacije srca i jetre. Uz pomoć stručnjaka sa Texas Heart Institute (H. Frasier) na Institutu se prvi put na ovim prostorima implantira heart-mate kao privremeno mehaničko srce za period do planirane transplantacije. I dalje je veoma živa međunarodna saradnja.

Tokom 2000. godine na čelo Instituta dolazi prof. dr Boško Đukanović koji posebno širi repertoar u oblasti hirurgije aorte, tako da je Institut u toj oblasti vodeća ustanova u celom regionu.

Vaskularna hirurgija

Odeljenje za vaskularnu hirurgiju Opšte bolnice “Dr Dragiša Mišović” je započelo sa radom 1973. godine, a prvi načelnik je bio prim. dr Dragoljub Adamov. Nesebičnu pomoć u razvoju odeljenja vaskularne hirurgije u tom početnom periodu pružio je prof. dr Libor Hejhal iz

Instituta IKEM u Pragu, kako svojim neposrednim učešćem, tako i usavršavanjem naših lekara u Pragu. Prve operacije su izvođene na površnom i dubokom venskom sistemu, a ubrzo i na magistralnim arterijama vrata i ekstremiteta, dok su hirurški zahvati na visceralnim arterijama uvedene kasnije.

Preseljenje u novu zgradu 1977. godine je donelo značajno povećanje obima i kompleksnosti hirurških procedura. U periodu 1977-1992. na čelu vaskularne hirurgije nalazio se prim. dr Miodrag Jevremović, a nakon toga na njegovo mesto dolazi akademik prof. dr Đorđe Radak, koji je obavljao tu funkciju do 2019. godine.

Početkom devedesetih godina prošlog veka, uvedene su savremene dijagnostičke i terapijske hirurške procedure, uključujući otvorene hirurške intervencije za lečenje portne hipertenzije i transplantacionu hirurgiju jetre i pankreasa. Prve uspešne transplantacije su urađene 1995. godine. Everziona karotidna endarterektomija je uvedena kao standard u hirurškom lečenju karotidne bolesti. Tri decenije kasnije urađeno je više od 18000 ovih operacija, uz natprosečne rezultate na nivou najboljih svetskih centara.

Saradnja sa iskusnim invazivnim radiolozima našeg instituta je dovela do razvoja različitih endovaskularnih intervencija u lečenju abdominalne aorte, karotidnih i perifernih arterija. Prva implantacija aortnog stentgrafta je urađena 2004. godine, nakon čega broj ovih procedura stabilno raste na godišnjem nivou, uz odlične rezultate.

Klinika za vaskularnu hirurgiju je prva i jedina državna ustanova, koja pacijentima omogućava moderno lečenje hronične venske bolesti metodom endovenske laserske ablacije (EVLA). Prvu intervenciju je izveo doc. dr Predrag Matić u aprilu 2019. godine, a minimalno invazivna priroda ovog zahvata privlači sve više pacijenata.

Od 2019. godine upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju je prof. dr Nenad Ilijevski, koji je svoje prve hirurške korake načinio 1988. godine, upravo na klinici kojom sada rukovodi.

Kardiologija i radiologija

U periodu 1973-1977. godina osnovna delatnost oba odeljenja je bila dijagnostika i priprema bolesnika koji su podvrgavani vaskularnoj hirurgiji, kao i njihovo dalje vođenje u postoperativnom toku. Prva arteriografija je urađena 1976. godine, a iste godine su uspešno uvedene flebografija i splenoportografija. Preseljenjem u novu zgradu su znatno proširene tehničke mogućnosti ova dva odeljenja jer je nabavljen tada najsavremeniji rendgenski aparat. Prva koronarografija je urađena 1977. godine.

Kao logičan nastavak uvođenja najsavremenijih metoda lečenja u decembru mesecu 1981. godine urađena je prva perkutana koronarna angioplastika. Godinu dana ranije su dr Đurišić i dr Grujičić uradili sličnu interevenciju na femoralnoj arteriji. Posebno mesto u istoriji srpske invazivne kardiologije zauzima dr Uroš Babić koji je svojim inovativnim pristupom, u svetskim razmerama, značajno unapredio lečenje bolesnika sa mitralnom stenozom i defektom atrijalnog septuma. Dr Babić je u periodu 1985-1989. godina razvio originalne metode lečenja ovih bolesnika i po prvi put u svetu ih je, zajedno sa dr Grujičićem, koristio u rutinskoj kliničkoj praksi. Prvi stent su 1990. godine ugradili u femoralnu arteriju dr Grujičić i dr Đurišić, a šest godina kasnije su prvi stent u koronarnu arteriju ugradili prof. dr Dragan Sagić i prof. dr Milutin Mirić. Prekretnicu u daljem razvoju kardiologije i radiologije predstavlja useljenje u novu zgradu 1996. godine, čime su značajno povećani smeštajni i dijagnostičko-terapijski kapaciteti.

2004. implantiran prvi aortni stent graft (prof. dr Sagić, dr Antonić, Prof. dr Radak). Prvu implantaciju trajnog pejsmejkera (tip VVI) na je uradio prim. dr Dragoljub Adamov 1966. godine. Dr Lazar Angelkov je 1997. godine uradio prvu implantaciju kardioverter defibrilatora, a 1998. godine i prvu implantaciju multisite pejsmejkera za srčanu slabost. Prvu radiofrekventnu ablaciju na Institutu je 1994. godine uradio prof. dr K.H. Pitschner iz Bad Nauhajma (Nemačka), a nakon njega su ovom procedurom ovladali doktori Vukajlović i Angelkov. Ultrazvučna dijagnostika srca (ehokardiografija) radi se od 1985. godine.

Vidi još

• Medicinski fakultet u Beogradu

Spoljašnje veze

• Zvanična internet prezentacija Instituta
• Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2” u martu prima prve pacijente („Politika”, 18. februar 2022)