Institut za međunarodnu politiku i privredu

Institut za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) u Beogradu predstavlja naučni institut — ustanovu u oblasti društvenih nauka koja obavlja naučnoistraživačku delatnost od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Institut za međunarodnu politiku i privredu
Vrsta	Naučno-istraživačka organizacija Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije
Delatnost	Naučni institut u oblasti društvenih nauka: pravne nauke, političke nauke, ekonomske nauke i nauke o bezbednosti
Osnovano	8. decembar 1947.
Sedište	Makedonska 25 11000 Beograd, Srbija
Rukovodioci	Direktor: Prof. dr Branislav Đorđević
Veb-sajt	www.diplomacy.bg.ac.rs

Institut se bavi sistematskim proučavanjem procesa i pojava na planu međunarodne politike i privrede, uključujući i bezbednosne i pravne aspekte međunarodnih odnosa, koji su od interesa za položaj i spoljnu politiku države. Institut sprovodi osnovna i primenjena istraživanja na polju političkih, ekonomskih i pravnih aspekata međunarodnih odnosa. Decenijama unazad, Institut obezbeđuje ekspertizu državnim organima sa spoljnopolitičkim nadležnostima, neophodnu za valjano kreiranje i formulisanje strategijskih pravaca u uspostavljanju i razvoju političkih i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Na taj način, Institut neposredno ili posredno učestvuje u kreiranju spoljne politike države.

Bogata istraživačka tradicija Instituta ogleda se i u plodnoj naučno-izdavačkoj delatnosti. U izdanju Instituta, do sada je objavljeno više od 600 knjiga, monografija, zbornika i dokumenata. Institut danas objavljuje četiri naučna časopisa koji uživaju ugled u zemlji i inostranstvu. Takođe, Institut poseduje jednu od najvećih specijalizovanih i depozitarnih biblioteka u oblasti međunarodnih odnosa u regionu, koja obuhvata zvaničnu dokumentaciju UN, EU, NATO i drugih globalnih i regionalnih međunarodnih organizacija.

Institut godinama unazad ostvaruje tesnu saradnju sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Institut trenutno realizuje projekat „Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2023. godine”, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i nauke Republike Srbije.

Institut obuhvata pet naučno-istraživačkih centara: Centar za susedstvo i Sredozemlje, Centar za evroazijske studije, Centar za evroatlantske studije, Centar za međunarodno pravo i ekonomiju, Centar za studije „Pojasa i Puta”.

Istorijat

Institut za međunarodnu politiku i privredu osnovan je 8. decembra 1947. godine (Uredba o osnivanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu,„Službeni list FNRJ“, br.107/1947), kao jedan od najstarijih naučnih instituta u Jugoistočnoj Evropi. Od male grupe istraživača koja je postavila temelje jugoslovenske nauke o međunarodnim odnosima, IMPP je vremenom prerastao u jednu od najuglednijih naučnih institucija u toj oblasti u Evropi.

Od osnivanja, Institut neprekidno radi na zadacima naučnog proučavanja procesa i pojava u oblasti međunarodne politike i privrede, stvarajući time istraživačku osnovu za definisanje spoljnopolitičkih prioriteta zemlje.

U bivšoj Jugoslaviji, Institut za međunarodnu politiku i privredu je bio statusno povezan sa saveznim organima koji su utvrđivali i sprovodili državnu spoljnu politiku (Zakon o Institutu za međunarodnu politiku i privredu, „Službeni list SFRJ“, br. 11/1974; Uredba o saveznoj javnoj ustanovi Institut za međunarodnu politiku i privredu,„Službeni list SRJ“, br. 11/1997, 5/2002).

Nakon raspada jugoslovenske federacije, Institut je prestao da funkcioniše kao ustanova od saveznog značaja.

Odlukom Vlade Srbije o vršenju osnivačkih prava u javnim preduzećima, javnim ustanovama i organizacijama u kojima je osnivačka prava imala SR Jugoslavija, („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 49/2006), Institut je prešao u nadležnost Vlade Republike Srbije – resornog Ministarstva za nauku (Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti,„Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 110/2005,  50/2006 — ispr. i 18/2010).

Tokom duge istraživačke prakse, Institut je najtešnju saradnju ostvario sa Ministarstvom spoljnih poslova. Veći broj diplomata i zvaničnika za diplomatsku i druge važne službe koje se bave međunarodnim odnosima, potekao je iz Instituta. IMPP je oduvek, neposredno ili posredno, učestvovao u kreiranju spoljne politike, zbog čega se značajno razlikovao i dalje se razlikuje od drugih instituta u zemlji.

Realizovani projekti

• Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2020-2023. godine.
• Srbija u savremenim međunarodnim odnosima: strateški pravci razvoja i učvršćivanja položaja Srbije u međunarodnim integrativnim procesima – spoljnopolitički, međunarodni ekonomski, pravni i bezbednosni aspekti; (2011-2019); Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
• Uticaj politike uslovljavanja EU na prava manjina i zaštitu u Slovačkoj i Srbiji; (2011- mart 2013); Ministarstvo nauke Vlade Republike Slovačke i Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije u okviru međudržavne saradnje
• Rasprava o evropskoj budućnosti Srbije: glas civilnog društva u procesu donošenja odluka; (jul 2010- april 2011); Delegacija EU u Srbiji, u okviru projekata u oblasti „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU”.
• Srbija i savremeni svet: perspektive i putevi učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog položaja Srbije u savremenim procesima u međunarodnoj zajednici; (2006-2010); Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije
• Zapadni Balkan: regonalni odgovor na pitanje vizne liberalizacije; 2006.god; u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Grupom 484
• Stručno prevođenje terminologije Evropske unije; 2005.god.
• Vodič kroz pravo Evropske unije; 2005.god; Evropska agencija za obnovu i razvoj, Kancelarija Saveta ministara Srbije i Crne Gore za EU, Ministarstvo nauke Republike Srbije i Fond za otvoreno društvo
• Strategijske odrednice tranzicije Srbije u savremenim međunarodnim političkim i ekonomskim procesima; (2001- 2005); Ministarstvao za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

Oblasti istraživanja

Srbija u međunarodnim odnosima

• Međunarodni položaj Republike Srbije u kontekstu globalnih i regionalnih interesa najznačajnijih aktera međunarodnih odnosa
• Bilateralni i multilateralni diplomatski odnosi Srbije i njeno učešće u radu međunarodnih organizacija;
• Sprovođenje tranzicione reforme u kontekstu transatlantskih i evroazijskih integracij
• Spoljna politika i ekonomska politika Srbije kao odgovori na izazove globalizacije

Globalni međunarodni odnosi i bezbednost

• Razvoj međunarodnih odnosa u doba posle Hladnog rata – politička, vojna i ekonomska dimenzija
• Spoljna politika velikih i regionalnih sila
• Novi globalni izazovi i pretnje tradicionalnoj i tzv. mekoj bezbednosti i međunarodne inicijative za rešavanje bezbednosnih problema
• Razvoj institucionalizacije međunarodnih odnosa u 21. veku, sa posebnim fokusom na reformu Ujedinjenih nacija i primenu koncepta upravljanja na više nivoa;

Razvoj međunarodnog prava

• Razvoj međunarodnog javnog prava i njegova kodifikacija od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija
• Pravni sistem Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija
• Pravo Evropske unije
• Rešavanje međunarodnih sporova
• Međunarodnopravno regulisanje zaštite životne sredine
• Razvoj međunarodnog privatnog prava

Svetska ekonomija

• Strateški pravci razvoja globalnih ekonomskih tokova i međunarodnih ekonomskih odnosa, kao i globalnih trendova u razvoju trgovine, finansija, tehnološkog razvoja i informatike
• Regionalni ekonomski razvoj
• Odnosi Sever-Jug
• Globalna i regionalna ekonomska saradnja
• Razvoj međunarodnih finansijskih organizacija
• Ekonomska diplomatija

Evropske studije

• Politički, ekonomski, društveni, kulturni i religijski razvoj u evropskim zemljama uzetim pojedinačno i u Evropi kao celini
• Panevropski integracioni procesi, sa posebnim fokusom na razvoj institucionalnog okvira u vidu Saveta Evrope, OEBS-a itd
• Funkcionisanje političkog sistema Evropske unije i otvorena pitanja daljeg proširenja i produbljavanja nadnacionalne integracije
• Napredovanje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i usklađivanje domaćeg pravnog sistema sa pravnim nasleđem Unije

Regionalna saradnja

• Bilateralni odnosi Republike Srbije sa susednim zemljama
• Politički i ekonomski položaj Republike Srbije na Balkanu
• Bilateralna i multilateralna saradnja na Balkanu
• Multilateralne inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi, Podunavlju i crnomorskom basenu
• Regionalna saradnja na teritoriji bivšeg SSSR-a, u Severnoj i Južnoj Americi, Aziji i Africi

Časopisi Instituta

IMPP izdaje časopise:

• Međunarodni problemi (International Problems)
• Međunarodna politika
• The Review of International Affairs
• Evropsko zakonodavstvo (European Union Legislation)

Priznanja

• Ukazom predsednika Republike Srbije broj KOPR 19 od 9. februara 2017. godine za naročite zasluge i doprinos u proučavanju međunarodnih odnosa, a povodom 70 godina postojanja, Institut za međunarodnu politiku i privredu odlikovan je Sretenjskim ordenom. Na svečanosti u Predsedništvu Srbije, održanoj na Dan državnosti Republike Srbije, 15. februara 2017. godine, predsednik Republike Tomislav Nikolić uručio je orden direktoru Instituta, prof. dr Branislavu Đorđeviću.
• Institut je, kao jedina naučna ustanova iz oblasti društveno-humanističkih nauka u Srbiji, dobio zahvalnicu za doprinos efikasnoj borbi Republike Srbije sa bolešću Covid-19 uzrokovane virusom SARS-Cov-2. Institutu je zahvalnicu uručila predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić, 22. maja 2020. godine.
• U povodu 75 godina od osnivanja Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Javno preduzeće „Pošta Srbije“ objavilo je, 2022. godine, jubilarnu poštansku marku.
• Institut za međunarodnu politiku i privredu dobitnik je Svetosavske nagrade, najuglednijeg društvenog priznanja Republike Srbije za doprinos prosveti i nauci, za 2022. godinu.

Međunarodna saradnja

Međunarodna saradnja predstavlja veoma značajan deo institutskih aktivnosti. U prethodnom periodu, Institut je uspostavio saradnju sa brojnim istraživačkim, univerzitetskim i drugim naučnim institutima i centrima u svetu. Saradnjom je obuhvaćena organizacija i učešće u radu međunarodnih naučnih konferencija i skupova, naučnih foruma, okruglih stolova i radionica. Međunarodna saradnja obuhvata i posete, studijske boravke i predavanja istraživača Instituta u eminentnim naučnim i obrazovnim institucijama u inostranstvu, kao i predavanja istaknutih naučnika, eksperata i političara iz inostranstva u Institutu.

Institut je prethodnim decenijama ostvario uspešnu razmenu svojih publikacija sa velikim brojem stranih naučnih institucija i biblioteka.

Od značaja za dalji razvoj međunarodne saradnje jeste i organizacija ambasadorskih foruma, na kojima izlažu najviši diplomatski predstavnici stranih država u Republici Srbiji.

U prethodnom periodu, saradnici Instituta dali su veliki doprinos razvoju međunarodne saradnje kroz učešće u ekspertskim državnim timovima ili kroz učešće u radu stručnih tela i organa međunardonih organizacija (npr. u Generalnoj skupštini UN, Specijalnom komitetu UN za proučavanje principa međunarodnog prava o prijateljskim odnosima, u Komisiji za međunarodno pravo, Međunarodnom udruženju za međunarodno pravo, ECOSOC, GATT, UNESCO, FAO, i dr.). 

U okviru međunarodne saradnje, Institut pridaje veliki značaj aktivnostima koje se odnose na unapređenje regionalne saradnje. U tom smislu, poslednjih decenija IMPP je dao veliki doprinos razvoju bilateralne i multilateralne naučne saradnje u području Balkana. IMPP razvija interdisciplinarna istraživanja koja su u funkciji poboljšanja odnosa Republike Srbije sa susednim zemljama. Takođe, Institut proučava mogućnosti unapređenja saradnje u okviru regionalnih inicijativa u jugoistočnoj Evropi, Podunavlju, i u basenu Crnog mora.

U proučavanju međureginalnih inicijativa koje povezuju područja država s različitih kontinenata, posebno mesto ima institutski Centar za upravljanje naučnim projektima u formatu saradnje "Kina-CIEZ" kineske inicijative "Pojas i put svile".

U cilju unapređenja političkog, ekonomskog i kulturnog statusa nacionalnih manjina, zaštite nacionalne i kulturne baštine, nacionalnog i kulturnog identiteta u regionu, Institut više godina unazad organizuje međunarodne naučne skupove.

Organizacija Instituta za međunarodnu politiku i privredu

• Upravni odbor
• Rukovodstvo
• Istraživači

Bibliotečko-informacioni centar

Institut poseduje jednu od najvećih specijalizovanih biblioteka u oblasti međunarodnih odnosa u regionu. Bibliotečko-informacioni centar Instituta poseduje više od 150.000 naslova knjiga, časopisa i dokumenata. Biblioteka je depozitar službene dokumentacije UN, Evropske unije i NATO ѕa Srbiju. Osnovni fondovi Biblioteke su: a) Fond knjiga, časopisa i priručnika; b) Centar za evropsku dokumentaciju (Fond Evropske unije); v) Dokumentacija Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija i drugih međunarodnih organizacija; g) Dokumentacija NATO.

Bibliotečko-informacioni centar uključuje tri baze podataka: a) Baza podataka knjižnog fonda b) Baza podataka za evropsku dokumentaciju v) Baza podataka za dokumentaciju Ujedinjenih nacija.

Depozitarna biblioteka UN predstavalja jedinstvenu specijalizovanu biblioteku u regionu Jugoistočne Evrope. Depozitarni fond je sastavljen od štampanih materijala glavnih organa UN i specijalizovanih agencija i tela UN.

Bibliotečko-informacioni centar je povezan sa elektronskim bazama velikih svetskih biblioteka i dokumentacionih centara. Takođe, centar poseduje dugogodišnju saradnju u oblasti razmene publikacija sa više uglednih naučnih instituta i fakulteta u svetu. Među poznatijim časopisima iz oblasti međunarodnih odnosa koji se mogu pronaći u instituskoj biblioteci su i: Southeast European and Black Sea Studies, American Journal of International Law, Foreign Affairs, Economie et Statistique, Foreign Policy Review, International Politik, The International Spectator, Politique étrangère, Social Science Japan Journal, Südost-Europa...

Direktori

Aktuelni direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu- Prof. dr Branislav Đorđević

Direktori Instituta za međunarodnu politiku i privredu u prethodnom periodu:

• Milan BARTOŠ (1947—1949)
• Ivan KARAIVANOV (1949—1951)
• Vilko VINTERHALTER (1951)
• Radivoje DAVIDOVIĆ (1952—1953)
• Jovan MARINOVIĆ (1954—1955)
• Vlajko BEGOVIĆ (1955—1958)
• Janez STANOVNIK (1958—1962)
• Leo MATES (1962—1972)
• Milan ŠAHOVIĆ (1972—1977)
• Božidar FRANGEŠ (1977—1985)
• Milan ŠAHOVIĆ (1985—1988)
• Jokica HADžI VASILEVA (1988—1989)
• Predrag SIMIĆ (1989—1997)
• Milenko KREĆA (1997—2000)
• Vatroslav VEKARIĆ (2000—2005)
• Aleksandar FATIĆ (2005—2006)
• Edita STOJIĆ-KARANOVIĆ (2007—2008)
• Duško DIMITRIJEVIĆ (2009—2014)
• Branislav ĐORĐEVIĆ (2015-)