Википедија

Institut za političke studije

научна установа из области политичких наука

Institut za političke studije (IPS) u Beogradu je naučna ustanova iz oblasti društvenih nauka, osnovana Odlukom Vlade Republike Srbije 1968. godine,[1][2] koja od 1978. godine deluje samostalno.

Institut za političke studije
Datum osnivanja4. januar 1968.
Tipdržavna
Namenanaučno-istraživačka institucija
Sedište
Broj zaposlenih76
Veb-sajtips.ac.rs

Stalni je član Zajednice instituta u Srbiji. Bavi se istraživanjem i objavljivanjem naučnih radova vezanih za političke nauke, postkomunističku tranziciju i balkanske studije.[3]

U okviru naučno-istraživačkih aktivnosti sarađuje sa univerzitetima, bavi se školovanjem kadrova i pruža istraživačko-razvojne usluge, kao što su: konsultantske usluge, istraživanje javnog mnjenja, medija.[4]

Istorija

uredi

Institut za političke studije u Beogradu je 4. januara 1968. godine osnovala je Visoka škola političkih nauka, kao svoju posebnu naučno-istraživačku jedinicu. Posle procesa prerastanja Visoke škole političkih nauka u Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu (FPN), Zakonom o Fakultetu, Institut je registrovan kod Okružnog privrednog suda u Beogradu kao Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka[5]. Posle razdvajanja (ugovornog) od matičnog fakulteta, Institut za političke studije je od 1978. godine stekao status samostalne ustanove od nacionalnog značaja čiji je osnivač Vlada Republike Srbije.[6]

Početkom devedesetih godina 20. veka IPS je ostvario sledeće makroprojekte:

  • Konstituisanje Srbije kao moderne pravne države, u periodu od 1990—1995;
  • Politički život i političke institucije u Srbiji na prelazu iz 20. u 21. vek (period od 1995. do 2000);
  • Socijalna politika, porodica i deca u Srbiji na prelazu iz 20. i 21. vek (realizovan do kraja 2000).

U okviru ovih istraživačkih projekata Instituta, kao vodeće ustanove za političke studije u Srbiji, nastao je veliki broj obimnih monografija, kao i veliki broj članaka i priloga.[7]

U razdoblju od 1990 — 2000. godine veći deo istraživačke delatnosti Instituta, ostvarivao se putem realizacije dva petogodišnja projekta: Konstituisanje Srbije kao moderne pravne države (1990 — 1995. zajedno sa Pravnim fakultetom u Beogradu) i Politički život i političke institucije u Srbiji na prelazu iz 20. i 21. veka, na kojima je nastalo više desetina monografija i veliki broj istraživačkih članaka u naučnim zbornicima. Ovde se kao najznačajniji doprinosi izdvajaju sledeće naučne studije :[8]

  1. Nove stranke Srbije - dokumenti novih političkih stranaka i grupa u Srbiji, izd. 1990, prof. Vukašina Pavlovića, prof. Slobodana Antonića, dr Živojina Đurića i dr Srbobrana Brankovića.
  2. Rađanje javnog mnjenja i političkih stranaka u Srbiji, izd. 1992. prof. Miroslava Pečujlića, prof. Vladimira Milića i dr Srbobrana Brankovića.
  3. Liberalizam, populizam i demokratija, izd. 1992. prof. Milana Matića.
  4. Srbija između autoritarizma i demokratije, izd. 1994., prof. Slobodana Antonića, dr Darka Marinkovića i dr Milana Jovanovića.
  5. Politički sistem — teorije i principi, izd. 1994. prof. Milana Matića i prof. Milana Podunavca.
  6. engl. Serbia at War with Itself, izd. 1995. dr Srbobrana Brankovića.
  7. Sociološke teorije, izd. 1994, prof. Mihaila Pešića.
  8. Lokalna samouprava, izd. 1998. prof. Radivoja Marinkovića.
  9. Srpska politička tradicija, izd. 1998. prof. Milana Matića.
  10. Srpske političke stranke i pokreti u 19. i 20. veku, izd. 2000. dr Dragana Subotića i dr Živojina Đurića.[a]

Uz ove postignuti su i drugi naučni rezultati na stranim jezicima.[4]

Današnja istraživanja obuhvataju razmatranja demokratskih i nacionalnih kapaciteta institucija Srbije, posebno u procesima međunarodnih integracija. Analiza se posebno usmerava na funkcionisanje političkog sistema, odnosno na istraživanje društvenih, političkih i međunarodnih determinanti, varijabli, faktora i kapaciteta ustanova, posebno političkih, za postizanje strateških ciljeva, naročito onih usmerenih na očuvanje nacionalnih interesa i proces integracije.[6][10]

Osnovni postavljeni ciljevi današnjih analiza i proučavanja se odnose na procese modernizacije, usklađivanja zakonodavstva sa evropskim, problematiku očuvanja i razvoja nacionalnog i državnog identiteta i analize ugrožavanja nacionalnog interesa i nacionalne bezbednosti. U novije vreme posebno mesto, pored tradicionalnih analiza u okvirima političkog sistema i društvenih odnosa, dobija i proučavanje diplomatije i spoljne politike Srbije.[11] U okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije,[b] među više knjiga, urađena je i objavljena 2013. godine monografija Diplomatija autora prof. dr Igor Janeva. i Miodraga D. Perića.

Časopisi

uredi

IPS izdaje samostalno sledeće časopise:

  • Srpska politička misao (engl. Serbian Political Thought). Izlazi od 1994. godine, šest puta godišnje. ISSN 1450-5460 = Srpska politička misao; COBISS.SR-ID 102782215.[12]
  • Politika nacionalne bezbednosti (engl. The Policy of Nacional Security). Izlazi od 2013. godine, tri puta godišnje. ISSN 2334-959X = Politika nacionalne bezbednosti; COBISS.SR-ID 203583500.[13]
  • Politička revija, prvobitno „Političke sveske“. Počele su da izlaze još 1968. godine. Sredinom 1990-ih ponovo su pokrenute u formi godišnjaka. Časopis dobija današnji naziv 2002. godine. Objavljuje rezultate istraživanja javnog mnjenja, radove iz novije političke istorije, komunikologije i drugih oblasti modernih političkih nauka. Izlazi četiri puta godišnje. ISSN 0554-5226 = Politička revija; COBISS.SR-ID 105060364.[14]
  • Nacionalni interes. Časopis je pokrenut 2005. godine, povodom 200. godišnjice savremene srpske državnosti. Izlazi tri puta godišnje. ISSN 1820-4996 = Nacionalni interes; COBISS.SR-ID 125448460.[15]

Pored toga, Institut za političke studije je suizdavač više časopisa.

Napomene

uredi
  1. ^ Vidi na primer podršku datu od strane Direktora IPS Ž. Đurića Vladi Srbije pri donošenju odluka u vezi sa Institutima i naučnim projektima u Srbiji.[9]
  2. ^ Vidi projekat Demokratski i nacionalni kapaciteti političkih institucija Srbije u procesu međunarodnih integracija

Reference

uredi
  1. ^ „Odluka o izmenama i dopunama odluke o osnivanju instituta za političke studije”. Paragraf. Arhivirano iz originala 15. 4. 2023. g. 
  2. ^ „Institute for Political Studies” [Institut za političke studije]. IPSA (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 3. 2023. g. 
  3. ^ „Istorijat”. IPS. Arhivirano iz originala 30. 1. 2023. g. 
  4. ^ a b „Međunarodna saradnja”. IPS. Arhivirano iz originala 30. 1. 2023. g. 
  5. ^ „Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka (Beograd)”. WorldCat. Arhivirano iz originala 13. 12. 2022. g. Pristupljeno 12. 12. 2022. 
  6. ^ a b „O institutu”. IPS. Arhivirano iz originala 2. 4. 2023. g. 
  7. ^ „Sve publikacije”. IPS. Arhivirano iz originala 30. 1. 2023. g. 
  8. ^ „Knjige”. IPS. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. 
  9. ^ „Đurić: Poništenje konkursa ispravna odluka”. Blic. 7. 5. 2016. Arhivirano iz originala 19. 4. 2023. g. 
  10. ^ „FDB i Institut za političke studije: Sporazum o saradnji”. Fakultet za diplomatiju i bezbezdnost. 3. 2. 2023. Arhivirano iz originala 14. 4. 2023. g. 
  11. ^ „Misija i vizija”. IPS. Arhivirano iz originala 12. 12. 2022. g. 
  12. ^ „Srpska politička misao”. IPS. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. 
  13. ^ „Politika nacionalne bezbednosti”. IPS. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. 
  14. ^ „Politička revija”. IPS. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. 
  15. ^ „Nacionalni interes”. IPS. Arhivirano iz originala 18. 3. 2023. g. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Институт_за_политичке_студије&oldid=29934125”