Interkontinentalni kup u fudbalu
Interkontinentalni kup (1960—2004, poznat i kao Tojota kup od 1980) je bio redovan godišnji susret između prvaka Evrope UEFA - pobednika Lige šampiona i prvaka Južne Amerike KONMEBOL - pobednika Kupa Libertadores. Od 2005. ga je nasledilo Svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu u kojem učestvuju prvaci 6 svetskih regiona.
| Interkontinentalni kup u fudbalu | |
|---|---|
| Osnovano | 3. jula 1960. (reorganizovano 1980) |
| Ukinuto | 12. decembra 2004. |
| Regija | Evropa (UEFA), Južna Amerika (CONMEBOL) |
| Br. timova | 2 |
| Poslednji prvak |  FK Porto (2. titula) |
| Najuspešniji tim |  FK Milan FK Real Madrid FK Penjarol FK Boka juniors FK Nasional(3 titule) |
U periodu od 1960. do 1979. igrale su se dve utakmice u zemljama ekipa koje igraju u finalu. Ako bi svaka ekipa dobila po jednu utakmicu onda se igrala nova utakmica dva dana posle odigravanja druge utakmice na terenu domaćina druge utakmice.
Od 1980. do 2004. godine takmičenje se naziva i Tojota kup zbog sponzora poznate japanske autoindustrije. U tom periodu igrala se samo jedna utakmica. Do 2001. godine utakmica se igrala na Nacionalnom stdionu u Tokiju u Japanu. Poslednje tri godine ovog takmičenja (2002—2004) utakmice su igrane na Međunarodnom stadionu u Jokohami.
Jedini osvajač ovog trofeja iz Srbije je Crvena zvezda, koja je 1991. godine savladala Kolo-Kolo, čileanskog prvaka i osvajača Kupa Libertadores. Oktobra 2017. godine, FIFA je zvanično priznala sve osvajače kupa kao svetske šampione.[1][2]
Rezultati uredi
Interkontinentalni kup u periodu (1960–1979) uredi
.svg){kind=small}
Interkontinentalni kup (1980–2004) uredi
Pregled uspeha klubova uredi
Pregled uspeha po državama uredi
| Država | Pobeda | Finala | Ukupno | ||||
| Argentina
|
9 | 7 | 16 | ||||
| Italija
|
7 | 5 | 12 | ||||
 Brazil
|
6 | 5 | 11 | ||||
| Urugvaj
|
6 | 2 | 8 | ||||
| Španija
|
4 | 3 | 7 | ||||
 Nemačka
|
3 | 2 | 5 | ||||
 Holandija
|
3 | 1 | 4 | ||||
| Portugalija
|
2 | 2 | 4 | ||||
 Engleska
|
1 | 5 | 6 | ||||
 Paragvaj
|
1 | 2 | 3 | ||||
 Srbija
|
1 | 1 | |||||
 Kolumbija
|
2 | 2 | |||||
 Škotska
|
1 | 1 | |||||
 Grčka
|
1 | 1 | |||||
 Švedska
|
1 | 1 | |||||
 Rumunija
|
1 | 1 | |||||
 Čile
|
1 | 1 | |||||
| Države koje više ne postoje | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Zapadna Nemačka
|
1 | 2 | 3 | ||||
 SFRJ
|
1 | 1 | |||||
Reference uredi
- ^ „FIFA organisational”. FIFA. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 10. 2017.
- ^ „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (strana 12) FIFA. Pristupljeno 06. 11. 2020.
- ^ Panatinaikos igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.
- ^ Juventus igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.
- ^ Bajern Minhen, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Atletiko Madrid.
- ^ Liverpul, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Borusija Menhengladbah.
- ^ Notingem forest, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Malme.
- ^ Olimpik Marsej, prvak Evrope, nije igrao zbog umešanosti u slučaj korupcije, pa je bio pod suspenzijom, zamenio ga viceprvak Milan.
