Irina Paleolog Raulina
Irina Raul Paleolog (Grčki: Ειρήνη Ραούλαινα Παλαιολογίνα, rođena oko 1265/1270. godine), bila je vizantijska plemkinja s kraja 13. veka, snaja cara Andronika II Paleologa.
Veruje se da je Irina ćerka protovestijara Jovana Raula Petralifa i Teodore Kantakuzin.[1] Rođena je između 1265. i 1270. godine. Oko 1287.[2] udala se za Konstantina Paleologa Porfirogenita, sina cara Mihaila VIII Paleologa i brata cara Andronika II Paleologa.[3] Irinin muž je bio rođak njene majke Teodore, koja je bila sestričina cara Mihaila VIII Paleologa, ćerka od njegove sestre Irine Paleolog[4]. Ovo blisko srodstvo između Irine Raul i njenog muža, u meri u kojoj bi stvorilo kanonsku prepreku njihovom braku, postavlja pitanje da li Irina u stvari nije ćerka drugog člana porodice Raul, najverovatnije još jednog od sinova Aleksija Raula. (otac Jovana Raula Petralifa). Posle venčanja, Konstantin Paleolog i Irina su najverovatnije živeli u svojoj kući van palate – njihov dom je bio među najluksuznijim u prestonici[2] Irinin muž je bio poznat po svom bogatstvu i uticaju na dvoru. I sama se pominje kao ktitor raznih crkava i manastira. Ona je rodila sina – Jovana, koji je 1305. godine, dobio titulu panipersevasta[5], a nešto kasnije je oženjen Irinom, ćerkom Teodora Metohita.[6]
Za Irinino ime se vezuje i neobičan događaj za vreme praznika Svetih Petra i Pavla 29. juna 1292. godine. Tog dana car Andronik II je primio audijenciju sa plemićima u dvoru, a carica - sa plemićkim damama. Kada je Irina stigla u publiku, njeno mesto je već zauzela udovica Konstantina Stratigopula, koja je bila nećaka cara Jovana III Duke Vataca. Kao caričina Eterija, Irina je zauzimala više mesto u hijerarhiji palate među ženama — u stvari, žena Konstantina Porfirogenita je bila druga po rangu posle same carice — i očekivala je da će se starija Stratigopulina povući i zauzeti svoje mesto, odajući joj počasti na njen viši status. Međutim, Stratigopulina je to odbila, pravdajući se godinama i bolestima. Zbog ispoljenog nepoštovanja između dve žene izbio je skandal, koji nije ostao skriven od muškog dela dvora. Osećajući potrebu da se osveti za ukazano nepoštovanje prema njegovoj ženi, Konstantin Porfirogenit je naredio svojim ljudima da uhvate jednog Konstantina Mavrozoma, navodnog Stratigopulinog ljubavnika, da ga prebiju i golog vuku kroz trg.[7] Kada je car obavešten o tome šta se dešava, car Andronik II odmah je zaustavio sramnu povorku i naredi da se bedni Mavrozom odmah pusti na slobodu.[2]
Reference
uredi- ^ PLP, 24125. ῾Ραούλ, ᾿Ιωάννης Κοµνηνὸς ∆ούκας ῎Αγγελος Πετραλίφης (Raul Ioannes Komnenos Dukas Angelos); Κατσιαμπούρα 2002, 1. Βιογραφικά στοιχεία.
- ^ a b v Schrijver 2012, str. 101.
- ^ PLP, 21492. Παλαιολόγος Κωνσταντῖνος (Palaiologos Konstantinos).
- ^ Κατσιαμπούρα 2002, 1. Βιογραφικά στοιχεία.
- ^ PLP, 21479. Παλαιολόγος ᾿Ιωάννης (Palaiologos Ioannes).
- ^ Gaul 2016, str. 245, 251.
- ^ Macrides, Munitiz & Angelov 2013, str. 382; Schrijver 2012, str. 101; Schrijver 2018, str. 227.
Literatura
uredi- Κατσιαμπούρα, Γιάννα (2002), „Θεοδώρα Ραούλαινα”, Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Κωνσταντινούπολη. (na jeziku: grčki)
- Cawley, Ch. (2021), „BYZANTIUM 1261 – 1453”, Medieval Lands, FMG
- Gaul, Niels (2016), „All the Emperor’s Men (and His Nephews): Paideia and Networking Strategies at the Court of Andronikos II Palaiologos, 1290–1320.”, Dumbarton Oaks Papers (na jeziku: engleski), 70: 245, 251, JSTOR 26497737, Pristupljeno 25. 4. 2022
- Macrides, Ruth; Munitiz, Joseph A.; Angelov, Dimiter (2013), Pseudo-Kodinos and the Constantinopolitan Court: Offices and Ceremonies, Birmingham Byzantine and Ottoman Studies (na jeziku: engleski), 15, Farnham: Ashgate; Centre for Byzantine, Ottoman and Modern Greek Studies, University of Birmingham, str. 27, 195, 320, 382, ISBN 978-0-7546-6752-0
- Schrijver, Frouke Marianne (septembar 2012), The early Palaioligan court (1261 – 1354) (PDF) (A thesis submitted to the University of Birmingham for the degree of Doctor of Philosophy) (na jeziku: engleski), E-theses repository, University of Birmingham Research Archive
- Schrijver, Frouke Marianne (oktobar 2018), „The court of women in early Palaiologan Byzantium (ca.1260-1350)”, Byzantine and Modern Greek Studies (na jeziku: engleski), Centre for Byzantine, Ottoman and Modern Greek Studies, University of Birmingham, 42 (2): 219 — 236, doi:10.1017/byz.2018.6
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; et al. (2001) [1976–1996], Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (na jeziku: nemački), CD-ROM, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1.