Isidor Pelusiot
Sveti Isidor Pelusiot (449. n. e.), rođen je u Egiptu u uglednoj aleksandrijskoj porodici. U toku života je postao asketa, preselivši se na planinu u blizini grada Pelusijum, a prema hrišćanskoj tradiciji je boravio u pustinji očeva. Živeo je u vreme aleksandrijskih patrijarha: Teofila i Kirila.
Žitije uredi
Bio je učen čovek, koji se odrekao bogatstva i ugleda i posvetio duhovnom životu, sa ciljem da propagira i tumači pravoslavnu veru. Sveti ljudi tog doba su sa velikom prilježnošću čitali Sveto pismo, udubljujući se u svaku reč. To je išlo dotle, da su neki podvižnici išli na daleka putovanja, da bi došli do nekog duhovnog mudraca, kako bi im protumačio jednu reč ili jednu izreku iz Svetog pisma. Tamo gde je bilo moguće, to se postizalo pomoću pisama. Otuda su i ostale čitave zbirke pisama svetitelja, među kojima i Isidora. [1] Prema tvrđenju istoričara Nikifora, Sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, koja su imala savetodavni ili edukativni karakter, ali su to takođe bila i pisma utehe ili prekora. Jer, prvo i osnovno pravilo za Isidora je bilo: „Prvo tvoriti, pa onda učiti, po primeru Gospoda Isusa“. U vreme progona Svetog Jovana Zlatousta, kada su nastala dva tabora, Sveti Isidor je bio uz Jovana. U pismu upućenom patrijarhu Teofilu, Isidor ga moli da promeni svoj stav prema Jovanu, jer je po njegovom mišljenju on jedan od stubova pravoslavlja. Hristu je posvetio i svoj život i svoj rad i preminuo oko 436. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 4. februara po crkvenom, a 17. februara po gregorijanskom kalendaru. [2]
Pisma uredi
Poznat je po svojim pismima, koja je pisao Ćirilu Aleksandrijskom, Teodosiju II, i drugima, poznatima i nepoznatima svetskoj istoriji. Zbirka od 2.000 pisama je nastala u stara vremena u „besanom“ manastiru na Konstantinopolju i ti rukopisi su sačuvani i danas. Kasnija pisma su pisana na sirijskom i nisu objavljena. [3]
Pisma se mogu naći u Patrologia Graeca, (vol. 78), odnosno zbirci grčkih zapisa hrišćanskih pisaca i teologa koja sadrži originalni grčki tekst i latinski prevod. Međutim ovo izdanje je vrlo konfuzno, a pisma su podeljena u „knjige“ koje nisu poznate u rukopisima. Neka od tih pisama su vrlo zanimljiva za kritičko tumačenje (objašnjenje) Biblije u Grčkoj. [4]
Pierre Eveiux je izdao drugu polovnu zbirke, gde je najveće neslaganje, 1997. i 2000. godine, u seriji Sources Chrétiennes. [5] Druga pisma nikada nisu doživela bilo koje ili kritičko izdanje ili prevod na bilo koji moderni jezik. [6]
Neki citati iz pisama:
„Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu negoli krasnorečivom propovedanju.“
„Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim.“
Napomene uredi
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.
Izvori uredi
- ^ Srpska pravoslavna parohija i crkvena opština Kotoračka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. novembar 2009), Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ^ „Isidore of Pelusium”. OrthodoxWiki. Pristupljeno 18. 11. 2007.
- ^ Pierre Evieux, Isidore de Peluse, 1995. Studija čoveka i njegovog rada, na francuskom.
- ^ C.H.Turner, The letters of Isidore of Pelusium, Journal of Theological Studies 6 (1905)
- ^ „Collaborateurs de la collection”. Sources Chrétiennes online. Pristupljeno 18. 11. 2007.
- ^ Pierre Evieux, Isidore de Peluse, 1995. Studija čoveka i njegovog rada, na francuskom.
