Википедија

Kaba

коцкаста зграда у Меки, Саудијска Арабија

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Kaba (faraon).

Kaba (arap. ٱلْكَعْبَة al-Kaʿbah, /al.ˈkaʕba/ — „kocka”; „utočište islama”) centralno je svetilište islama. Građevina je u obliku kocke, dugačka oko 11 m i visoke oko 17 m. Danas se nalazi u sredini velike džamije u Meki.[1][2] Predstavlja kiblu, tj. posebnu tačku prema kojoj se muslimani okreću u vreme molitve.[3] Kaba za muslimane predstavlja središte sveta, njegov „pupak”. Smatraju da je ona prvo što je Alah stvorio. Po islamskom verovanju, iznad zemaljske kabe nalazi se još sedam nebeskih kaba na sedam nebesa, i sve one stoje upravo ispod Alahovog prestola koji obilaze anđeli, pa i ljudi na isti način obilaze oko ovog kamena.

Kaba
كَعْبَة
Kaba (jul 2012)
كَعْبَة na karti Saudijske Arabije
كَعْبَة
كَعْبَة
Lokacija Kabe
Osnovne informacije
LokacijaSveta džamija,
Meka, Hidžaz, Saudijska Arabija
Koordinate21° 25′ 21.08″ N 39° 49′ 34.25″ E / 21.4225222° S; 39.8261806° I / 21.4225222; 39.8261806
ReligijaIslam
ObredTavaf
DržavaSaudijska Arabija
RegionProvincija Meka
AdministracijaAgencija Generalnog predsedništva za poslove Dve Svete džamije
RukovodstvoPredsednik poslova Dve Svete džamije: Abdul Rahman el-Sudajs
Arhitektonski opis
Tip arhitektureHram
OsnivanjePredislamsko doba
Specifikacije
Dužina12,86 m (42 ft 2 in)
Širina11,03 m (36 ft 2 in)
Visina (maks.)13,1 m (43 ft 0 in)
MaterijaliKamen, mermer, krečnjak
Hodočasnik kod Kabe

U ranom islamu, muslimani su se usmeravali u opštem pravcu Jerusalima kao kible u svojim molitvama pre nego što su promenili smer ka Kabi, za koju su muslimani verovali da je rezultat otkrivenja kuranskog stiha Muhamedu.[4]

Muslimani veruju da je Kaba obnavljana nekoliko puta tokom istorije, a najpoznatiji od strane Ibrahima (Avram) i njegovog sina Izmaela, kada se vratio u dolinu Meke nekoliko godina nakon što je napustio svoju ženu Hadžar (Hagar) i Ismaila tamo po Alahovoj zapovesti. Kruženje oko Kabe sedam puta u smeru suprotnom od kazaljke na satu, poznato kao tavaf (arap. طواف), je farz (obavezni) obred za završetak hadža i hodočašća umre.[3] Područje oko Kabe gde hodočasnici šetaju oko Kabe naziva se Mataf.

Kaba i Mataf su okruženi hodočasnicima svakog dana u islamskoj godini, osim 9. zul-hidžeta, poznatog kao Dan Arafa, na koji se tkanina koja pokriva strukturu, poznata kao kisva (arap. كسوة) menja. Ipak, najznačajniji porast njihovog broja je tokom Ramazana i hadža, kada se milioni hodočasnika okupljaju na tavaf.[5] Prema saudijskom Ministarstvu za hadž i umru, 6.791.100 hodočasnika stiglo je na hodočašće za Umru u islamskoj godini 1439. (2017/2018), što je povećanje od 3,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2.489.406 drugih prispelo na hadž AH 1440.[6]

Istorija uredi

 
Pogled na Kabu, 1718. Adrijan Reland: Traktat o religiji Mahometana

Poreklo uredi

Etimologija uredi

Doslovno značenje reči Kaba (arap. كعبة) je kocka.[7] U Kuranu, iz doba Muhamedovog života, Kaba se pominje pod sledećim imenima:

  • el-Bajt (arap. ٱلْبَيْت) u 2:125 po Alahu[Kuran 2:125][8]
  • Bajti (arap. بَيْتِي) u 22:26 po Alahu[Kuran 22:26][9]
  • Bajtik el-Muharama (arap. بَيْتِكَ ٱلْمُحَرَّم) u 14:37 po Ibrahimum[Kuran 14:37]
  • el-Bajt el-Haram (arap. ٱلْبَيْت ٱلْحَرَام) u 5:97 po Alahu[Kuran 5:97]
  • el-Bajt el-Atik (arap. ٱلْبَيْت ٱلْعَتِيق) u 22:29 po Alahu[Kuran 22:29]

Prema istoričaru Eduardu Glejzeru, ime „Kaba“ je možda bilo povezano sa južnoarapskom ili etiopskom rečju „mikrab“, koja označava hram.[10] Autorka Patricija Kron osporava ovu etimologiju.[11]

Zaleđina uredi

Pre islama, Kaba je bila sveto mesto za razna beduinska plemena širom Arabijskog poluostrva. Jednom svake lunarne godine, beduini bi hodočastili u Meku. Ostavljajući po strani bilo kakve plemenske svađe, oni bi obožavali svoje bogove u Kabi i trgovali jedni s drugima u gradu.[12] U Kabi su držane razne skulpture i slike. Poznato je da su statua Hubala (glavnog idola Meke) i statue drugih paganskih božanstava bile postavljene u Kabi ili oko nje.[13] Bilo je slika idola koji su ukrašavali zidove. Slika Ise (Isusa) i njegove majke Merjem (Marija) nalazila se unutar Kabe,[13] a kasnije ju je pronašao Muhamed nakon osvajanja Meke. Ikonografija u Kabi je takođe uključivala slike drugih proroka i anđela. Zabeleženo je da se unutar Kabe nalaze nedefinisani ukrasi, novac i par ovnujskih rogova.[13] Za par ovnujskih rogova se govorilo da je pripadao ovnu kojeg je Ibrahim žrtvovao umesto svog sina Ismaila, prema islamskoj tradiciji.[13]

Tokom svoje istorije, Crni kamen kod Kabe je bio pogođen i razbijen kamenom ispaljenim iz katapulta,[14] bio je zamazan izmetom,[15] ukradeni i otkupljeni od strane Karmata[16] i razbijen u nekoliko fragmenata.[16][13]

El-Azraki daje sledeću priču o autoritetu svog dede:[13]

Čuo sam da je u el-Bajtu (koji se odnosi na Kabu) postavljena slika (arap. تمثال) Marijama i Ise. ['Ata'] je rekao: „Da, u njemu je bila postavljena slika Marijam ukrašena (muzavakan); u njenom krilu, njen sin Isa je sjedio ukrašen.”

— el-Azraki, Akbar Meka: Istorija Meke[2]

U svojoj knjizi Islam: kratka istorija, Karen Armstrong tvrdi da je Kaba zvanično bila posvećena Hubalu, nabatejskom božanstvu, i da je sadržala 360 idola koji su verovatno predstavljali dane u godini.[17] Međutim, tokom Muhamedove ere, izgleda da je Kaba bila poštovana kao svetilište Alaha, Visokog Boga. Jednom godišnje, plemena iz celog Arabijskog poluostrva okupljala bi se u Meki da bi obavila hadž, što je bio znak široko rasprostranjenog uverenja da je Alah isto božanstvo koje obožavaju monoteisti. U to vreme muslimani bi obavljali namaz okrenuti prema Jerusalimu, prema Muhamedovim uputstvima, i okrećući leđa paganskim udruženjima Kabe.[17] Alfred Gijom, u svom prevodu sire Ibn Ishaka, kaže da bi se sama Kaba mogla pominjati u ženskom obliku.[18] Obilazak su često izvodili goli muškarci i gotovo gole žene.[19] Sporno je da li su Alah i Hubal bili isto božanstvo ili različiti. Prema hipotezi Urija Rubina i Kristijana Robina, Hubala su poštovali samo Kurejšije i Kaba je prvo bila posvećena Alahu, vrhovnom bogu pojedinaca koji pripadaju različitim plemenima, dok je panteon bogova Kurejšija postavljen u Kabi nakon što su osvojili su Meku jedan vek pre Muhamedovog vremena.[20]

Crni kamen uredi

 
Okvir Crnog kamena

U jugoistočnom delu građevine ugrađen je crni kamen, i on je najsvetiji predmet u Kabi. Za njega smatraju da je „kamen temeljac”, „desna ruka Božija na zemlji”. Muslimani prema ovom kamenu iskazuju veliko poštovanje, ljube ga i dodiruju, naročito tokom hadžiluka. Muslimani se ne klanjaju kamenu, molitve ovde izgovorene upućene su Bogu.

Izgled uredi

Kaba ima samo jedna vrata, ali je njen religijski značaj više u spoljašnjosti. Od crnog kamena se prostire 2 m dugačak zid – multzam koji se proteže do ulaznih vrata. Vernici se na njega naslanjaju da bi dobili blagoslov. Kaba je najčešće pokrivena prekrivačem — kisvom — načinjenim od teškog crnog platna sa trakama na kojima su izvezeni stihovi iz Kurana. Oko Kabe se nalazi granitni pločnik koji se naziva matif. Nasuprot ugla u kome je ugrađen crni kamen, nalazi se zgrada u kojoj je sveti bunar Zemzem, dok se pred severoistočnim delom nalazi kamen, za koji se tvrdi da predstavlja otisak stopala Avrama, koga muslimani smatraju graditeljem Kabe.

Reference uredi

  1. ^ Butt, Riazat (15. 8. 2011). „Explosives detectors to be installed at gates of Mecca's Holy Mosque”. The Guardian. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  2. ^ a b Al-Azraqi (2003). Akhbar Mecca: History of Mecca. str. 262. ISBN 9773411273. 
  3. ^ a b Wensinck, A. J; Kaʿba. Encyclopaedia of Islam IV p. 317
  4. ^ Mubārakfūrī, Ṣafī al-Raḥmān (2002). The Sealed Nectar: Biography of the Noble Prophet (na jeziku: engleski). Darussalam. ISBN 978-9960-899-55-8. 
  5. ^ „In pictures: Hajj pilgrimage”. BBC News. 7. 12. 2008. Pristupljeno 8. 12. 2008. 
  6. ^ „Limited to Actual Haj”. General Authority for Statistics. Kingdom of Saudi Arabia. 17. 12. 2015. Pristupljeno 21. 1. 2020. 
  7. ^ Hans Wehr, Dictionary of Modern Written Arabic, 1994.
  8. ^ „Surah Al-Baqarah 2:122 - 2:126 - Towards Understanding the Quran”. Tafheem. Islamic Foundation UK. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
  9. ^ „Surah Al-Haj 22:26-30 - Towards Understanding the Quran”. Tafheem. Islamic Foundation UK. Pristupljeno 1. 6. 2021. 
  10. ^ Wensinck, A. J; Kaʿba. Encyclopaedia of Islam IV p. 318 (1927, 1978)
  11. ^ Crone, Patricia (2004). Makkan Trade and the Rise of Islam. Piscataway, New Jersey: Gorgias. ISBN 9781593331023. 
  12. ^ Timur Kuran (2011). „Commercial Life under Islamic Rule”. The Long Divergence: How Islamic Law Held Back the Middle East. Princeton University Press. str. 45–62. ISBN 9780691147567. 
  13. ^ a b v g d đ King, G. R. D. (2004). „The Paintings of the Pre-Islamic Kaʿba”. Muqarnas. 21: 219—229. JSTOR 1523357. 
  14. ^ Hilmi Aydın; Talha Uğurluel; Ahmet Doğru (2004). The sacred trusts: Pavilion of the Sacred Relics, Topkapı Palace Museum, Istanbul. Somerset, N.J.: Light. ISBN 1-932099-72-7. OCLC 56942620. 
  15. ^ Burton, Richard Francis (2009). Personal Narrative of a Pilgrimage to El-Medinah and Meccah. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-16230-2. doi:10.1017/cbo9781139162302. hdl:2027/coo.31924062544543. 
  16. ^ a b Peters, F. E. (1994). Mecca : a literary history of the Muslim Holy Land. Mazal Holocaust Collection. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-03267-X. OCLC 30671443. 
  17. ^ a b Karen Armstrong (2002). Islam: A Short History . str. 11. ISBN 0-8129-6618-X. 
  18. '^ Ibn Ishaq, Muhammad (1955). Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah – The Life of Muhammad Translated by A. Guillaume. Oxford: Oxford University Press. str. 85 footnote 2. ISBN 9780196360331. „The text reads 'O God, do not be afraid', the second footnote reads 'The feminine form indicates the Ka'ba itself is addressed” 
  19. ^ Ibn Ishaq, Muhammad (1955). Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah – The Life of Muhammad Translated by A. Guillaume. Oxford: Oxford University Press. str. 88—9. ISBN 9780196360331. 
  20. ^ Christian Julien Robin (2012). Arabia and Ethiopia. In The Oxford Handbook of Late Antiquity. Oxford University Press USA. str. 304—305. ISBN 9780195336931. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kaba na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikizvornik ima tekst 1905 New International Encyclopedia članka Kaba.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каба&oldid=27551630”