Kazimir II Pjast

Kazimir II Pjast, sa nadimkom "Pravedni" (poljski: Kazimierz II Sprawiedliwy; 1138—5. maj 1194) je bio malopoljski vojvoda (1166-1173), i Sandomježa (posle 1173). Bio je veliki knez Poljske od 1177. godine do svoje smrti.

Kazimir II Pjast
Portret Jana Matejka
Lični podaci
Puno ime	Kazimir Pjast
Datum rođenja	1138.
Datum smrti	5. maj 1194.(1194-05-05) (55/56 god.)
Mesto smrti	Krakov, Poljska
Grob	Vavelska katedrala
Porodica
Supružnik	Jelena od Znojma
Potomstvo	Adelaida Poljska, Leško I Pjast, Konrad Pjast
Roditelji	Boleslav III Pjast Saloma od Berga
Dinastija	Pjastovi
Veliki knez Poljske
Period	1177-1194
Prethodnik	Mješko III Pjast
Naslednik	Mješko III Pjast

Biografija

Poljska od 1177. do 1194. godine tokom Kazimirove vladavine.

Bio je mlađi sin Boleslava III Krivoustog i Salome od Berga. Njegov otac podelio je zemlju svojim sinovima. U vreme očeve smrti, Kazimir je imao samo dve godine, tako da nije mogao dobiti nasledstvo. Zajedno sa sestrom Agnesom boravio je na dvoru svoje majke Salome. Nakon majčine smrti i smrti sestre Agnese, živeo je pod pokroviteljstvom starijeg brata Boleslava IV. Godine 1154. bio je dovoljno star da preuzme nasleđe. Njegov brat borio se protiv nemačkog cara Fridriha Barbarose. U ratu je poražen te je morao poslati Kazimira u Nemačku kao taoca. Datum Kazimirovog povratka nije poznat, ali je 1161. godine bio u domovini. Ponovo je ovladao teritorijama koje je držao pre 1157. godine, kada je odveden u zarobljeništvo. Kazimirov brat Henrik Sandomješki poginuo je u Pruskom krstaškom ratu 1166. godine. Kao naslednika je u testamentu naveo brata Kazimira. Međutim, tome se usprotivio Boleslav te je Henrikova zemlja podeljena na tri dela. Najveći deo dobili su Boleslav i Mješko, dok je Kazimiru pripao manji deo. Mješko se 1172. godine pobunio protiv Boleslava i pozvao je Kazimira da mu pomogne. Kazimir je odbio. Boleslav je umro 1173. godine, i Mješko, kao najstariji, preuzima vlast nad Poljskom. Oduzeo je Kazimiru ostatak oblasti koje je dobio od Henrika. Protiv Mješkove vladavine je 1177. godine podignut ustanak u kome je učestvovao i Kazimir. U ustanku, Kazimir je proširio svoju oblast na Šleziju, Mazoviju, Kujavsko i Veliku Poljsku. Mješko je morao pobeći iz zemlje, ali je delovao iz emigracije, pokušavajući da se vrati na vlast. Kazimir je sazvao sabor u Lenčici kako bi ozakonio svoj dolazak na vlast. Sabor je izabrao Kazimira za vladara Poljske. Papa Aleksandar III osudio je odluke sabora 1180. godine. Kazimir je aktivno učestvovao u borbama galicijskih kneževa. Umro je na povratku iz jednog od tih pohoda 1194. godine.

Potomstvo

Kazimir je bio oženjen Jelenom od Znojma (oko 1140/2. - oko 1202/6.), ćerkom Konrada II od Znojma i Marije Vukanović Pšemisl. Imali su sedmoro dece:

• Ćerka (Marija?, Anastasija?; 1162/7 - 1194), udata za Vsevoloda IV Kijevskog.
• Kazimir (1162 - 2. februar ili 1. mart 1167), dobio ime po ocu.
• Boleslav (oko 1168/71—16. april 1182/3.), poginuo prilikom pada sa drveta.
• Odon (1169/84.)
• Adelaida Poljska (oko 1177/84—8. decembar 1211)
• Lešek I Beli (oko 1184/5—24. novembar 1227)
• Konrad (oko 1187/8 - 31. avgust 1247)

Porodično stablo

16. Mješko II Pjast

8. Kazimir I Pjast

17. Ričeza od Lotaringije

4. Vladislav I Herman

18. Vladimir I Veliki

9. Marija Dobronjega

2. Boleslav III Krivousti

20. Bratislav I Pšemisl

10. Vratislav II Pšemisl

21. Judita od Švejfurta

5. Judita Češka

22. Andraš I

11. Adelaida Ugarska

23. Anastazija Jaroslavna

1. Kazimir II Pravedni

12. Popo od Berga

6. Hajnrih, grof od Berga

13. Sofija

3. Salomeja od Berga

28. Dipold I

14. Dipold II

7. Adelaida od Savoje

30. Bertold II od Koruške

15. Liutgarda od Zahringena

Izvori

• Lewicki, «Wstąpenie na tron polski Kazimierza Jag.» (XX t. «Rozpraw hist.»; izd. Krakovskoй akad.);
• Papée, «Przełom w stosunkach miejskich za K.-Jag.»;
• Papée, «Polityka polska w czasie upadku Jerzego z Podjebradu 1466—71» (VIII t. «Rozpraw hist.»).