Kalijum-sulfat

Kalijum-sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule K2SO4.

Kalijum-sulfat
Kalijum-sulfat
Nazivi
Drugi nazivi
Potašum-sulfat
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.029.013
E-brojevi E515(i) (regulator kiselosti, ...)
MeSH Nickel+carbonate
Svojstva
Molarna masa 174.259 g/mol (anhidrid)
Agregatno stanje Bela kristalna supstanca
Gustina 2.66 g/cm3, anhidrovan
11.1 g/100 ml (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortorombična
Opasnosti
Glavne opasnosti Iritant
R i S-oznake nema
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalijum-hidrogensulfat
Kalijum-sulfit
Kalijum-bisulfit
Kalijum-persulfat
Drugi katjoni
Litijum-sulfat
Natrijum-sulfat
Magnezijum-sulfat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Rasprostranjenost u prirodiUredi

Javlja se u velikim količinama u raznim dvogubim solima u štasfurtskim naslagama, kao što su šenit i kainit, koji i služe za dobijanje kalijum-sulfata.[1]

DobijanjeUredi

Šenit se odvaja hlađenjem iz vrućeg zasićenog rastvora kainita, a potom tretira rastvorom kalijum-hlorida:

K2SO4 • MgSO4 • 6H2O + 2KCl → 2K2SO4 + MgCl2 + 6H2O

Prvo se dobija slabo rastvoran, anhidrovani kalijum-sulfat, a koncentrovanjem se iz filtrata taloži karnalit iz koga se dobijaju kalijum-hlorid i magnezijum-hlorid.[1]

Kalijum-sulfat se još može dobiti zagrevanjem kalijum-hlorida sa sumpornom kiselinom, ali u manjim količinama, a inače je sporedni proizvod pri dobijanju kalijum-dihromata i kalijum-permanganata.[1]

SvojstvaUredi

To je supstanca koju čine bezbojni kristali bez vode. U vodi se slabo rastvara (na 0°C 6,85 g u 100 g vode).[1]

UpotrebaUredi

Koristi se za pravljenje kalijumove stipse i kao veštačko đubrivo, posebno prilikom gajenja duvana i pšenice. Osim kalijum-sulfata, kao đubrivo se koristi i kalijum-hlorid, ali kod paradajza, luka, pasulja i bostana prednost se daje kalijum-sulfatu jer su pomenute biljke osetljive na veće koncentracije hlora.[1]

IzvoriUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.


Spoljašnje vezeUredi