Kamerna muzika

Kamerna muzika (franc. musique de chambre, engl. chamber music, ital. musica da camera, nem. Kammermusik) je oblast klasične muzike. To je umetnička muzika koju izvodi grupa muzičara (bilo vokalno ili instrumentalno) koja bi mogla da stane u manji prostor, u „sobu“ (ital. camera = soba). Drugim rečima, to je sobna muzika, tj. muzika sa manjim brojem instrumenata (od 2-20 izvođača), koja je namenjena za manji prostor i uži krug slušalaca sa intimnom atmosferom doma. Kamerna muzika je ujedno i muzički predmet koji se izučava u muzičkim školama i muzičkim fakultetima (akademijama).

Pruski kralj Fridrih II Veliki drži koncert u svom dvorcu Sansusi. Zvanicama svira koncert za flautu. Na čembalu ga prati Bahov sin, Karl Filip Emanuel Bah, koji je radio je kao muzičar na kraljevom dvoru.

Barokni muzičari sviraju trio sonatu, 18. vek, nepoznati slikar.

Jozef Hajdn svira gudački kvartet.

Javni nastup gudačkog kvarteta.

Koncert muzičara iz Luvra.

Proba kamernog orkestra.

Zbog njene intimne prirode, kamerna muzika je bila opisana kao „muzika prijatelja”. Tokom više od 100 godina su komornu muziku uglavnom svirali u svojim domovima amaterski muzičari. I u današnje vreme, kada je izvođenje komorne muzike prešlo iz domova u koncertne dvorane, mnogi muzičari, amateri i profesionalci, i dalje sviraju komornu muziku radi ličnog zadovoljstva. Izvođenje kamerne muzike zahteva posebne veštine, muzičke i društvene, koje se razlikuju od veština potrebnih za sviranje solo ili simfonijskih dela.

Johan Volfgang Gete je opisao kamernu muziku (a posebno muziku gudačkog kvarteta) kao „razgovor četiri racionalna čoveka”. Ova konverzaciona paradigma – koja odražava način na koji jedan instrument uvodi melodiju ili motiv, i zatim drugi instrumenti naknadno „odgovaraju” sa sličnim motivom – je bila nit utkana tokom celokupne istorije kompozicija kamerne muzike od kraja 18. veka do današnje doba. Analogija sa konverzacijom se često sreće u opisima i analizama kompozicija kamerne muzike.

Vrste kamerne muzike

Kamerna muzika može biti:

1. Vokalna
2. Instrumentalna i
3. Vokalno-instrumentalna

Napomena.

U kamernu muziku ne potpada solistička muzika.

Osnovne karakteristike kamerne muzike

Zbog svoje intimne prirode, kamerna muzika je opisana kao „muzika prijatelja.” Za više od 200 godina, kamernu muziku su prvenstveno izvodili muzičari amateri u svojim domovima, što je slučaj i danas, jer mnogi muzičari (amateri i profesionalci) i dalje sviraju kamernu muziku za sopstveno zadovoljstvo. Ipak, kamerna muzike je premeštena iz kuće u koncertne dvorane.

Čuveni Johan Volfgang fon Gete kamernu muziku (konkretno, gudački kvartet) opisao je kao „Razgovor četvoro razumnih ljudi." Ovaj konverzacioni obrazac je bio nit tkan kroz istoriju kompozicije kamerne muzike s kraja 18. veka do danas. Analogija sa konverzacijom ponavlja se u opisima i analizama kompozicija kamerne muzike.

Kamerno muziciranje zahteva posebne veštine i znanja, koja se razlikuju od veština potrebnih za solo izvođenje ili za sviranje simfonijskih dela.

Osnovne karakteristike kamerne muzike su:

1. Ravnopravnost svih izvođača i njihovih deonica. Svako isticanje pojedinog učesnika narušava kamernu atmosferu, dominacija jedne deonice je odlika solističke muzike.
2. Samostalnost deonica. Ova karakteristika ne isključuje mogućnost povremenog unisona deonice sa nekom drugom deonicom.
3. Kamerni stil muziciranja - intiman, topao i mek zvuk, bez pretenzija za efektom, sa mnogo izražajnosti, uzdržanosti muziciranja i lirike; bogatstvo artikulacija.

Istorija

Od svojih najranijih početaka u srednjovekovnom periodu do danas, kamerna muzika je bila odraz promena u tehnologiji i društvu koja ju je proizvela.

Rani počeci

Tokom srednjeg veka i rane renesanse, instrumenti su prvenstveno korišteni kao pratnja za pevače. Gudači su sviralii zajedno sa melodijskom linijom pevača. Neki analitičari smatraju da je izvor klasičnog instrumentalnog ansambla sonata da camera (kamerna sonata) i sonata da chiesa (crkvena sonata).

To su bile kompozicije za jedan do pet ili više instrumenata. Kamerna sonata je bila svita sastavljena od sporog i brzog stava, prošarana sa plesnim numerama. Crkvena sonata je bila isto to, ali bez igre.

Od kuće do sale

Dramatične promene u društvu i u muzičkoj tehnologiji u 19. veku imale su dalekosežne posledice na kamernu muziku, njeno izvođaštvo i komponovanje.

Ansambli

Standardni repertoar za kamerne ansambale je veoma bogat, a celokupnost kamerne muzike u štampanom - notnom obliku je skoro neograničen. Prikažimo samo delimičnu listu postojećih vrsta muzičkih ansambala koje nalazimo u kamernoj muzici.

• Prema broju izvođača kamerni ansambli mogu biti:

Duo, trio, kvartet, kvintet, oktet, sekstet, septet, oktet itd.

• Ako želimo naglasiti koji instrumenti učestvuju, onda se kaže gudački duo, gudački trio, gudački kvartet itd. Ako učestvuju duvački instrumenti, kaže se duvački trio, duvački kvartet, duvački kvintet itd.
• Ako pored gudačkih instrumenata učestvuje i klavir, za takav ansambl se kaže klavirski trio, klavirski kvartet, klavirski kvintet itd.
• Ako u ansamblu sviraju samo gudači, to je gudački orkestar.
• Ako u ansamblu sa gudačima svira i manji boj duvača, po 1-2 iz neke grupe (oboa, flauta, horna), to je onda kamerni orkestar.

Vidi još

• Podela muzike
• Podela muzičkih instrumenata
• Spisak muzičkih instrumenata

Literatura

• Baron, John Herschel (1998). Intimate Music: A History of the Idea of Chamber Music. Pendragon Press. ISBN 978-1-57647-018-3. 
• Blum, David (1986). The Art of Quartet Playing: The Guarneri Quartet in conversation with David Blum. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-8014-9456-7. 
• Booth, Wayne (1999). For the Love of It. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06585-4. 
• Boyden, David (1965). The History of Violin Playing. Oxford and New York: Oxford University Press. 
• Butterworth, Neil (1980). Dvorak, His Life and Times. Midas Books. ISBN 978-0-85936-142-2. 
• Cobbett, Walter Willson, ur. (1929). Cobbett's Cyclopedic Survey of Chamber Music. London: Oxford University Press. . ISBN 9781906857820. and. ISBN 978-1906857844..
• Crumb, George (1971). Black Angels. Edition Peters. 
• Donington, Robert (1982). Baroque Music: Style and Performance. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-30052-9. 
• Einstein, Alfred (1947). Music in the Romantic Era. New York: W. W. Norton. 
• Eosze, Laszlo (1962). Zoltan Kodaly, his life and work. Istvans Farkas and Gyula Gulyas (translators). Collet's. 
• Geiringer, Karl (1982). Haydn: a Creative Life in Music. University of California Press. ISBN 978-0-520-04317-6. 
• Gjerdingen, Robert (2007). Music in the Galant Style. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-531371-0. 
• Griffiths, Paul (1978). A Concise History of Modern Music. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20164-0. 
• Griffiths, Paul (1985). The String Quartet: a History. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27383-8. 
• Kerman, Joseph (1979). The Beethoven Quartets. New York: W. W. Norton and Company. ISBN 978-0-393-00909-5. 
• McCalla, James (2003). Twentieth-Century Chamber Music. Routledge. ISBN 978-0-415-96695-5. 
• Miller, Lucy (2006). Adams to Zemlinsky. Concert Artists Guild. ISBN 978-1-892862-09-9. 
• Norton, M.D. Herter (1925). The Art of String Quartet Playing. New York: Simon and Schuster (1962). 
• Raynor, Henry (1978). Social History of Music. Boston: Taplinger Publishing Company. 
• Sadie, Stanley, ur. (1984). The New Grove Violin Family. New York: W. W. Norton and Company. ISBN 978-0-393-02556-9. 
• Schoenberg, Arnold (1984). Stein, Leonard, ur. Style and Ideal: Selected Writings of Arnold Schoenberg. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. 
• Seth, Vikram (2000). An Equal Music. Vintage. ISBN 978-0-375-70924-1. 
• Shaham, Natan (1994). The Rosendorf Quartet. Grove Press. ISBN 978-0-8021-3316-8. 
• Sicca, Luigi Maria (2000). Chamber music and organization theory: some typical organizational phenomena seen under the microscope. Taylor & Francis Group, Studies in cultures, organizations and societies, Volume 6, Issue 2. ISSN 1024-5286. 
• Solomon, Maynard (1978). Beethoven. Granada Publishing, Limited. ISBN 978-0-586-05189-4. 
• Steinhardt, Arnold (1998). Indivisible by Four. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-52700-6. 
• Stowell, Robert (2003). The Cambridge Companion to the String Quartet. Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80194-2. 
• Sumner Lott, Marie (2015). The Social Worlds of Nineteenth-Century Chamber Music: Composers, Consumers, Communities. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-03922-5. Pristupljeno 12. 02. 2017. 
• Swafford, Jan (1997). Johannes Brahms. Vintage Books. ISBN 978-0-679-74582-2. 
• Thompson, Oscar (1940). Debussy: Man and Artist. Tudor Publishing Company. 
• Ulrich, Homer (1966). Chamber Music. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-08617-2. 
• Winter, Robert; Martin, Robert, ur. (1994). The Beethoven Quartet Companion. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-520-20420-1. 
• The New Grove Dictionary of Music and Musicians (ed. Stanley Sadie, 1980)

Spoljašnje veze

• Chamber Music America.
• earsense chamberbase
• Fischoff National Chamber Music Association
• A list of online resources
• Annotated bibliography of double wind quintet music