Kanarang (persijski: کنارنگ‎) je bila jedinstvena titula u sasanidskoj vojsci, dodeljena zapovedniku severoistočne pogranične pokrajine Sasanidskog carstva, Abaršahru (koji obuhvata gradove Tus, Nišapur i Abivard). U vizantijskim izvorima se prikazuje kao kanaranges (grčki: χαναραγγης) i često se koristi, na primer, Prokopije, umesto stvarnog imena vlasnika.[1]

Titula je korišćena umesto konvencionalnijeg marzbana, koju su nosili ostali persijski pogranični čuvari. Kao i drugi marzban, položaj je bio nasledan. Prva porodilaca koja je posedovala ovo zvanje (porodica Kanarangijan) zabeležena je za vreme vladavine Jezdigerda I (vladao 399–421), ali je poreklom poticala od neke pred-sasanidske, najverovatnije partske, dinastije. Oni su uživali veliki ugled i veliki autoritet u severoistočnim pograničnim državama Sasanidskog carstva, što se odražavalo i na njihov proslavljeni opis u Šahnamehu velikog persijskog pesnika Ferdovsija.[1][2]

Porodica je bila aktivna do samog kraja Sasanidskog carstva. Čovek zvan Kanara poznat iz arapskih izvora komandovao je persijskom lakom konjicom u odlučujućoj bici kod Kadisije, a izveštava se da se njegov sin, Šahrijar bin Kanara, žestoko se borio pre nego što je ubijen.[3] Porodica je kasnije zabeležena kao pomagač u muslimanskom osvajanju Horasana od Abd Alaha ibn Amira i nagrađena je pravom da pokrajinu Tus i polovinu provincije Nišapur drži pod svojom kontrolom.[4]

Spisak nosilaca zvanja

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Houtsma (1983), p. 975
  2. ^ Pourshariati 2008, str. 266–267
  3. ^ Pourshariati 2008, str. 232–233, 269
  4. ^ Pourshariati 2008, str. 272, 275–276
  5. ^ Pourshariati 2008, str. 267–268
  6. ^ Pourshariati 2008, str. 268–269
  7. ^ Pourshariati 2008, str. 269

Literatura

uredi