Kanrei
Kanrei (jap. 管領) je japanski termin koji označava najvišeg službenika šogunove vlade (bakufu) u periodu Muromači (1336-1573), koji je vršio izvršnu vlast u državnoj upravi: obično se prevodi kao šogunov zamenik. Iako je vlast kanreija bila slična onoj koju su vršili regenti (šiken) iz šogunata Kamakura (1185−1333), kanrei nikada nisu uspeli da pruzmu vlast nad šogunima Ašikaga, niti je titula bila monopolizovana u jednoj porodici.[1]
Istorija uredi
Titulu kanrei (zamenik šoguna) stvorio je 1352. godine Ašikaga Takaudži (prvi šogun dinastije Ašikaga) unapređenjem ranije titule glavnog upravnika (šicudži). Kanrei je predsedavao najvažnijim institucijama državne uprave šogunata Ašikaga:
- Savet namesnika (šugo-joriaj), sastavljen od vojnih guvernera (šugo) najvažnijih provincija, koji su imali obavezu da stanuju u Kjotu. Preko njih su šogunova naređenja prenošena u provincije, a šogun dobijao izveštaje iz provincija. Međutim, vlast namesnika nad provincijama naglo je opala posle Oninskog rata (1467-1477), kada su ih zamenila lokalna vojnička vlastela - daimjo.
- Savet vazala (samuraj-dokoro), sastavljen od direktnih vazala klana Ašikaga, koji je vršio policijske dužnosti u Kjotu i upravljao matičnom provincijom Jamaširo.
- Kancelarija za sudstvo (hikicuke-šu),
- Savet za administraciju (mandokoro), popunjavan iz redova naslednih činovničkih porodica (buđonin-šu). Preko ovog tela upravljali su šoguni kada su želeli da zaobiđu zamenike.
- Kancelarija za čuvanje dokumenata (mončudžo),
- Šogunova garda (hokošu), u početku pod direktnom komandom samog šoguna, sastojala se od ratnika koji su dobijali zemlju na šogunovim ličnim posedima u zamenu za vojnu službu u prestonici. Njihov broj na vrhuncu nije prelazio 2.000-3.000 ljudi.
Savet namesnika i savet vazala bile su daleko najvažnije institucije u nadležnosti šogunovog namesnika: prvi je vršio šogunovu vlast u provincijama, a drugi u prestonici. Međutim, vlast šogunata u provincijama postepeno je opadala, i do sredine 16. veka spala je na Kjoto i neposrednu okolinu.[1]
Titula šogunovog zamenika bila je rezervisana za članove tri aristokratske porodice u srodstvu sa dinastijom Ašikaga: Hosokava, Šiba i Hatakejama (poznate kao Sankan − tri kanreija), koje su se smenjivale na položaju. Ove tri porodice su uz porodice Jamana, Kjogoku, Akamacu, Išiki i Toki davale i vojne guvernere (šugo) u provincijama. Posle 1441. klan Šiba je znatno oslabio, pa su se na položaju smenjivale dve preostale porodice, a posle Oninskog rata (1467−1477) položaj je monopolizovo klan Hosokava. Poslednji zamenik, Hosokava Udžicuna (umro 1564), zbačen je od svojih bivših vazala (klan Mijoši i Macunaga Hisahide) koji su ubili šoguna Ašikaga Jošiteru-a (1565), a Oda Nobunaga je prilikom obnove šogunata 1568. odbio da primi ovu titulu.[2]
Reference uredi
- ^ a b The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 207—225. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan. 3. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 234—247. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.