Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (engl. United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs (OCHA)) je telo Ujedinjenih nacija osnovano u decembru 1991. godine Rezolucijom 46/182.[1] Generalne Skupštine. Rezolucija je kreirana sa ciljem da ojača odgovor UN na kompleksne vanredne situacije i prirodne katastrofe. Organizacije UN koje su se u prošlosti bavile sličnim zadacima bile su Odeljenje za humanitarne poslove (DHA), i njegov prethodnik, Kancelarija Koordinatora UN za olakšanje posledica katastrofa (UNDRC). Godine 1998. zbog reorganizacije, Odeljenje za humaniatrne poslove pripojilo se Kancelariji UN za koordinaciju humanitarnih pitanja kako bi postalo glavna tačka UN za velike katastrofe. Takođe, Kancelarija je posmatrač u Razvojnoj grupi UN.[2]
| Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja | |
|---|---|
 | |
 | |
| Skraćenica | OCHA |
| Datum osnivanja | 19. decembra 1991. |
| Tip | kancelarija UN |
| Sedište | Njujork, Ženeva |
| Generalni podsekretar | Martin Grifits, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Matična organizacija | Sekretarijat UN |
| Veb-sajt | www |
Nakon spajanja sa Odeljenjem za humanitarne poslove, mandat je proširen kako bi se olakšala koordinacija odgovora na krize, razvoj politika i zagovaranje humanitarnih pitanja. Aktivnosti Kancelarije uključuju organizaciju i monitoring humanitarnog finansiranja, razmenu informacija, koordinaciju i timove za brzo reagovanje na terenu. U maju 2017. godine Mark Lovkok je izabran za Podsekretara za Humanitarne poslove i koordinatora u hitnim slučajevima na petogodišnji mandat.
Osoblje i državne kancelarije uredi
Kancelariju predvodi Generalni podsekretar za humanitarne poslove i koordinator za hitne slučajeve. Kancelarija ima 2 sedišta, u Njujorku i Ženevi, 8 regionalnih kancelarija, 32 terenske kancelarije, 23 tima za humanitarne savetnike i 3 kancelarije za vezu.[3]
Od juna 2016. godine, Kancelarija ima 2.300 zaposlenih širom sveta u preko 60 zemalja.
Glavne kancelarije se nalaze na svim kontinentima, između ostalog u Avganistanu, Centralnoj Africi, Čadu, Kolumbiji, Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Obali Slonovače, palestinskim teritorijama, Šri Lanki, Sudanu (uključujući podkancelariju u glavnom gradu Južnog Sudana), Sirija i Zimbabvea, dok se regionalne kancelarije nalaze u gradu Panama, Dakaru, Kairu, Johanezburgu i Bangkoku.[4] Kancelarija takođe ima osoblje za vezu i podršku u Njujorku i Ženevi.
Službe uredi
Kancelarija je izgradila sistem za niz usluga u izvršavanju svog mandata. Neke od većih su:
- Međunarodna savetodavna grupa za pretraživanje i spašavanje (INSARAG)[5]
- ReliefWeb, vodeći izvor vremenski kritičnih humanitarnih informacija o globalnim krizama i nesrećama.[6]
- Centralni Fond za odzivanje na hitne slučajeve, humanitarni fond koji je osnovala Generalna skupština UN-a, 1) promoviše ranu akciju i odgovor na smanjenje gubitka života; 2) poboljšati odgovor na kritične vremenske uslove; i 3) ojačati ključne elemente humanitarnog odgovora u nedovoljno finansijski potpomognutim krizama (2006)
- Humanitarna reforma teži poboljšanju efikasnosti humanitarnog odgovora obezbeđujući bolju predvidljivost, odgovornost i partnerstvo.
- „Who does What Where” (Ko radi Šta Gde) je baza podataka i upravljački direktorijum za kontakt: Da bi se obezbedilo da se odgovarajući i blagovremeni humanitarni odgovori ispune tokom katastrofe ili vanrednog stanja, informacije se moraju efikasno upravljati.
Humanitarne inovacije u organizacijama uredi
Kancelarija ohrabruje humanitarne inovacije unutar organizacija. Za organizacije, to je način identifikacije i rešavanja problema prilikom promene poslovnih modela kako bi se prilagodili novim mogućnostima. Inovacije koje bi trebalo primeniti:
- Promena poslovnih modela na osnovu javne potražnje: Postoji sve veći broj humanitarnih hitnih slučajeva, a stari model odgovora ne odgovara savremenom problemu.
- Povećani doprinosi iz privatnog sektora: Privatne organizacije su vođene njihovom obavezom za društveno odgovorno poslovanje i sada povezuju svoje doprinose sa svojim brendom.
- Razvijanje partnerstava unutar organizacija: Partnerstva vode ka novim idejama i rješenjima za probleme.
- Trend ka razvoju inovativnih tehnologija: Tehnologija omogućava ljudima da hitnije odgovore na vanredne situacije.
- Humanitarne inovacije zahtevaju drugačiju strukturu tržišta: Pretpostavlja se da ne postoji podsticaj privatnim organizacijama da učestvuju u humanitarnim inovacijama.
- Nejednakosti na vlasti mogu stimulisati sukob: ne postoji opšti princip etike u inovacijama. Ako se humanitarne inovacije izvršavaju nepravilno, mogu postojati posledice za zajednice, pojedinci ili sistem uopšte.
- Monetarni i politički rizik ako humanitarni napori ne uspiju: Ovaj rizik može izazvati odugovlačene reakcije na humanitarna pitanja, tako da organizacije imaju tendenciju da gledaju u prošlost, a ne planiraju budućnost.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ United Nations General Assembly Session 46 Resolution 182. Strengthening of the coordination of humanitarian emergency assistance of the United Nations A/RES/46/182 19. 12. 1991.. Retrieved 9. 4. 2008..
- ^ „UNDG Members”. archive.is. 22. 4. 2015. Arhivirano iz originala 22. 04. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2018.
- ^ „OCHA Annual Report 2015”. ReliefWeb (na jeziku: engleski). 21. 6. 2016. str. 5. Pristupljeno 4. 1. 2017.
- ^ „Where We Work - All Countries”. OCHA. Arhivirano iz originala 26. 4. 2015. g. Pristupljeno 21. 4. 2015.
- ^ „Redesigning the ReliefWeb: The Redesign Process of the Humanitarian Community's Main Information Management System Provides a Model and Lessons for Others Contemplating a Website Redesign”. ReliefWeb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 4. 2018.
- ^ „About Us”. ReliefWeb. 21. 3. 2011. Pristupljeno 4. 1. 2017.
