Као вода за чоколаду (roman)
Kao voda za čokoladu (šp. Como agua para chocolate) roman je meksičke spisateljice Laure Eskivel (šp. Laura Alicia Palomares Esquivel). Roman govori o mladoj devojci Titi i njenoj zabranjenoj ljubavi sa Pedrom zbog krutih običaja da najmlađa ćerka ne može da se uda jer mora da se stara o majci. Tita izražava svu svoju strast i osećanja kroz kuhinju, te svako ko proba njena jela iskusi ono što ona oseća. Roman je postao vrlo popularan i preveden je na trideset jezika. Pisan je u stilu magičnog realizma koji se ogleda u Titinoj ljubavi prema kuvanju.[1]
| Kao voda za čokoladu | |
|---|---|
 Korice romana Kao voda za čokoladu, dizajnerka Bojana Ban (Plavi jahač, Beograd, 2000) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Como agua para chocolate |
| Autor | Laura Eskivel |
| Zemlja |  Meksiko |
| Jezik | španski |
| Žanr / vrsta dela | magični realizam |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 165 |
| Tip medija | roman |
| Prevod | |
| Prevodilac | Nadežda Zarubica |
| Datum izdavanja | 1989. godina |
Po romanu je 1992. snimljen i istoimeni film koji je osvojio 11 nagrada Meksičke akademije za film.[1]
Značenje naslova uredi
Pun naziv glasi: Kao voda za čokoladu: roman u mesečnim nastavcima sa receptima, ljubavima i narodnim lekovima. Fraza Kao voda ѕa čokoladu dolazi od španskog Como agua para chocolate. Ova fraza je zajednički izraz za neke zemlje španskog govornog područja i bio je inspiracija za naziv romana Laure Eskivel i znači da je neko (neka osoba) jako ljut. U nekim zemljama Latinske Amerike, kao što je Meksiko, topla čokolada nije napravljena od mleka, već od delimično ključale vode. Alternativna interpretacija kazivanja Kao voda za čokoladu glasi: biti kao voda koja je dovoljno vruća (da dobije čokoladu), da se u nju ubaci čokolada (kada pripremate toplu čokoladu za piće). To je poređenje za opisivanje stanja strasti ili seksualnog uzbuđenja (na primer: vruća i zagrejan/a). To bi i opisalo ushićenu strast koju Tita i Pedro osećaju jedno prema drugom kroz celu knjigu.
Struktura uredi
Roman je podeljen u 12 glava i svaka od njih nosi naziv jednog meseca u godini, počevši od januara. Svaka glava počinje nekim meksičkim receptom. U poglavlju se dalje objašnjava način pripreme koji je uvek povezan sa nekim događajem iz života glavne junakinje.[2]
Sadržaj uredi
Glavna junakinja romana je Tita de la Garsa. Na početku romana je petnaestogodišnja devojka koja živi na ranču u Meksiku sa svojom mamom Elenom, starijim sestrama Gertrudom i Rosaurom, služavkom Čenčom i kuvaricom Načom. Pedro je glavni junak romana, u koga se Tita zaljubljuje na prvi pogled. On joj izjavljuje ljubav i dolazi kod mame Elene da je prosi. Međutim, mama Elena ne pristaje na to, navodeći kao razlog tradiciju porodice de la Garsa, da najmlađa ćerka (u ovom slučaju Tita) ne sme da se uda, već mora da se stara o svojoj majci do njene smrti. Ona predlaže Pedru da oženi Titinu sestru Rosauru. Da bi bio što bliže Titi, Pedro pristaje na ovu ponudu. Tita gaji ljubav prema kuhinji i veoma je jako povezana sa hranom. Svoje umeće u kuhinji ppenela joj je Nača, kuvarica u njihovoj kući, koja je vodila brigu o Titi od njenog rođenja. Njena ljubav prema kuhinji dolazi i od same činjenice da ju je mama Elena rodila u kuhinji. Titine jake emocije počinju da se prenose i na njeno kuvanje, kada nenamerno počinje da utiče na ljude oko sebe preko hrane koju sprema. Tako je spremajući sa Načom svadbeni kolač za Pedra i Rosauru i plačući nad svojom sudbinom, natopila svadbeni kolač svojim suzama, od koga su sve zvanice na svadbi povraćale. Tada je mama Elena optužila da je namerno htela da uništi sestrinu svadbu. Tita dolazi kući i zatiče Naču mrtvu sa slikom nekog svog verenika u rukama.[3][2]
Nakon jednog ručka, na kome su se služile prepelice u ružinim laticama, za koji je Tita iskoristila ruže koje joj je Pedro poklonio i koje su bile natopljene njenim mislima o Pedru, Gertruda biva opčinjena požudom. Ona odlazi sa ranča vodeći ljubav na konju sa jednim vojnikom. Kasnije završava u bordelu, potpuno odbačena od majke. Rosaura i Pedro dobijaju sina, Roberta. Pošto Rosaura nije imala mleka, Tita dete, da bi prestalo da plače, primiče svojim prsima, i od tada počinje tajno da doji Roberta. Za to je znao samo Pedro, koji se od tada još više zbližio sa Titom. Počinju tajno da se sastaju iza leđa mame Elene i Rosaure. Pedro i Rosaura su prinuđeni da se presele u San Antonio u Teksasu, pod pritiskom mame Elene koja počinje da sumnja da postoji veza između Tite i Pedra.[3]
Rosaura gubi sina. Kada Tita sazna za smrt svog nećaka, ona za to krivi mamu Elenu, koja je udara kašikom po licu. Tita se penje u golubarnik gde je ostala celu noć. Sutradan Čenča zatiče Titu golu, prljavu i potpuno izvan razuma. Mama Elena zove doktora Brauna i zahteva da odvede Titu u ludnicu. Međutim, Braun odvodi Titu svojoj kući gde joj pomaže da se izleči. Tita se zbližila sa njim i planiraju venčanje.[4]
Grupa bandita napada mamu Elenu koja dobija udarac u leđa i ostaje nepokretna i Tita počinje da se stara o njoj. Ona kasnije umire i Tita shvata da je time nestala najveća prepreka njenoj sreći.[3]
Dok je Džon odsutan, Tita gubi nevinost sa Pedrom i počinje da sumnja da je trudna. Jednog dana pojavljuje se duh mame Elene i proklinje sina kojeg Tita nosi u utrobi. Iznenada, na praznik Bogojavljenje, dolazi Gertruda u posetu. Pedro čuje u razgovoru Tite i srednje sestre da je Tita trudna i oni se dogovaraju da pobegnu negde zajedno. Zbog ovoga se Pedro napija i peva ispod Titinog prozora, dok se ona svađa sa duhom mame Elene. Kada duh nestane, Tita dobija menstruaciju i shvata da nije trudna. Duh se pretvara u svetleću tačku koja izaziva eksploziju i Pedra zahvata plamen. On zadobija ozbiljne opekotine i Tita ga leči. Rosaura zabranjuje Titi da se približava njenoj ćerki Esperansi. Ali Tita ne želi da njenu nećaku snađe ista sudbina kao i nju, zbog porodične tradicije koju Tita prezire, da najmlađa ćerka mora da se stara o majci do kraja života.[3]
Džon se vraća iz Amerike i Tita mu saopštava da ne može da se uda za njega. Džon to prihvata. Rosaura umire zbog digestivnih problema. Mnogo godina kasnije, Tita priprema venčanje Esperanse i Aleksa, Džonovog sina. Pedro i Tita plešu i on je prosi, govoreći joj da ne želi da umre pre nego što tako bude. Tita i Pedro vode ljubav nakon venčanja, i on umire. Titu obuzima tuga i ona jede jednu po jednu šibicu pokušavajući da u sećanju opet oživi sve najuzbudljivije trenutke sa Pedrom. Ona uspeva u tome. Šibica se zapalila ujedinjujući ih opet i celo imanje gori. Narator ove priče je Esperansina ćerka, koja govori da jedino što nije izgorelo u požaru jeste Titin kuvar, čiji svaki recept govori o ovoj zaboravljenoj ljubavi.[3][2]
Likovi uredi
- Tita de la Garsa – glavni lik ovog romana. Odrasta u kuhinji sa služavkama. Najmlađa ćerka u porodici. Žrtva tradicije i svoje majke Elene. Primorana je da se odrekne svoje sreće i da je prepusti svojoj najstarijoj sestri.
- Pedro Muskis – otkako upozna Titu, zaljubljuje se u nju, ali zbog Titine majke i tradicije porodice De la Garsa mora da se odrekne svoje ljubavi. Ženi se njenom najstarijom sestrom Hertrudis kako bi bio u blizini žene koju voli.
- Elena de la Garsa (mama Elena) – majka tri ćerke. Rano ostaje bez muža. Oduvek je potajno patila zbog nesrećne ljubavi iz madosti. Primorava svoju najmlađu ćerku Titu da se odrekne svoje sreće i da brine o njoj do kraja njenog života.
- Nača – glavna kuvarica. Za Titu je kao druga majka. Titina najvća podrška.
- Čenča – kuvarica porodice De la Garsa. Upoznaje ljubav svog života nakon tragičnog događaja.
- Rosaura de la Garsa – najstarija sestra u porodici. Udata je za sestrinu ljubav Pedra. Ne uspeva da bude srećna u braku. Rodiće dvoje dece, ali će joj sin brѕo umreti.
- Gertruda de la Garsa – srednja ćerka mama Elene. Titina i Rosaurina polusestra. Ona je plod neverstva mama Elene. Beži od kuće u potrazi za ljubavlju i strašću. Upoznaje Huana u koga se zaljubljuje. Život ih razdvaja, ali se ponovo sreću i osnivaju porodicu.
- Robert Muskis – sin Rosario i Pedra. Odgaja ga Tita, sve dok se ne odseli sa roditeljima. Umire veoma rano.
- Esperansa Muskis – ćerka Rosario i Pedra. Po tradicije zadužena da brine o majci do kraja njenog života. Uspeva uz pomoć Tite i Pedra da se suprotstavi majci i udaje se za Aleksa.
- Aleks Braun – sin doktora Džona. Zaljubljuje se u Esperansu na prvi pogled.
- Džon Braun – udovac, doktor porodice De la Garsa. Zaljubljuje se u Titu i želi da se oženi njome.
- Huan Alehandres – general, otima Hertrudis. Na kraju osniva porodicu sa njom.[5]
Nasilje i okrutnost uredi
Najočigledniji oblici nasilja uočavaju se u mama Eleninom ponašanju prema Titi. Ona često pribegava okrutnim merama da bi naterala svoju najmlađu ćerku na poslušnost. Mnogi zadaci i poslovi koje joj zadaje su očigledan dokaz toga, pogotovo oni vezani za Pedrovo i Rosaurino venčanje. Oni povećavaju i naglašavaju bol koju Tita oseća zbog izgubljene ljubavi. Mama Elena s besom i agresijom dočekuje i najmanji znak Titinog protesta, čak i ako samo posumnja u njenu poslušnost(kao kada je udarila Titu jer je mislila da je stavila nešto u Rosaurinu svadbenu tortu i tako namerno upropastila venčanje). Međutim, jednom od najgorih stvari koje je mama Elena učinila čini se ona kada je zapalila Pedra i zamalo ga ubila.
Mama Elena je lik koji seje strah u ovom romanu. Plaše je se sve ćerke.[2]
Kada se Tita prvi put usudila da otvoreno odgovori svojoj majci, ona ju ju udarila drvenom varjačom po licu i slomila joj nos. Međutim, ovakav vid svakodnevnog nasilja, nažalost, ne predstavlja ništa neuobičajeno za to vreme i uslove u kojima je udovica morala da zaštiti sebe i svoju porodicu od bandi i revolucionara.
Hrana uredi
Hrana je, takođe, jedna od glavnih tema ove priče. Ona se vešto koristi da na kreativan način opiše osećanja i situacije u kojima se likovi nalaze. Predstavlja i način komunikacije i prenošenja misli između likova, posebno između Tite i Pedra. Jednim jelom, Tita priznaje Pedru svoja osećanja, ljubav i strast. Drugim prenosi svoju čežnju i patnju gostima na Rosaurinom i Pedrovom venčanju. Hrana predstavlja i tradiciju rada, kao i način da se prenese istorija i uspomene porodice De la Garsa. Na kraju krajeva, kuhinja je mesto rođenja dece, ona su tamo podizana i hranjena. Recepti su prenošeni na buduće generacije, a sa njima i porodične priče.
Titino odrastanje uredi
Jedan od ključnih motiva koji dominiraju u romanu Kao voda za čokoladu je formiranje i otkrivanje ličnosti glavne junakinje Tite de la Garse. Tokom svog odrastanja, Tita nailazi na otpor svoje majke u ostvarivanju svojih životnih ciljeva. Na taj način, njen odnos sa majkom postaje bitan faktor koji je sputava i sprečava da se razvije kao nezavisna ličnost. Naime, od samog Titinog rođenja, koje je bilo prevremeno i posle iznenadne smrti njenog oca, mama Elena gradi udaljen i hladan odnos sa svojom ćerkom. Zbog toga, Tita odrasta pored porodične kuvarice, Nače. Nedostatak majčine pažnje ima uticaj i na njeno dalje odrastanje. Ona svoje utočište pronalazi u kuhinji, gde kroz snažnu povezanost sa hranom ispoljava sva svoja osećanja. Pripremanje hrane postaje njen oslonac i izlaz u teškim trenucima, a Nača važna figura u njenom životu. Tokom godina, Tita sve više otkriva svoje potrebe i težnje ka individualnosti i postepeno se oslobađa okova pokornosti prema svojoj majci. Zapravo, Tita vremenom uči kako da iskaže svoja osećanja i uverenja i suprotstavi se despotski nastrojenom ponašanju svoje majke.
Tradicija uredi
U romanu preovlađuju tradicionalna uverenja i stavovi. Mama Elena svima predočava da je Titina sudbina već predodređena i da se kao najmlađa ćerka mora brinuti o njoj do kraja njenog života. Ona, takođe, naglašava da je to porodična tradicija koja se mora poštovati bez pogovora. Osim toga, u romanu je paralelno predstavljeno karakteristično domaćinstvo u kome dominiraju žene, kao i njihov položaj u njemu. One veoma drže do svoje porodice i časti, što možemo zaključiti na osnovu reagovanja mama Elene de la Garse prilikom upada pobunjenika na imanje. U tom segmentu romana smešta se i Meksička revolucija koja u to vreme napreduje. Ljudi poput mama Elene predstavljaju nadmoćne ljude, dok Tita predstavlja one koji su primorani da se povinuju odlukama i pravilima koja su im nametnuta.
Reference uredi
- ^ a b Like water for chocolate - Sparknotes (context) Pristupljeno 16.11.2014.
- ^ a b v g Eskivel, Laura (2006). Kao voda za čokoladu (treće izd.). Beograd: Plavi jahač. str. 232.
- ^ a b v g d Like water for chocolate - Sparknotes (summary) Pristupljeno 18.11.2014.
- ^ Like water for chocolate - Sparknotes (summary) Pristupljeno 17.12.2014.
- ^ Like water for chocolate - Sparknotes (characters) Pristupljeno 24.11.2014.
Literatura uredi
- Eskivel, Laura, Kao voda za čokoladu, Beograd 1989. godina, Izdavačko preduzeće "Prosveta"