Kapija
Kapija (od tur. kapı — „vrata”) ili vratnice je građevinski elemenat i elemenat arhitekture koji omogućava prolaz kroz odbrambenu liniju utvrđene celine.
Ima po pravilu bezbednostni karakter i određuje ko može da stupi odnosno izađe iz utvrđene celine – prostora i kao glavni komunikacioni i bezbednosni sistem određuje granice između sigurnosti unutar i svet izvan utvrđenja i dobija i simbolične i reprezentativne znake. Kapijama su bile opremljene srednjovekovne utvrde, manastiri, palate i gradovi.
Istorija kapija uredi
Najstarije kapije se javljaju u dubokom starom veku na prednjem istoku i u srednjomorskoj oblasti a u Evropi od utvrđenih Keltskih gradova. U 13. veku dolazi do istinski utvrđenih gradova najme posle upada Mongola godine 1241.
Kapidžik uredi
Za mala sporedna drvena vrata se kaže „kapidžik”.[1] Kapidžici su karakteristični za gradove sa turskom istorijom (Beograd, Vranje). Iz svake turske bašte, mala vrata su vodila u susedno dvorište. To je išlo tako da se kroz te kapidžike moglo izaći na drugi kraj grada, a da se ne izađe na ulicu.[2]
Funkcije kapija uredi
U odbrani gradova su ulazi bili najugroženija mesta i zbog toga im se posvećivala naročita pažnja. U doba najvećih nedaća (za vreme tridesetogodišnjih ratova) su se kapije zaziđivale. Najsloženiji sistemi su se gradili u rano novo doba kada su se gradile nekoliko kapija koje su pokrivale jedna drugu u cilju odbrane grada.
Glavne kapije su bila i stražarska mesta sa kojih su se uzbunjivali građani prilikom požara ili napada neprijatelja. Iz toga razloga je kapija bila snabdevene zvonima. Ove funkcije su vremenom prestale da se upotrebljavaju pa je kapija postala mesto zanatske proizvodnje jer zanatlija tu nikog nije narušavao bukom.
Kapije su po pravilu prvi elemenat koji posetilac vidi prilikom ulaza u grad i one se grade tako da pokazuju bogatstvo. Kapije bivaju ponekad jako ukrašavane. Neke od kapija u potpunosti gube svoje odbrambene funkcije i imaju samo reprezentativne kao na primer brane na ulazu u parkove i groblja.
Kapija je bila i simbol samog grada i u nju su se ugrađivali simboli grada. Po nekada posle izgradnje kapije nisu bili novci za izgradnju zidina pa je kapija postala samo simbolično deo utvrde.
Pored ulaza u tvrđavu, „kapija” je naziv za vrata ili ulaz u dvorište (ili kuću).
Kapija se najčešće izrađuje od drveta ali u novije vreme i od metala.
Ranije su veličina kapije kao i ukrasi na njoj bili statusni simbol domaćina, tako da su kod bogataša kapije bile velike i ukrašene rezbarenjem ili metalnim okovima. Obično je u domaćinstvima postojala glavna kapija (velika kapija) koja je služila kao glavni ulaz (za kola), a postojala je jedna ili dve manje kapije kao pomoćni ulazi-izlazi.
Sama reč „kapija” potiče od turske reči „kapi”. Kapija je takođe mesto gde domaćin dočekuje i ispraća gosta, kome želi da izrazi posebnu čast.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Milan Vujaklija, LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1991. godina
