Википедија

Karcinom

Vidi još: Rak (bolest) i Karcinoidni tumor

Karcinom (od grčke reči, καρκινωμα, karkinoma, što znači rak (karkinos), bol ili čir) je vrsta zloćudnog (malignog) raka (tumora) koja se razvija iz epitelskih ćelija.[1] Preciznije, karcinom je zloćudni epitelni rak, tumor ili kancer koji počinje u tkivu koje oblaže unutrašnje organe (epitel) ili spoljašnje površine tela (koža), i koji nastaje iz ćelija koje potiču iz endoderma, mezoderma i ektoderma,[2] koji su slojevi klica tokom embriogeneze.[3]

Karcinom
SinonimiCarcinoma
Adenokarcinom debelog creva
Specijalnostionkologija

Karcinomi se javljaju u stanjima, kada je DNK ćelije oštećena ili izmenjena, pa ćelija počinje nekontrolisano da rasta i postaje zloćudna (maligna).

Klasifikacija uredi

Od 2004. godine, u naučnoj zajednici nije osmišljen i prihvaćen jednostavan i sveobuhvatan sistem klasifikacije. Tradicionalno, međutim, zloćudni ili maligni tumori su generalno klasifikovani u različite tipove primenom kombinacije kriterijuma, koji uključuju:[4][5]

Tip ćelije od koje počinju uredi

 
Patohistološke razlike između karcinoma i sarkoma endometrijuma

Epitelne ćelije ⇨ karcinom

Nehematopoetske mezenhimske ćelije ⇨ sarkom

Hematopoetske ćelije

  • Ćelije izvedene iz koštane srži koje normalno sazrevaju u krvotoku ⇨ leukemija
  • Ćelije izvedene iz koštane srži koje normalno sazrevaju u limfnom sistemu ⇨ limfom

Polne ćelije ⇨ germinom

Drugi kriterijumi uredi

Kao drugi kriterijumi razmatraju se obliici u kojima zloćudne ili maligne ćelije liče na svoje normalne, netransformisane srodnike:

  • Pojava lokalnog tkiva i stromalne arhitekture.
  • Anatomska lokacija iz koje nastaje rak ili tumori.
  • Genetske, epigenetske i molekularne karakteristike.

Etiopatogeneza uredi

 
Prototip epitelske ćelije iz koje nastaje karcinom:1-mikroresice; 2-treplje; 3- veze između susednih epitelskih ćelija; 4- uvrati ćelijske membrane; 5- Goldžijev aparat; 6- centrozom; 7- granularni endoplazmatični retikulum; 8- jedro; 9- mitohondrije; 10- podepitelska lamina

Karcinom je najčešći tip raka. Počinje u epitelnom tkivu kože , ili u tkivu koje oblaže unutrašnje organe, kao što su jetra  ili bubrezi . Karcinomi se mogu proširiti na druge delove tela ili biti ograničeni na primarnu lokaciju. Bolest ima različite oblike, uključujući:

  • Karcinom in situ - rak koji je u ranoj fazi je ograničen na sloj tkiva iz kojeg je započeo, i nije se proširio na okolno tkivo ili druge delove tela.
  • Invazivni karcinom- rak  koji se proširio izvan primarnog sloja tkiva do okolnog tkiva.
  • Metastatski karcinom- rak koji se proširio po celom telu na druga tkiva i organe.

Faktori rizika uredi

Iako je nemoguće sa sigurnošću znati ko može razviti rak, određeni faktori mogu povećati rizik. Na primer, ljudi sa porodičnom istorijom raka ili naslednom genetskom mutacijom mogu biti izloženi većem riziku.

Kod svih vrsta karcinoma, rizik se povećava sa:

  • starošću,
  • zloupotrebom alkohola,
  • zloupotrebom duvana
  • izlaganjem ultraljubičastom (UV) zračenju  sunca ili solarijuma,
  • izloženosti hemijskim ili iritantima životne sredi
  • dodatna težina ili gojaznost
  • dijeta bogata šećerom i prerađenom hranom ili crvenim mesom
  • fizička neaktivnost
  • istorija određenih virusnih infekcija, kao što je humani papiloma virus (HPV)

Histološka građa uredi

Karcinomi, koji su najčešći tip zloćudnog raka, u histološkom smislu najčešće se dele u dve velike grupe: karcinome skvamoznih ćelija (ušne školjke, gornjeg kapka, nazalne ravani i nazalnih jastuk) i adenokarcinome (epitela koji potiče iz tkiva žlezda), i nekoliko mešovitih grupa.

Karcinom skvamoznih ćelija uredi

 
Veliki skvamozni karcinom glave i vrata jezika kao što se vidi na CT snimku
 
Tri stadijuma adenokarcinoma debelog creva

Karcinom skvamoznih ćelija koji se sastoji od specijalizovanih ćelija ili skvamoznih ćelija. Može početi bilo gde gde se normalno nalaze skvamozne ćelije uključujući kožu, usta, pluća i grlić materice, gde je ujedno i uobičajena lokacija ove vrlo česta vrste raka. Jedan od razloga zašto je tako čest je taj što može početi bilo gde gde se normalno nalaze skvamozne ćelije, pa kada se pregleda pod mikroskopom, rak izgleda slično bez obzira na to gde je u telu počeo. Karcinom skvamoznih ćelija se takođe može opisati kao keratinizirajući ako tumor proizvodi posebnu vrstu proteina zvanog keratin koji se inače nalazi na površini kože. Tumori koji ne proizvode keratin nazivaju se nekeratinizirajući karcinom skvamoznih ćelija.[6]

Adenokarcinom uredi

 
Adenoskvamozni karcinom pluća

Adenokarcinom karcinome epitela koji potiče iz tkiva žlezda. Epitelna tkiva obuhvataju, između ostalih, površinski sloj kože, žlezde i brojna druga tkiva koja pokrivaju šupljine i organe tela. Epitel može da bude izveden embriološki iz ektoderma, endoderma ili mezoderma. Da bi bile klasifikovane kao adenokarcinom, ćelije ne moraju da bude deo žlezda, dovoljno je da imaju sekretorna svojstva. Ova forma karcinoma se može javiti kod pojedinih viših sisara, među kojima je čovek.[7]

Adenoskvamozni karcinom uredi

Adenoskvamozni karcinom je mešoviti rak (tumor) koji sadrži i adenokarcinom i karcinom skvamoznih ćelija, pri čemu svaki od ovih tipova ćelija čini najmanje 10% zapremine tumora.

Anaplastični karcinom uredi

Anaplastični karcinom pripada grupi heterogenih karcinoma visokog stepena koji karakterišu ćelije kojima nedostaju jasni histološki ili citološki dokazi o bilo kojoj od specifičnih diferenciranih neoplazmi. Ovi tumori se nazivaju anaplastični ili nediferencirani karcinomi.

Karcinom velikih ćelija uredi

Karcinom velikih ćelija se sastoji od velikih, monotonih zaobljenih ili otvoreno poligonalnih ćelija sa obilnom citoplazmom.

Karcinom malih ćelija uredi

Karcinom malih ćelija se sastoji obično od okruglih ćelija koje su manje, ali približno 3 puta veće od prečnika limfocita u mirovanju i sa malo vidljive citoplazme. Povremeno, maligni tumori malih ćelija mogu sami imati značajne komponente blago poligonalnih i/ili vretenastih ćelija.[8]

Postoji veliki broj retkih podtipova anaplastičnog, nediferenciranog karcinoma. Neke od poznatijih uključuju lezije koje sadrže pseudosarkomatske komponente:

  • karcinom vretenastih ćelija (sadrže izdužene ćelije koje podsećaju na karcinom vezivnog tkiva),
  • karcinom džinovskih ćelija (sadrži ogromne, bizarne, višejezgarne ćelije)
  • sarkomatoidni karcinom (mešavine vretena i giganta).

Pleomorfni karcinom sadrži komponente vretenastih ćelija i/ili gigantskih ćelija, plus najmanje 10% komponente ćelija karakterističnih za visoko diferencirane tipove (adenokarcinom i/ili karcinom skvamoznih ćelija).

Veoma retko, tumori mogu da sadrže pojedinačne komponente koje liče i na karcinom i na pravi sarkom, uključujući karcinosarkom i plućni blastom.[8]

Međunarodna klasifikacija neoplazmi uredi

 
Ilustracije patološke anatomije nekih od oblika karcinoma

(8010-8045) Epitelne neoplazme

(8050-8080) Neoplazme skvamoznih ćelija

(M8070/3) Karcinom skvamoznih ćelija,

(8090-8110) Neoplazme bazalnih ćelija

(M8090/3) Karcinom bazalnih ćelija,

(8120-8130) Karcinomi prelaznih ćelija

(8140-8380) Adenokarcinomi

(M8140/3) Adenokarcinom,

(M8142/3) Linitis plastica

(M8155/3) Vipoma

(M8160/3) Holangiokarcinom

(M8170/3) Hepatocelularni karcinom,

(M8200/3) Adenoidni cistični karcinom

(M8312/3) Karcinom bubrežnih ćelija

(8390-8420) Neoplazme adneksa i dodatka kože

(8430-8439) Mukoepidermoidne neoplazme

(8440-8490) Cistične, mucinozne i serozne neoplazme

(8500-8540) Duktalne, lobularne i medularne neoplazme

(8550-8559) Neoplazme acinarnih ćelija

(8560-8580) Složene epitelne neoplazme

Terapija uredi

Lečenje karcinoma varira u zavisnosti od vrste, lokacije i obima bolesti, ali može uključivati:

Hirurgija

U zavisnosti od vrste raka , karcinom se može lečiti hirurškim uklanjanjem kancerogenog tkiva, kao i nekog okolnog tkiva. Minimalno invazivne hirurške metode lečenja mogu pomoći u smanjenju vremena zarastanja i smanjenju rizika od infekcije nakon operacije.

Radiacijska terapija

Radioterapija se može koristiti u kombinaciji sa operacijom i/ili hemoterapijom. Napredne terapije zračenjem koriste navođenje slike pre i tokom tretmana ciljanih tumora i dizajnirane su da pomognu u očuvanju zdravih tkiva i okolnih organa.

Hemoterapija

Hemoterapija leči karcinom lekovima dizajniranim da unište ćelije raka, bilo u celom telu, ili u određenom području. U nekim slučajevima, hemoterapija se može koristiti u kombinaciji sa drugim tretmanima, kao što je terapija zračenjem ili operacija.

Izvori uredi

  1. ^ Kirkham N, Lemoine NR (2001). Progress in pathology. London: Greenwich Medical Media. p. 52. ISBN 9781841100500.
  2. ^ Sadler, T. W. (Thomas (2010). Langman's medical embryology. Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523.
  3. ^ „Medical Definition of Carcinoma”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-27. 
  4. ^ Berman JJ (mart 2004). „Tumor classification: molecular analysis meets Aristotle”. BMC Cancer. 4 (1): 10. PMC 415552  . PMID 15113444. doi:10.1186/1471-2407-4-10. 
  5. ^ Berman JJ (novembar 2004). „Tumor taxonomy for the developmental lineage classification of neoplasms”. BMC Cancer. 4 (1): 88. PMC 535937  . PMID 15571625. doi:10.1186/1471-2407-4-88. 
  6. ^ „Karcinom skvamoznih ćelija - Patološki rečnik”. MyPathologyReport.ca (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 27. 12. 2022. g. Pristupljeno 2022-12-27. 
  7. ^ Fauquier D, Gulland F, Haulena M, Spraker T (2003). „Biliary adenocarcinoma in a stranded northern elephant seal (Mirounga angustirostris)”. J Wildl Dis. 39 (3): 723—6. PMID 14567238. 
  8. ^ a b Travis WD, Brambilla E, Muller-Hermelink HK, Harris CC, eds. (2004). Pathology and Genetics of Tumours of the Lung, Pleura, Thymus and Heart (PDF). World Health Organization Classification of Tumours. Lyon: IARC Press. ISBN 978-92-832-2418-1.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карцином&oldid=27440924”