Kasacioni sud Kraljevine Srbije

Kasacioni sud Kraljevine Srbije je bio najviši sud u Kraljevini Srbiji.

Sastav uredi

Sudije je postavljao kralj. Predsednici i članovi Kasacionog suda postavljali su se po dvema listama od kojih je jednu predlagao Državni savet, a jednu Kasacioni sud. U svakoj kandidacionoj listi moralo je biti dva puta onoliko kandidata koliko je imalo upražnjenih mesta. Kandidati su mogli biti isti i na jednoj i na drugoj listi. Predsednik Kasacionog suda je imao čin državnog savetnika.[1]

Kasacioni sud je radio redovno u tri odeljenja, ali u nekim slučajevima je održavao velike sednice i opšte sednice. Odeljenja su punovažno rešavala sa pet sudija, velike sednice sa najmanje devet sudija i opšte sednice sa najmanje trinaest sudija. Odluke su se donosile većinom glasova.[2]

Delokrug uredi

Kasacioni sud Kraljevine Srbije je kao najviši sud nasledio Kasacioni sud iz Kneževine Srbije čije je uređenje bilo propisano Zakonom o ustrojstvu sudova od 6. marta 1865. Zatim, prema Ustavu za Kraljevinu Srbiju (1903) za celu Srbiju bio je samo jedan Kasacioni sud koji nije sudio o delu nego samo o pravu. Rešavao je i o sukobima između sudske i administrativne vlasti.[3] Iste odredbe su bile i kod Radikalskog ustava (1888).[4]

Nijedan sudija nije mogao biti lišen zvanja niti ma pod kojim izgovorom uklonjen sa dužnosti protiv svoje volje, bez presude redovnih sudova ili disciplinarne presude Kasacionog suda. Takođe, sudija nije mogao biti tužen za svoj sudski rad bez odobrenja Kasacionog suda.[5]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Članovi 149. i 154. Ustava za Kraljevinu Srbiju (1903)
  2. ^ Članovi 12, 13. i 14. Zakona o ustrojstvu sudova [Kasacionog suda] (1865)
  3. ^ Član 149. Ustava za Kraljevinu Srbiju (1903)
  4. ^ Član 150. Ustava Kraljevine Srbije (1888)
  5. ^ Član 157. Ustava za Kraljevinu Srbiju (1903)