Kačamak

Kačamak (tur. kaçamak) je vrsta tradicionalnog jela spremljenog obično od kukuruznog brašna. Spada u tradicionalna jela u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji i Turskoj.

Kačamak
Kačamak so kiselo mleko i parče sirenje.jpg
Kačamak sa kiselim mlekom, najčešći način konzumiranja ovog jela
Drugo imežganjci, pura, mamaljiga, palenta
Temperatura serviranjatoplo i hladno
Glavni sastojcikukuruzno brašno
  Medija: Kačamak

Slično jelo se sprema svuda u svetu, a poznato je pod imenom palenta ili polenta. U Hrvatskoj i Sloveniji jelo je poznato kao mamaljiga, žganjci ili pura, dok stanovnici Amerike ovu vrstu ukusne kaše nazivaju grits. [1]

Kačamak i palentaUredi

Postoje mišljenja da su kačamak i palenta nazivi za isto jelo, ali mnogi smatraju da su ovo zapravo dva različita jela. Prema njima, razlika je u tome što se palenta pravi od kukuruznog griza, dok se kačamak pravi od kukuruznog brašna.[2]

EtimologijaUredi

Reč „kačamak” potiče iz turskog jezika, od reči kaçamak, što znači kaša.[1]

Reč „polenta“ ili palenta potiče iz latinskog jezika (polenta) i označava svako oljušteno i zdrobljeno zrno, posebno ječam (ječmeno brašno). Izvedena je od latinske reči pollen, „fini prah“, a koren reči nalazi se u latinskoj reči pulvis, odnosno "prašina".[3]

IstorijaUredi

 
Tradicionalna priprema kačamaka u bakrenom kotliću

Iako je često mišljenje da je kačamak nastao na prostorima Balkana, istraživanja pokazuju da se ovo jelo nastalo u severnoj Italiji, gde se služilo kao seosko jelo.[1] Kukuruz je u Evropu stigao pre oko 500 godina, a na Balkan tek u 17. veku, dok se na trpezama u Južnoj i Severnoj Americi nalazi veoma dugo.[4]

Kačamak u SrbijiUredi

Prema starim zapisima kačamak je, u istočnoj Srbiji na primer, za vreme posta često zamenjivao hleb. U vreme kad nije bio post, imućniji seljaci su kačamak umakali u istopljen puter ili mast, u kojima je bilo i nadrobljenog sira. Oni najimućniji kačamak su umakali u zagrejanu spržu (tradicionalno jelo iz Južne Srbije). Kačamak se služilo direktno na sofri, oko koje su se okupljali članovi porodice. Odmah bi prinosili tiganj u kome bi bila zgrejana kavurma ili sir i svi članovi porodice bi umakali kačamak u taj tiganj.[5]

U prošlosti se u Homolju kačamak pripremao samo u blagdane, povodom seoskih slava i zavetina. Pojedini siromašni seljani radili su za nadnicu od jednog kilograma belog kukuruznog brašna. Tajna spremanja homoljskog kačamaka je svojevrstan miraz koji devojke nose sa sobom u novu kuću prilikom udaje.[6]

Karakteristike jelaUredi

Kačamak je veoma zdravo jelo. Ne sadrži gluten, a bogato je mineralima i vitaminima koji su neophodni normalnom funkcionisanju ljudskog organizma. Mogu ga konzumirati svi, bez obzira na uzrast, a idealan je i za male bebe. Preporučuje se i osobama koje žele da se zdravo hrane ili smanje kilažu, jer 100 g ovog jela sadrži oko 370 kalorija. Još jedna prednost kačamaka je laka i jednostavna primena.[1]

Nutritivne vrednosti kukuruzaUredi

 
Mamaljuga sa kiselim mlekom
 
Palenta sa raguom

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana hrana pripremljena od kukuruza, odnosno kukuruznog brašna podstiče rad creva, dok kukuruzne mekinje utiču na smanjenje triglicerida u krvi. Naravno, ukoliko se ne služe uz druge, visokokalorične namirnice. Nutricionisti tvrde da na taj način kukuruzne mekinje štite srce. Rezultati jedne studije koju su sproveli stručnjaci Državnog univerziteta u Ilinoisu pokazali su da je kod muškaraca koji su imali pretežno niskokaloričnu ishranu i svakodnevno unosili 20 grama kukuruznih mekinja posle šest nedelja zabeležen pad nivoa triglicerida od čak 13 odsto čime je, pošto je reč o masnoćama u krvi, smanjen rizik od pojave raznih bolesti srca. U kontrolnoj grupi, gde su učesnici uzimali istu količinu pšeničnih mekinja, nije bilo poboljšanja.

Detaljne nutricionističke analize tokom 20. veka potvrdile su prisustvo brojnih korisnih supstanci u semenu kukuruza. Rastvorljiva vlakna iz zrna kukuruza vezuju se za holesterol i praktično ga „iznose" iz organizma. Odličan je izvor vlakana, vitamina C. Od mlevenih zrna pravi se ukusan hleb, proja, kačamak, kolači, a iz kukuruznih klica dobija se vrlo hranljivo i lekovito ulje. Pečen ili kuvan klip kukuruza prava je poslastica, a kuvana zrna kukuruza šećerca dodaju se u razne ukusne salate.[4]

Priprema kačamakaUredi

 
Kačamak preliven mašću u kojoj je propržena aleva paprika
 
Kačamak preliven prženom slaninom i sirom
 
Kačamak sa mesom

Priprema kačamaka je veoma jednostavna, pa ovo jelo mogu pripremati i oni sa najmanje iskustva u kuhinji. Za osnovni recept potrebno je samo kukuruzno brašno, voda i so.

Starinski recept za kačamak iz istočne SrbijeUredi

Sastojci (za manju količinu):

Priprema:

Tradicionalni kačamak se priprema od belog kukuruznog brašna, mlevenog u vodenici potočari.

U veći sud sipati 1,5 l vode, dodati soli po ukusu i staviti na štednjak da voda provri. U provrelu vodu dodati brašno koje ne treba mešati. Brašno treba da ostane na površini vode kao kupa. U sredini te kupe od brašna napraviti varjačom rupu i pustiti da lagano vri 20-30 minuta. veoma je važno da pri kuvanju ima dovoljno vode, jer će u protivnom kačamak da zagori. Brašno će se u ključaloj vodi kuvati i postepeno smanjivati. Kada brašno sasvim nestane sa površine, onda počinje mešanje, najbolje drvenom kašikom.

Gotov kačamak treba prebaciti na specijalnu dasku, na kojoj se i služi. Zgusnuta masa seče se na komade koncem ili drvenim nožem.[5]

SluženjeUredi

Slično jelo se sprema svuda u svetu, a često se služi sa prilozima poput sira, svinjske masti, pržena slanine, čvaraka, sprža (specijalitet sa juga Srbije),povrća, kiselog mleka, kajmaka, ili za slatku varijantu šećera ili meda.[4]

Vruć kačamak može se tradicionalno poslužiti i preliven različitim prelivima:

  • Kačamak preliti mlekom i posoliti,
  • U tiganju zagrejati nekoliko kašika masti, dodati perca mladog luka ili praziluk, malo aleve paprike i uz mešanje kratko propržiti, preliti preko kačamaka i odozgo namrviti sir
  • U tiganju zagrejati nekoliko kašika masti, dodati mlevenu papriku i preliti preko kačamaka[5]

Kačamak dobro ide i uz bećar paprikaš i prženo meso, a prava je poslastica uz hladno pečenje i prženi sir.[6]

ReferenceUredi