Kvint Sertorije

Kvint Sertorije (lat. Quintus Sertorius; 123 — 72. p. n. e.) je bio rimski državnik i vojskovođa.

Potiče iz viteške porodice iz Nursije u zemlji Sabinjana. Kao oficir uzeo je učešća u raznim bitkama. Pod Kvintom Servilijem Cepionom i Gajem Marijem borio se protiv Kimbra i Tevtonaca. Godine 97. p. n. e. istakao se kao vojni tribun u Španiji, a 91. p. n. e. kao kvestor u Savezničkom ratu. Kada je Sula osujetio njegovu kandidaturu za narodnog tribuna, Sertorije je prišao Gaju Mariju koji je bio u sporu sa Sulom.

Za vreme vladavine populara u Rimu Sertorije je kao pretor bio upravnik jedne španske provincije. Izgnao ga je u Mavretaniju na neko vreme Gaj Anije Lusko, koga je Sula poslao protiv Sertorija. Tamo je uspešno intervenisao u borbi za presto. Luzitanci su ga čak prihvatili za svog vladara. Na Pirinejsko poluostrvo se vratio i na duže vreme faktički vladao tom oblašću nezavisno od Rima. Uspešno je odolevao od Kvinta Cecilija Metela Pija, koga je Sula 79. p. n. e. poslao u Onostranu Španiju (lat. Hispania Ulterior). Njegov kvestor Lucije Hirtulej takođe se borio isto tako uspešno u Ovostranoj Španiji (lat. Hispania Citerior).

Godine 77. p. n. e. Sertoriju se sa mnogim Rimljanima pridružio izgnani Marko Perperna. Sertorije je od rimskih izgnanika osnovao senat kao pandan onom u Rimu. U velikoj meri se oslanjao na autohtono stanovništvo, koje je navodno ugledalo belu srnu što je bio dovoljan znak da je Sertorije u vezi sa bogovima. U teškim borbama se odupirao vojskovođama koje je slao Rim, pre svega Gneju Popmeju Velikom, koji je došao u Španiju 76. p. n. e. sa 30.000 ljudi.

Sertorije je čak sklopio savez sa Mitridatom Pontskim 74. p. n. e. Ubijen je u zaveri, iza koje je stajao Perperna, tako što je izboden na smrt prilikom jednog banketa 72. p. n. e. Njegova smrti značila je propast poretka koji je ostavio iza sebe; Perperna, koji ga je nasledio, nedugo potom je doživeo od Pompeja poražavajući poraz te je i smaknut.

Literatura

• Karl Christ, Krise und Untergang der Römischen Republik. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2007, S. 233–240.
• N. A. Maškin, Istorija starog Rima, 9. izd., Prev. sa rus. M. Marković, Beograd 2002, pp. 243-44.