Википедија

Kvint Cecilije Metel Numidski

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kvint Cecilije Metel (višeznačna odrednica).

Kvint Cecilije Metel Numidski ili Numidik ponegde i Numiđanin (lat. Quintus Caecilius Metellus Numidicus, oko 160. p. n. e. — 91. p. n. e.) bio je rimski vojskovođa i političar. Istakao se u Africi u ratu sa Jugurtom, zbog čega je i dobio nadimak Numidski. Jedno vreme je bio vođa optimata. Proteran je iz Rima 100. p. n. e. zbog odbijanja da se zakune da podržava jedan od zakona Gaja Marija i Lucija Apuleja Saturnina. Nakon ubistva Saturnina omogućen mu je povratak 99. p. n. e.. Prema Ciceronu, Kvinta Cecilija Metela Numidskog je otrovao narodni tribun Kvint Varije 91. p. n. e..[a][1]

Kvint Cecilije Metel Numidski
Lični podaci
Datum rođenjaoko 160. p. n. e.
Datum smrti91. p. n. e.
Porodica
PotomstvoKvint Cecilije Metel Pije
RoditeljiLucije Cecilije Metel Kalv
DinastijaCecilija Metela
Pretor Sicilije
Period113. p. n. e. — ?
Konzul Rimske republike
Period109. p. n. e. — 109. p. n. e.
PrethodnikMarko Minucije Ruf i Spurije Postumije Albin
NaslednikServije Sulpicije Galba i Kvint Cecilije Metel Pije ili Lucije Hortenzije
SavladarMarko Junije Silan

Mladost uredi

Iz čuvene je porodice Cecilija Metela, koja je jedno vreme dominirala rimskom politikom. Njegov otac Lucije Cecilije Metel Kalv bio je konzul 142. p. n. e.. Kvintov brat Lucije Cecilije Metel Dalmatik bio je konzul 119. p. n. e.. Kvintov sin Kvint Cecilije Metel Pije je isto tako postao istaknuti konzul 80. p. n. e.. U mladosti stekao je značajno filozofsko obrazovanje u Atini, kod Karnejada, čuvenog filozofa i oratora. Vratio se u Rim sa brilijantnim oratorskim sposobnostima.

Pretor uredi

Metel je smatran energičnim čovekom, koji je bio na glasu zbog svoje nepristrasnosti i poštenja.[2] Izabran je za kvestora 128. p. n. e., za tribuna 121. p. n. e. a za edila je bio izabran 118. p. n. e.. Izabran je za pretora Sicilije 113. p. n. e.. Izgleda da je po povratku sa Sicilije bio optužen za iznuđivanje, ali njegov ugled i glas o njemu je bio toliko visok da sudije nisu verovale optužbama. Nasuprot tome neki od istoričara smatraju da je optužen nakon povratka iz Numidije. Metel je podržavao svog klijenta Gaja Marija da bude izabran za narodnog tribuna.[3] Međutim, Gaj Marije je sprovodio politiku populara i tako je došao u sukob sa Senatom i sa svojim patronima Metelima, koji su mu jedno vreme otkazali podršku.[3] Metel se mnogo kasnije pomirio sa Gajem Marijem. Metel je za razliku od Gaja Marija bio zastupnik optimata. Metel je smatran energičnim čovekom, koji je bio na glasu zbog svoje nepristrasnosti i poštenja.[2]

Rat sa Jugurtom uredi

Izabran je za konzula 109. p. n. e. zajedno sa Markom Junijem Silanom.[2] Preuzeo je zapovedništvo u ratu sa Jugurtom.[2] Metelu je pripala Numidija. Rimska vojska je do njegovoga zapovedništva trpila stalne poraze u ratu sa Jugurtom. Metel se zbog toga nije pouzdavao u staru vojsku, nego je okupio novu vojsku i dobro se snabdeo, pa je tek onda krenuo u Afriku.[2] U njega su polagane velike nade, jer je za razliku od ostalih rimskih zapovednika bio nepotkupljiv.[2] Stanje koje je zatekao u Numidiji bilo je veoma loše, jer je vojska bila bez discipline, a komordžije su pljačkali što su stigli. Odmah je ograničio razne zloupotrebe, a stalno je premeštao logor i tražio da se utvrđuje kao da je blizu neprijatelj.[4] Za kratko vreme je ojačao vojsku uvođenjem discipline. Čim je Jugurta uočio da je novi komandant sposoban vojskovođa počeo je da očajava i da nudi predaju, a Metel je sa druge strane pridobijao Jugurtine podanike i krenuo je sa velikom vojskom na Jugurtinu teritoriju.[5] Jugurta je tražio priliku da iznenada napadne rimsku vojsku. Metel je na čelu rimske vojske uspeo da potuče Jugurtu u bici kod Mutula.[6] Bila je to prva velika rimska pobeda nad Jugurtom. Nakon poraza Jugurta se povukao u šumovito područje, a Metel je vojsci prepustio da pljačka bogate krajeve Numidije.[7] Međutim, Jugurta je pribegao gerilskom ratu. Metel je onda odlučio da napadne veliki grad Zamu,[8] ali taj poduhvat se pokazao neuspešnim.[9]

Rat se odugovlači uredi

Kada je Gaj Marije tražio od Metela dozvolu da ode u Rim da se kandiduje za konzula Metel ga je više puta odgovarao od te namere.[10] Metel je tokom 108. p. n. e. izabran za prokonzula i produženo mu je zapovedništvo u ratu sa Jugurtom. Jugurta bi redovno počinjao mirovne pregovore, koje bi onda kršio ili on ili Metel. Metelu je stradao celi garnizon u Vagi, ali nakon dva dana osvojio je grad i prepustio ga osveti i pljački.[11] Gaj Marije je zbog tih Metelovih neuspeha dobijao sve veću podršku od naroda u Rimu. Jugurta je isto tako imao problema sa izdajom u svojim redovima. Metel je nakon toga ostvario značajan uspeh osvajajući izuzetno jako Jugurtino uporište grad Talu. Jugurta je svojim brzim pokretima uspevao uvek da umakne Metelovoj vojsci. Nakon pada Talua Jugurta se povukao kod Getula, plemena u središtu pustinje.[12] Tu je ponovo regrutovao svežu vojsku, sa kojom je mogao da napada srce Numidije. Jugurta je uspeo da dobije i podršku Bakha, kralja Mauritanije. Tada su Metelu stigle i vesti da je Gaj Marije postao konzul za 107. p. n. e. i da je dobio zapovedništvo nad Numidijom.[13] Po povratku u Rim Senat je odlučio da nagradi Metela, pa mu je izglasan trijumf i dobio je nadimak Numidski ili Numidik (Numiđanin).

Cenzor uredi

Po povratku u Rim postao je glavni vođa optimata i opirao se popularima i Gaju Mariju. Metel je 102. p. n. e. izabran za cenzora zajedno sa svojim rođakom Gajom Cecilijem Metelom Kaprarijem. Pokušao je da Lucija Apuleja Saturnina i Gaja Servilija Glauciju ukloni iz Senata zbog navodnog poročnog života.[14] Međutim, drugi cenzor se usprotivio, tako da njih dvojica nisu uklonjeni sa liste senatora.[14] Saturnin se zavetovao da će se osvetiti Metelu, što je i učinio, kada je drugi put bio izabran za narodnog tribuna.

Proterivanje Metela uredi

Kada je Lucije Apulej Saturnin 100. p. n. e. ponovo postao narodni tribun predložio je da se podeli zemlja, koju su Kimbri držali jedno vreme. U predlog zakona Apulej Saturnin je dodao klauzulu, da ako narod izglasa zakon, da je Senat dužan da u roku od pet dana položi zakletvu na taj zakon.[15][16] Onaj ko se ne bi zakleo morao bi po toj klauzuli da plati dvadeset talanata i da bude uklonjen iz Senata.[15] Ta klauzula bila je usmerena na Kvinta Cecilija Metela Numidskog, njihovog glavnog političkog neprijatelja, za koga su znali da je isuviše ponosan, da bi se zakleo.[15] Nakon izglasavanja zakona Gaj Marije je u svojstvu konzula stavio pred Senat da se zakunu na zakon, a pre toga je izneo svoje mišljenje, kojim je Metelu spremio zamku. Marije je rekao da se on nikad ne bi dobrovoljno zakleo takvom zakletvom.[17] Gaj Marije je petog dana na brzinu sakupio Senat i pod izgovorom da se boji naroda pozvao da se zakunu, što je on prvi učinio.[17] Zakleli su se i svi ostali senatori, sem Metela, koga je onda Apulej Saturnin uklonio iz Senata.[18][16] Saturnin i Glaucije su onda sazvali narod da glasaju o Metelovom proterivanju. Iako su prijatelji bili spremni da ga brane oružjem Metel je odlučio da ode pre glasanja.[18]

Povratak iz progonstva uredi

Odmah nakon ubistva Apuleja Saturnina i Glaucija narod je tražio da se dozvoli Metelu povratak, ali narodni tribun Publije Furije se tome opirao. Nije popuštao ni kada ga je Metelov sin Kvint Cecilije Metel Pije molio na kolenima sa suzama u očima.[19] Metelov sin je zbog toga dobio nadimak Pije odnosno „pobožni”. Ipak tokom 99. p. n. e. narodni tribun Gaj Kanulej je optužio Furija i omogućio je da se Metel vrati iz progonstva.[19] Prema Ciceronu narodni tribun Kvint Varije je 91. p. n. e. otrovao Metela.[1] Iako Ciceron ne pominje o kom Metelu se radi, pretpostavlja se da se radi o Numidiku.

Konzul Rimske republike
zajedno sa Markom Junijem Silanom
109. p. n. e.

Reference uredi

  1. ^ a b Cicero & 45. p. n. e., str. 33.
  2. ^ a b v g d đ Sallust 1921, str. 43.
  3. ^ a b Plutarch 1920, paragraf 4.
  4. ^ Sallust 1921, str. 45.
  5. ^ Sallust 1921, str. 46.
  6. ^ Sallust 1921, str. 52.
  7. ^ Sallust 1921, str. 54.
  8. ^ Sallust 1921, str. 56.
  9. ^ Sallust 1921, str. 61.
  10. ^ Sallust 1921, str. 64.
  11. ^ Sallust 1921, str. 67–69.
  12. ^ Sallust 1921, str. 80.
  13. ^ Sallust 1921, str. 82.
  14. ^ a b Appian 1913, paragraf 1.28.
  15. ^ a b v Appian 1913, paragraf 1.29.
  16. ^ a b Plutarch 1920, paragraf 29.
  17. ^ a b Appian 1913, paragraf 1.30.
  18. ^ a b Appian 1913, paragraf 1.31.
  19. ^ a b Appian 1913, paragraf 1.33.

Literatura uredi

Napomene uredi

  1. ^ Iako Ciceron ne pominje o kom Metelu se radi, pretpostavlja se da se radi o Numidiku.


Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kvint Cecilije Metel Numidski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квинт_Цецилије_Метел_Нумидски&oldid=26897997”