Келераба
Keleraba (lat. B. oleracea var. gongylodes) kultivar je (uzgojena sorta) divljeg kupusa, biljke iz familije Brassicaceae.[1] Uzgaja se radi ishrane ljudi, a od biljke koristi se stablova krtola. Ime potiče od nemačkih reči Kohl (kupus) i Rübe /Rabi (repa) jer podseća na ove biljke.
| Keleraba | |
|---|---|
| |
Pripitomljen
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | B. oleracea
|
| Varijetet: | B. oleracea var. gongylodes
|
Keleraba se može jesti sveža ili kuvana. Odlikuje se velikim sadržajem ugljenih hidrata (posebno disaharida), vitamina C, kalijuma i ima značajnu energetsku vrednost (103 kJ).
Etimologija uredi
Ime potiče od germanske reči Kohl („kupus”) plus Rübe ~ Rabi (švajcarsko nemačka varijanta) („repa”), jer natečeno stablo podseća na potonje.[2] Keleraba je povrće koje se često konzumira u zemljama nemačkog govornog područja i američkim državama sa znatnom populacijom nemačkog porekla, kao što je Viskonsin. Ovo povrće je isto tako popularno u severnom delu Vijetnama, gde se naziva su hao, i u istočnim delovima Indije (Zapadnom Bengalu) i Bangladešu, gde se naziva ol kopi.[3][4] Ono je isto tako prisutno u Kašmirskoj dolini u severnoj Indiji i tamo je poznato kao mondž-hah,[5] pri čemu mondž označava okrugli deo, a hah lisnati deo. Ovo povrće se naziva nol kol u servernoj Indiji,[6] navalkol u Maharaštri, navilu kosu u Karnataki[7] i nol kol u Šri Lanki (repni kupus).[8] Ovo povrće se uzgaja na Kipru, gde je poznato kao kulumpra („κουλούμπρα”).[9]
Opis uredi
Keleraba je jednogodišnja kupusnjača i ona se najviše gaji u bašti. Koren kelerabe je vretenast ili razgranat sa slabo razvijenim bočnim žilicama. Stablo u prizemnom delu nagomilava hranljive materije, tako odebljava i dobija okrugao, ovalan ili jajast oblik. Masa ovog zadebljalog stabla (krtole) može dostići i preko 500 g. Ima mali sadržaj celuloze, ali njegovim starenjem se povećava sadržaj celuloze i biljka gubi na kvalitetu. Zadebljalo stablo je bele, svetlozelene ili ljubičaste boje. List kelerabe je sa dugom lisnom drškom, izdužen i nazubljen po ivici. Može biti svetlozelene, tamnozelene i ljubičaste boje. Cvet je sitan kao kod ostalih kupusnjača, a cvast je rastresita metlica sa 300—600 cvetova.
Sorte kelerabe su:
- Bečka bela
- Bečka plava
- Delikates beli
- Delikates plavi
- Golijat beli i dr.
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
6,2 g | |
| Šećeri | 2,6 g |
| Prehrambena vlakna | 3,6 g |
0,1 g | |
1,7 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (0%) 2 μg |
| Tiamin (B1) | (4%) 0,05 mg |
| Riboflavin (B2) | (2%) 0,02 mg |
| Niacin (B3) | (3%) 0,4 mg |
| Vitamin B5 | (3%) 0,165 mg |
| Vitamin B6 | (12%) 0,15 mg |
| Folat (B9) | (4%) 16 μg |
| Vitamin B12 | (0%) 0 μg |
| Vitamin C | (75%) 62 mg |
| Vitamin D | (0%) 0 μg |
| Vitamin E | (3%) 0,48 mg |
| Vitamin K | (0%) 0,1 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (2%) 24 mg |
| Gvožđe | (3%) 0,4 mg |
| Magnezijum | (5%) 19 mg |
| Mangan | (7%) 0,139 mg |
| Fosfor | (7%) 46 mg |
| Kalijum | (7%) 350 mg |
| Selen | (1%) 0,7 μg |
| Natrijum | (1%) 20 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 91,00 g |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Uslovi uzgoja uredi
Keleraba je osetljiva na niske temperature i nedostatak vode, pa se zbog toga mora tokom cele vegetacije ujednačeno i redovno zalivati. Potrebna je vlažnost zemljišta 70%. Najbolje uspeva na lakim zemljištima neutralne do slabokisele reakcije. Za što bolji prinos, potrebno je đubriti organskim đubrivima.
Pri gajenju kelerabe u zaštićenom prostoru temperatura se mora održavati iznad 7 °C, jer ako je niža, veći broj biljaka prolazi kroz stadijum jerovizacije (na temperaturi od 2 °C do 7 °C) i daje generativne organe. Čak i kratkotrajna visoka temperatura preko 25 °C dovodi do značajnih oštećenja. Optimalna temperatura za gajenje u januaru je 10-12 °C danju i 6-8 °C noću, u februaru i novembru 12-15 °C , odnosno 8-10 °C noću, u martu, aprilu i oktobru 15-18 °C danju, odnosno 10-12 °C noću i u decembru 8-10 °C danju i 4-6 °C noću. Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti.
Tehnologija proizvodnje uredi
Keleraba se gaji kao prethodna i naknadna kultura, a veoma često i kao međuusev između redova salate, krastavca, paradajza. Za sadnju kelerabe je potrebno 300—500 g semena za 1 ha. Ona se obavlja na rastojanju redova 25—50 cm i u redu 25—30 cm.
Vreme proizvodnje kelerabe
| Način proizvodnje | Setva | Sadnja | Početak berbe |
|---|---|---|---|
| rana sa agrotekstilom | 1. 1—5. 2. | 1. 3—25. 3. | 4. 5—15. 5. |
| otvoreno polje-prolećna | 15. 2—25. 3. | 1. 4—1. 5. | 15. 5—16. 6 |
| letnja | 28. 4—15. 6. | 1. 6—15. 7. | 15. 7—30. 8. |
| jesenja | 21. 6—20. 7. | 23.7—25. 8. | 4. 9—25. 10. |
Berba se obavlja kada zadebljalo stablo dostigne prečnik 5—8 cm. Biljke se čupaju, oštrim nožem se odsecaju koren i listovi. Prinos kelerabe zavisi od sorte i iznosi 10—30 t/ha, a u zaštićenom prostoru se kreće od 0.5 do 3 kg/m².
Proizvodnja semena kelerabe je ista kao kod kupusa. U prvoj godini se proizvode izvodnice koje se krajem oktobra sade na stalno mesto. Izvodnice se sade u brazde na rastojanju 80—100 cm sa rastojanjem u redu 25—30 cm. Biljke se zagrću zemljom. Prinos semena je 200 do 300 kg/ha.
Lekovita svojstva uredi
Keleraba je dobra za jačanje imuniteta jer sadrži vitamin C, koji takođe podstiče apsorpciju gvožđa odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom. Pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Utiče na stabilizaciju nivoa šećera u krvi, pa se preporučuje kod ljudi koji boluju od hipoglikemije[10][11] i dijabetesa. Redovnim konzumiranjem kelerabe smanjuje se i rizik od pojave kamena u bubregu, pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva, pozitivno deluje na zdravlje kostiju, limfni sistem, vezivno tkivo, zube i desni.[12]
Reference uredi
- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
.
- ^ „Vegetable Dictionary - Kohlrabi”. extension.illinois.edu. Pristupljeno 9. 5. 2016.
- ^ Ghosh, Ushnish. „OL KOPI (Nool Kol, Ganth Gobi, Kadam, Kohlrabi) WITH GREEN and PANEER (PUNJABI & KASHMIRI)”. 8 December 2010. ushnish.blogspot.co.uk. Pristupljeno 11. 5. 2017.
- ^ „OL KOPI – KHOLRABI TORKARI”. masalatize.com. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2017.
- ^ Pandita, Anjali. „Monji Hakh”. 22 December 2012. kashmirifood.com. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2017.
- ^ „Knol Khol F1 Hybrid - Seeds”. nurserylive.com. Pristupljeno 11. 5. 2017.
- ^ „Kohlrabi Recipes - Navalkol subji”.
- ^ John Whitchurch Bennett Ceylon and Its Capabilities (1843), str. 150, na sajtu Gugl knjige
- ^ „Κουλούμπρα, Κούρβουλα”. Cyprus Food Museum.
- ^ National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK). „Low Blood Glucose (Hypoglycemia)”. NIDDK.nih.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 7. 2017. g. Pristupljeno 12. 1. 2022.
- ^ Jameson JL, Kasper DL, Longo DL, Fauci AS, Hauser SL, Loscalzo J (2018). Harrison's principles of internal medicine (20th izd.). New York. ISBN 978-1-259-64403-0. OCLC 1029074059. Arhivirano iz originala 29. 8. 2021. g.
|archive-url=zahteva|url=(pomoć). - ^ Keleraba- neverovatan izvor zdravlja i energije - Kućni lekar
Literatura uredi
- Starović, M., Lazić, B.: Possebno ratarstvo i povrtarstvo, Zavod za udžbenike Novi Sad i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1992.
- Branka Lazić: Povrtarstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, prvo izdanje 2003.
- Al-Shehbaz, I.A. (2012). „Neotropical Brassicaceae”. Neotropikey—Interactive key and information resources for flowering plants of the Neotropics. Pristupljeno 2017-07-12.
- Metcalfe, C.R.; Chalk, L. (1950). Anatomy of Dicotyledons. 1: Leaves, Stem, and Wood in relation to Taxonomy, with notes on economic Uses. Oxford At The Clarendon Press. str. 79—87.
- „Brassicaceae: Characters, Distribution and Types (With Diagram)”. biologydiscussion. 2016-08-30. Pristupljeno 12. 7. 2017.
- Naser A. Anjum; Iqbal Ahmad; M. Eduarda Pereira; Armando C. Duarte; Shahid Umar; Nafees A. Khan, ur. (2012). The Plant Family Brassicaceae: Contribution Towards Phytoremediation. Environmental Pollution. Springer Science & Business Media. ISBN 9789400739123.
- Hall, J.C.; Sytsma, K.J.; Iltis, H.H. (2002). „Phylogeny of Capparaceae and Brassicaceae based on chloroplast sequence data”. American Journal of Botany. 89 (11): 1826—1842. PMID 21665611. doi:10.3732/ajb.89.11.1826 .
- Renate Schmidt; Ian Bancroft, ur. (2010). Genetics and Genomics of the Brassicaceae. Plant Genetics and Genomics: Crops and Models. 9. Springer Science & Business Media.
- Su, Jun-Xia; Wang, Wei; Zhang, Li-Bing; Chen, Zhi-Duan (jun 2012). „Phylogenetic placement of two enigmatic genera, Borthwickia and Stixis, based on molecular and pollen data, and the description of a new family of Brassicales, Borthwickiaceae” (PDF). Taxon. 61 (3): 601—611. doi:10.1002/tax.613009. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-08-03. g.
- Al-Shehbaz, Ihsan A. (2012). „A generic and tribal synopsis of the Brassicaceae (Cruciferae)”. Taxon. 61 (5): 931—954. doi:10.1002/tax.615002.
- Edger, Patrick P.; Tang, Michelle; Bird, Kevin A.; Mayfield, Dustin R.; Conant, Gavin; Mummenhoff, Klaus; Koch, Marcus A.; Pires, J. Chris (2014). „Secondary Structure Analyses of the Nuclear rRNA Internal Transcribed Spacers and Assessment of Its Phylogenetic Utility across the Brassicaceae (Mustards)”. PLOS One. 9 (7): e101341. Bibcode:2014PLoSO...9j1341E. PMC 4077792 . PMID 24984034. doi:10.1371/journal.pone.0101341 .
- Woods, Harry Arthur. Ecological and Environmental Physiology of Insects. Ecological and Environmental Physiology Series. 3. Oxford biological.
- Winde, I; Wittstock, U. (2011). „Insect herbivore counteradaptations to the plant glucosinolate-myrosinase system”. Phytochemistry. 72 (13): 1566—75. PMID 21316065. doi:10.1016/j.phytochem.2011.01.016.
- Landis, Doug. „Management Options”. Integrated Pest Management. Michigan State University. Pristupljeno 10. 9. 2017.
- Reardon, Richard. „FHTET Biological Control Program—Sponsored Projects” (PDF). FHTET Biological Control Program. USDA Forest Service. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 10. 9. 2017.
- Becker, R. (2017). „Implementing Biological Control of Garlic Mustard—Environment and Natural Resources Trust Fund 2017 RFP” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2017-09-04. g.
- Guarino, Carmine; Casoria, Paolo; Menale, Bruno (2000). „Cultivation and use of isatis tinctoria L. (Brassicaceae) in Southern Italy”. Economic Botany. 54 (3): 395—400. S2CID 42741171. doi:10.1007/bf02864789.
- Binney, Ruth (2012). The Gardener's Wise Words and Country Ways. David & Charles. ISBN 978-0715334232.
- Koornneef, Maarten; Meinke, David (2010). „The development of Arabidopsis as a model plant” (PDF). The Plant Journal. 61 (6): 909—921. PMID 20409266. doi:10.1111/j.1365-313x.2009.04086.x . Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 2017-08-12.
- Hilty, John (2017). „Smooth Rock Cress”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Pristupljeno 17. 4. 2018.
- Arias, Tatiana; Pires, J. Chris (oktobar 2012). „A fully resolved chloroplast phylogeny of the brassica crops and wild relatives (Brassicaceae: Brassiceae): Novel clades and potential taxonomic implications”. Taxon. 61 (5): 980—988. doi:10.1002/tax.615005.
