Википедија

Kikiriki

Kikiriki (lat. Arachis hypogaea)[2][3] je vrsta biljke iz porodice mahunarki (Fabaceae), potiče iz Južne Amerike, Meksika i Centralne Amerike. To je jednogodišnja biljka koja naraste od 30 do 50 cm.[4] Ima žute cvetove. Plodovi se razvijaju ispod zemlje, u mahunama u kojima bude 1-4 semena. U ljudskoj upotrebi nalazi se seme, kao hrana, dodatak kolačima, za proizvodnju kikiriki putera i sl. On se široko uzgaja u tropima i suptropima, što je važno za male i za velike komercijalne proizvođače. Klasifikovan je i kao zrna mahunarki,[5] a zbog visokog sadržaja ulja, kao uljarica.[6] Svetska godišnja proizvodnja oljuštenog kikirikija iznosila je 44 miliona tona u 2016, predvođena Kinom sa 38% ukupne svetske proizvodnje. Netipično među biljkama mahunarki, mahune kikirikija se razvijaju pod zemljom (geokarpija), a ne iznad zemlje. Imajući na umu ovu karakteristiku, botaničar Karl Line dao je kikirikiju specifičan epitet hypogaea, što znači „ispod zemlje“.

Kikiriki
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Rod: Arachis
Vrsta:
A. hypogaea
Binomno ime
Arachis hypogaea
Subspecies and varieties
  • subsp. fastigiata Waldron
    • var. aequatoriana Krapov. & W. C. Greg
    • var. fastigiata (Waldron) Krapov. & W. C. Greg
    • var. peruviana Krapov. & W. C. Greg
    • var. vulgaris Harz
  • subsp. hypogaea L.
    • var. hirsuta J. Kohler
    • var. hypogaea L.
Sinonimi[1]
  • Arachis nambyquarae Hoehne
  • Lathyrus esquirolii H. Lév.
Kikiriki

Kikiriki pripada botaničkoj porodici Fabaceae (ili Leguminosae), poznatoj kao porodica mahunarki, pasulja ili graška.[1] Kao i većina drugih mahunarki, kikiriki sadrži simbiotske bakterije koje fiksiraju azot u čvorićima korena.[7] Kapacitet da fiksira azot znači da kikiriki zahteva manje đubriva koje sadrži azot i poboljšava plodnost zemljišta, što ga čini vrednim u plodoredu.

Kikiriki je po ukusu i nutritivnom profilu sličan orašastim plodovima kao što su orasi i bademi, i, kao kulinarski orasi, često se serviraju na sličan način u zapadnim kuhinjama. Botanička definicija oraha je „plod čiji zid jajnika postaje tvrd u zrelosti“. Po ovom kriterijumu, kikiriki nije orah.[8] Međutim, kikiriki se obično kategoriše kao orašasti plodovi za kulinarske svrhe i uopšteno u uobičajenom engleskom jeziku.

Istorija uredi

Rod Arachis je endemski za Južnu Ameriku.[9] Kultivisani kikiriki (A. hypogaea) je nastao kao hibrid između dve divlje vrste kikirikija, za koje se smatra da su A. duranensis i A. ipaensis.[9][10][11] Početni hibrid bi bio sterilan, ali je spontano udvostručenje hromozoma vratilo njegovu plodnost, formirajući ono što se naziva amfidiploid ili alotetraploid.[9] Genetska analiza sugeriše da se hibridizacija možda dogodila samo jednom i da je dovela do A. monticola, divljeg oblika kikirikija koji se javlja na nekoliko ograničenih lokacija u severozapadnoj Argentini, ili u jugoistočnoj Boliviji, gde se ta domestikovana sorta kikirikija danas uzgaja,[12] a iz koje je veštačkom selekcijom nastao A. hypogaea.[9][10]

Nutritivna vrednost uredi

Kikiriki, valencija, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija2.385 kJ (570 kcal)
21 g
Šećeri0,0 g
Prehrambena vlakna9 g
48 g
Zasićene7 g
Mononezasićene24 g
Polinezasićene16 g
25 g
Triptofan0,2445 g
Treonin0,859 g
Izoleucin0,882 g
Leucin1,627 g
Lizin0,901 g
Metionin0,308 g
Cistin0,322 g
Fenilalanin1,300 g
Tirozin1,020 g
Valin1,052 g
Arginin3,001 g
Histidin0,634 g
Alanin0,997 g
Asparaginska kiselina3,060 g
Glutaminska kiselina5,243 g
Glicin1,512 g
Prolin1,107 g
Serin1,236 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(52%)
0,6 mg
Riboflavin (B2)
(25%)
0,3 mg
Niacin (B3)
(86%)
12,9 mg
Vitamin B5
(36%)
1,8 mg
Vitamin B6
(23%)
0,3 mg
Folat (B9)
(62%)
246 μg
Vitamin C
(0%)
0 mg
Vitamin E
(44%)
6,6 mg
Minerali
Kalcijum
(6%)
62 mg
Gvožđe
(15%)
2 mg
Magnezijum
(52%)
184 mg
Mangan
(95%)
2 mg
Fosfor
(48%)
336 mg
Kalijum
(7%)
332 mg
Cink
(35%)
3,3 mg
Ostali konstituenti
Voda4,26 g
Link to full USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Kikiriki je bogat esencijalnim hranljivim materijama (desna tabela, podaci USDA o nutrijentima). U referentnoj porciji od 100-gram (3 1⁄2-ounce), kikiriki obezbeđuje 2.385 kilojoules (570 kilocalories)) energije hrane i odličan je izvor (definisan kao više od 20% dnevne vrednosti, DV) nekoliko vitamina B, vitamina E, nekoliko prehrambenih minerala, kao što su mangan (95% DV), magnezijum (52% DV) i fosfor (48% DV), i dijetarnih vlakana (desna tabela). On takođe sadrže oko 25 g proteina u porciji od 100 g, što je veći udeo nego u mnogim orašastim plodovima.[13]

Neka istraživanja pokazuju da je redovna konzumacija kikirikija povezana sa nižim specifičnim rizikom od smrtnosti od određenih bolesti.[14][15] Međutim, kliničke studije ne dozvoljava da se zaključi uzrok i posledice. Prema američkoj Upravi za hranu i lekove, „naučni dokazi sugerišu, ali ne pružaju dokaze da konzumacija 1,5 unci dnevno većine orašastih plodova (kao što je kikiriki) kao deo ishrane sa niskim sadržajem zasićenih masti i holesterola može smanjiti rizik od srčanih oboljenja."[16]

Na drugom mestu posle soje, kikiriki je najveći svetski izvor biljnog ulja. Ona su glavni sastojak margarina i komercijalno se proizvode kao ulje za salatu i za kuvanje.[17]

Fitohemikalije uredi

Kikiriki sadrži polifenole, polinezasićene i mononezasićene masti, fitosterole i dijetalna vlakna u količinama sličnim nekoliko orašastih plodova.[15]

Kore kikirikija sadrže resveratrol koji je pod preliminarnim istraživanjem zbog njegovog potencijalnog dejstva na ljude.[18][19]

Sastav ulja uredi

Ulje od kikirikija, kao obično ulje za kuvanje i salatu, sadrži 46% mononezasićenih masti (prvenstveno oleinske kiseline), 32% polinezasićenih masti (prvenstveno linolne kiseline) i 17% zasićenih masti (prvenstveno palmitinske kiseline).[20][21] Ulje koje se može ekstrahovati iz celog kikirikija korišćenjem jednostavne vode i metode centrifugiranja, NASA razmatra u svom programu Napredne životne podrške za buduće dugotrajne ljudske svemirske misije.[22]

Galerija uredi

  •  
    Znak upozorenja za prisustvo kikirikija i prašine od kikirikija
  •  
    Arachis hypogaea cvet
  •  
    Izdanci kikirikija koji prodiru u zemlju
  •  
    Tekstualni detalj
  •  
    Razvijanje mahuna kikirikija
  •  
    Kombajn guseničar za kikiriki
  •  
    Ručna berba kikirikija (Haiti, 2012)
  •  
    Zdela sev mamre, koja se sastoji od prerađenog pirinča, kikirikija i prženih začinjenih rezanaca
  •  
    Slatkiš od kikirikija poznat kao čiki napravljen od kikirikija i džagerija
  •  
    Ulje od kikirikija
  •  
    Puterr od kikirikija
  •  
    Draže „čokoladirani kikiriki”

Izvori uredi

  1. ^ a b „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2013. Pristupljeno 13. 2. 2015. 
  2. ^ USDA GRIN Taxonomy, Pristupljeno 29. 6. 2016 
  3. ^ Domonoske, Camila (20. 4. 2014). „A Legume With Many Names: The Story Of 'Goober'”. NPR. National Public Radio. Arhivirano iz originala 6. 6. 2020. g. 
  4. ^ Putnam, D.H., et al. (1991) Peanut. University of Wisconsin-Extension Cooperative Extension: Alternative Field Crops Manual.
  5. ^ „Grain Legumes”. www.hort.purdue.edu. Pristupljeno 2015-09-29. 
  6. ^ „Oil crops for production of advanced biofuels”. European Biofuels Technology Platform. Arhivirano iz originala 9. 9. 2015. g. Pristupljeno 28. 9. 2015. 
  7. ^ „Legumes Of The World | Royal Botanic Gardens, Kew”. www.kew.org. Arhivirano iz originala 05. 09. 2015. g. Pristupljeno 2015-09-29. 
  8. ^ „The Peanut Institute – Peanut Facts”. peanut-institute.org. Arhivirano iz originala 8. 4. 2019. g. 
  9. ^ a b v g Seijo, Guillermo; Graciela I. Lavia; Aveliano Fernandez; Antonio Krapovickas; Daniel A. Ducasse; David J. Bertioli; Eduardo A. Moscone (1. 12. 2007). „Genomic relationships between the cultivated peanut (Arachis hypogaea, Leguminosae) and its close relatives revealed by double GISH”. American Journal of Botany. 94 (12): 1963—1971. PMID 21636391. doi:10.3732/ajb.94.12.1963  . 
  10. ^ a b Kochert, Gary; Stalker, H. Thomas; Gimenes, Marcos; Galgaro, Leticia; Lopes, Catalina Romero; Moore, Kim (1996-10-01). „RFLP and Cytogenetic Evidence on the Origin and Evolution of Allotetraploid Domesticated Peanut, Arachis hypogaea (Leguminosae)”. American Journal of Botany. 83 (10): 1282—1291. JSTOR 2446112. doi:10.2307/2446112. 
  11. ^ Moretzsohn, Márcio C.; Gouvea, Ediene G.; Inglis, Peter W.; Leal-Bertioli, Soraya C.M.; Valls, José F.M.; Bertioli, David J. (2013-01-01). „A study of the relationships of cultivated peanut (Arachis hypogaea) and its most closely related wild species using intron sequences and microsatellite markers”. Annals of Botany. 111 (1): 113—126. ISSN 0305-7364. PMC 3523650  . PMID 23131301. doi:10.1093/aob/mcs237. 
  12. ^ Krapovickas, Antonio; Gregory, Walton C. (2007). translated by David E. Williams and Charles E. Simpson. „Taxonomy of the genus Arachis (Leguminosae)” (PDF). IBONE. 16 (Supl.): 1—205. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 13. 9. 2016. 
  13. ^ „Nutrition facts for peanuts, all types, raw, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  14. ^ Bao, Ying; Han, Jiali; Hu, Frank B.; Giovannucci, Edward L.; Stampfer, Meir J.; Willett, Walter C.; Fuchs, Charles S. (2013-11-21). „Association of Nut Consumption with Total and Cause-Specific Mortality”. New England Journal of Medicine. 369 (21): 2001—2011. ISSN 0028-4793. PMC 3931001  . PMID 24256379. doi:10.1056/NEJMoa1307352. 
  15. ^ a b „Nuts (including peanuts)”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2009. Pristupljeno 29. 11. 2016. 
  16. ^ Taylor CL (14. 7. 2003). „Qualified Health Claims: Letter of Enforcement Discretion – Nuts and Coronary Heart Disease (Docket No 02P-0505)”. Center for Food Safety and Applied Nutrition, FDA. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  17. ^ Tredgold, Margaret H. (1986). Food plants of Zimbabwe. Natural History Museum of Zimbabwe Library: Mambo Press. str. 36. ISBN 9780869224007. 
  18. ^ „Resveratrol”. Micronutrient Information Center. Corvallis, OR: Linus Pauling Institute, Oregon State University. 2016. 
  19. ^ Sales, J. M.; Resurreccion, A. V. (2014). „Resveratrol in peanuts”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (6): 734—70. PMID 24345046. S2CID 13183809. doi:10.1080/10408398.2011.606928. 
  20. ^ „Nutrition facts for oil, peanut, salad or cooking, USDA Nutrient Data”. Conde Nast, USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Pristupljeno 15. 1. 2015. 
  21. ^ Ozcan MM (2010). „Some nutritional characteristics of kernel and oil of peanut (Arachis hypogaea L.)”. J Oleo Sci. 59 (1): 1—5. PMID 20032593. doi:10.5650/jos.59.1  . 
  22. ^ Shi L, Lu JY, Jones G, Loretan PA, Hill WA (1998). „Characteristics and composition of peanut oil prepared by an aqueous extraction method”. Life Support Biosph Sci. 5 (2): 225—9. PMID 11541680. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кикирики&oldid=27245203”