Википедија

Klimatologija

Klimatologija proučava fizičke osnove prosečnih i ekstremnih stanja klime pojedinačnih krajeva sveta i analizira njihov uticaj na prirodu Zemlje. Za razliku od meteorologije, koja analizira atmosferske prilike u kraćim vremenskim periodima (obično nekoliko nedelja), klimatologija se bavi izučavanjem klime u dužim vremenskim periodima i studijom i analizom učestalosti određenih klimatskih uslova u dalekoj i bliskoj prošlosti.[1] Ova moderna oblast proučavanja se smatra granom atmosferskih nauka i podoblast fizičke geografije, koja je jedna od nauka o Zemlji. Klimatologija sada uključuje aspekte okeanografije i biogeohemije.

Klimatologija je naučna studija klime.

Glavne metode koje koriste klimatolozi su analiza posmatranja i modelovanje fizičkih zakona koji određuju klimu. Glavne teme istraživanja su proučavanje klimatske varijabilnosti, mehanizama klimatskih promena i savremenih klimatskih promena. Osnovno znanje o klimi može se koristiti u okviru kratkoročne vremenske prognoze, na primer o klimatskim ciklusima kao što su El Ninjo - Južna oscilacija (ENSO), Mejden-Džulijanova oscilacija (NAO), severnoatlantska oscilacija (NAO), arktička oscilacija (AO), pacifička dekadna oscilacija (PDO) i međudekadna pacifička oscilacija (IPO).

Klimatski modeli se koriste u različite svrhe od proučavanja dinamike vremenskog i klimatskog sistema do projekcija buduće klime. Vremeske prilike su poznate kao stanje atmosfere u određenom vremenskom periodu, dok se klima odnosi na atmosferska stanja tokom dužeg do neodređenog vremenskog perioda.[2]

Istorija uredi

Za više informacija pogledajte: Istorija nauke o klimatskim promenama

Grci su započeli formalno proučavanje klime; zapravo, reč klima je izvedena od grčke reči klima, što znači „nagib”, a odnosi se na nagib Zemljine ose. Verovatno najuticajniji klasični tekst o klimi bio je O vazduhu, vodi i mestima[3] koji je napisao Hipokrat oko 400. godine p. n. e. Ovaj rad je komentarisao uticaj klime na ljudsko zdravlje i kulturne razlike između Azije i Evrope.[3] Ova ideja da je klima odlučujući faktor prosperiteta zemlje, ili klimatski determinizam, ostala je uticajna tokom istorije.[3] Kineski naučnik Šen Kuo (1031–1095) zaključio je da se klima prirodno menjala tokom ogromnog vremenskog perioda, nakon što je posmatrao okamenjene bambuse pronađene pod zemljom u blizini Jandžoua (današnji Janan, provincija Šensi), oblasti sa suvom klimom koja nije pogodna za rast bambusa.[4]

Pronalazak termometra i barometra tokom naučne revolucije omogućio je sistematsko vođenje evidencije, koje je počelo još 1640–1642 u Engleskoj.[3] Rani istraživači klime uključuju Edmunda Haleja, koji je objavio mapu pasata 1686. nakon putovanja na južnu hemisferu. Bendžamin Frenklin (1706–1790) prvi je mapirao tok Golfske struje za korišćenje u slanju pošte iz Sjedinjenih Država u Evropu. Fransis Galton (1822–1911) je izmislio termin anticiklon.[5] Helmut Landsberg (1906–1985) je podstakao upotrebu statističke analize u klimatologiji, što je dovelo do njene evolucije u fizičku nauku.

Početkom 20. veka klimatologija je uglavnom bila usmerena na opis regionalnih klima. Ova deskriptivna klimatologija je uglavnom bila primenjena nauka, dajući farmerima i drugim zainteresovanim statistiku o tome kakvo je normalno vreme i kolike su velike šanse za ekstremne događaje.[6] Da bi to uradili, klimatolozi su morali da definišu normalnu klimu, ili prosečne vremenske prilike i vremenske ekstreme u periodu od tipično 30 godina.[7]

Oko sredine 20. veka, mnoge pretpostavke u meteorologiji i klimatologiji smatrale su klimu otprilike konstantnom. Dok su naučnici znali za prošle klimatske promene kao što su ledena doba, koncept klime kao nepromenljive bio je koristan u razvoju opšte teorije o tome šta određuje klimu. Ovo je počelo da se menja u decenijama koje su usledile, i dok je istorija nauke o klimatskim promenama počela ranije, klimatske promene su postale jedna od središnjih tema za proučavanje klimatologa sedamdesetih i nadalje.[8]

Potpolja uredi

 
Mapa prosečne temperature tokom 30 godina. Skupovi podataka formirani od dugoročnog proseka istorijskih vremenskih parametara se ponekad nazivaju „klimatologija“.

Različite podoblasti klimatologije proučavaju različite aspekte klime. Postoje različite kategorizacije oblasti u klimatologiji. Američko meteorološko društvo, na primer, identifikuje deskriptivnu klimatologiju, naučnu klimatologiju i primenjenu klimatologiju kao tri potkategorije klimatologije, što je kategorizacija zasnovanu na složenosti i svrsi istraživanja.[9] Primenjeni klimatolozi primenjuju svoju stručnost u različitim industrijama kao što su proizvodnja i poljoprivreda.[10]

Paleoklimatologija nastoji da rekonstruiše i razjasni prošle klime ispitivanjem zapisa kao što su ledena jezgra i prstenovi drveća (dendroklimatologija). Paleotempestologija koristi ove iste zapise da pomogne u određivanju učestalosti uragana tokom milenijuma. Istorijska klimatologija je proučavanje klime u kontekstu ljudske istorije i stoga se fokusira samo na poslednjih nekoliko hiljada godina.

Klimatologija graničnog sloja je zaokupljena razmenama vode, energije i impulsa blizu površine.[11] Dalje identifikovane podoblasti su fizička klimatologija, dinamička klimatologija, klimatologija tornada, regionalna klimatologija, bioklimatologija i sinoptička klimatologija. Proučavanje hidrološkog ciklusa na dugim vremenskim skalama ponekad se naziva hidroklimatologija, posebno kada se proučavaju efekti klimatskih promena na ciklus vode.[9]

Metodi uredi

Proučavanje savremene klime uključuje meteorološke podatke akumulirane tokom mnogih godina, kao što su podaci o padavinama, temperaturi i sastavu atmosfere. Poznavanje atmosfere i njene dinamike je takođe otelotvoreno u modelima, bilo statističkim ili matematičkim, koji pomažu integracijom različitih zapažanja i testiranjem kako se uklapaju. Modelovanje se koristi za razumevanje prošlih, sadašnjih i potencijalnih budućih klima.

Istraživanje klime otežava veliki raspon, dugi vremenski periodi i složeni procesi koji upravljaju klimom. Klima je regulisana fizičkim zakonima koji se mogu izraziti kao diferencijalne jednačine. Ove jednačine su spregnute i nelinearne, tako da se približna rešenja dobijaju korišćenjem numeričkih metoda za kreiranje globalnih klimatskih modela. Klima se ponekad modeluje kao stohastički proces, ali je to opšte prihvaćeno kao aproksimacija procesima koji su inače previše komplikovani za analizu.

Klimatski podaci uredi

Prikupljanje dugog zapisa klimatskih varijabli je od suštinskog značaja za proučavanje klime. Klimatologija se bavi zbirnim podacima koje je meteorologija prikupila.[12] Naučnici koriste direktna i indirektna posmatranja klime, od satelita za osmatranje Zemlje i naučnih instrumenata kao što je globalna mreža termometara, do praistorijskog leda izvađenog iz glečera.[13] Kako se tehnologija merenja vremenom menja, zapisi podataka se ne mogu direktno porediti. Kako su gradovi generalno topliji od okolnih područja, urbanizacija je učinila neophodnim da se konstantno ispravljaju podaci za ovaj efekat urbanog toplotnog ostrva.

Podela uredi

Klimatologija se deli na opštu klimatologiju i klimatografiju

Opšta klimatologija proučava fizičke osnove klime kao prosečnog stanja atmosfere.

Klimatografija je prikaz klima pojedinih regija ili meteoroloških stanica. Savremena klimatologija je kompleksna nauka jer osim pojedinačnih klimatskih elemenata istražuje i njihove međusobne odnose kako bi se došlo do što pouzdanijih podataka.

Kako je klima osim u prostoru promenljiva i u vremenu, unutar klimatologije razvila se i paleoklimatologija koja proučava klimu prošlosti.

Zagrevanje Zemlje uredi

Globalno zagrevanje jedno je od aktuelnih pitanja kojim se ova nauka bavi i od znatnog je političkog interesa.

Reference uredi

  1. ^ Climate Prediction Center. Climate Glossary. Arhivirano 6 oktobar 2006 na sajtu Wayback Machine Retrieved on 23 November 2006.
  2. ^ „What is Climatology?”. drought.unl.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 2. 2017. 
  3. ^ a b v g Heymann, Matthias (2010). „The evolution of climate ideas and knowledge”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Climate Change (na jeziku: engleski). 1 (4): 581—597. ISSN 1757-7799. doi:10.1002/wcc.61. 
  4. ^ A. J. Bowden; Cynthia V. Burek; C. V. Burek; Richard Wilding (2005). History of palaeobotany: selected essays. Geological Society. str. 293. ISBN 978-1-86239-174-1. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  5. ^ Life Stories. Francis Galton. Retrieved on 19 April 2007.
  6. ^ Weart, Spencer (2008). „Climatology as a Profession”. history.aip.org. American Institute of Physics. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  7. ^ Robinson & Henderson-Sellers 1999, str. 4–5.
  8. ^ Robinson & Henderson-Sellers 1999, str. 5–6.
  9. ^ a b Collins, Jennifer M. (25. 10. 2018). „Climatology - Geography - Oxford Bibliographies - obo” (na jeziku: engleski). doi:10.1093/obo/9780199874002-0096. Pristupljeno 25. 10. 2019. 
  10. ^ Wang & Gillies 2012, str. IX.
  11. ^ Rohli & Vega 2018, str. 6
  12. ^ „How do weather observations become climate data? | NOAA Climate.gov”. www.climate.gov. Pristupljeno 13. 1. 2020. 
  13. ^ „What kinds of data do scientists use to study climate?”. Climate Change: Vital Signs of the Planet. Pristupljeno 13. 1. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Klimatologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Климатологија&oldid=27549961”